Pratite nas

Svijet

Evropa glavno žarište virusa – Počela zatvaranja

Objavio

u

Stari kontinent ponovo je u centru pandemije, dok se zemlje od Baltika do Mediterana pripremaju za oštre zimske mere.

Stručnjaci objašnjavaju razloge četvrtog talasa kovida koji hara Evropom.

Holandija je u subotu postala prva zapadna evropska zemlja koja je od letos nametnula delimično zaključavanje. Berlin je zabranio nevakcinisanima da ulaze u restorane, a Francuska ulaže napore da pojača svoju buster kampanju.

Austrija

Austrija je prva u Evropi uvela strogu meru za nevakcinisane, pa je od ponedeljka uvela karantin, ali samo za nevakcinisane osobe. Mera, koju je najavio kancelar Aleksandar Šalenberg, ima za cilj da ublaži pritisak na bolnice i odeljenja za intenzivnu negu.

Poštovanje novih mera nadziraće austrijska policija, a ministar zdravstva Volfgang Mikštajn je najavio pojačane mere kontrole. Policija će kontrolisati sve objekte u kojima je zabranjen pristup nevakcinisanima, ali i prilikom saobraćajne kontrole.

Dva najteže pogođena regiona, Gornja Austrija i Salcburg, prvi su najavili da će uvesti zatvaranje u ponedeljak.

Ideju o zatvaranju isključivo za nevakcinisane, vlada je prvi put iznela u septembru kao odgovor na scenario noćne more u kojem bi 30 odsto kreveta na intenzivnoj nezi bilo zauzeto pacijentima obolelim od kovida. Ta suma trenutno iznosi 20% i raste. Zdravstveni zvaničnici su sve više uznemireni da će bolnice postati pretrpane usred onoga što nazivaju “pandemijom nevakcinisanih”.

Ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer naglasio je da je zaključavanje naređenje države koje mora da se poštuje.

U Austriji je pred najavljeno zaključavanje poraslo interesovanje za vakcine. U petak je u Austriji vakcinisano protiv koronavirusa 88.712 ljudi, što je najveći broj od početka jula. Od toga 23.473 su bile prve doze, a veći deo čine i dalje buster doze.

Holandija

U Holandiji od subote kafići, restorani i neprehrambene radnje će morati da se zatvaraju do 19.00 sati tokom najmanje tri nedelje. Na ljude se apeluje da rade od kuće maksimalno koliko mogu, a publika neće moći da prisustvuje sportskim događajima narednih nedelja.

Škole, bioskopi i pozorišta će ostati otvoreni.

Broj infekcija koronavirusom se brzo uvećao nakon što se ukinula socijalna distanca krajem septembra, pa je postignut rekord u broju obolelih za 24 sata u četvrtak i iznosio je oko 16.300.

U Holandiji je revakcinisano oko 85 odsto punoletnih građana, a buster doze su zasad odobrene samo maloj grupi ljudi – imunokompromitovanim osobama i ljudima starijim od 80 godina.

Nemačka

Nemačka je u četvrtak, četvrti dan zaredom, zabeležila rekordan broj novih slučajeva koronavirusa, a prvi put od početka pandemije zabeleženo je više od 50.000 novozaraženih u jednom danu. Odlazeća kancelarka Angela Merkel apelovala je na nevakcinisane da razmotre svoju odluku o imunizaciji, s obzirom na to da se incidencija u prethodnih sedam dana povećala na najveći nivo od početka pandemije.

Sedmodnevna incidencija u Nemačkoj – broj obolelih od kovida na 100.000 stanovnika – povećala se u subotu na 277,4, pokazali su podaci Instituta “Robert Koh”. Dosadašnji negativan rekord u trećem talasu pandemije prošlog decembra bio je 197,6.

U zemlji je potpuno vakcinisano 66,5 odsto stanovnika. Od ponedeljka će samo vakcinisani ili oporavljeni u Berlinu moći da ulaze u restorane, bioskope ili frizerske salone.

Pokrajinski premijeri i savezna vlada će se sledeće nedelje sastati kako bi razmotrili nove restriktivne mere, iako su se tri partije koje pregovaraju o novoj vladi složile da vanredno stanje od početka pandemije istekne 25. novembra, kao što je i planirano.

Francuska

U Francuskoj je revakcinisano skoro 69 odsto stanovnika, a za ulazak u restorane i prodavnice potreban je dokaz o vakcini, oporavku ili negativan test.

Maske su obavezne u zatvorenom, ipak novi slučajevi infekcije se dižu u dvocifrenim procentima svake nedelje već mesec dana.

Ministar zdravlja zemlje Olivijer Veran rekao je da “ono što doživljavamo u Francuskoj izgleda kao početak petog talasa”.

Evropa glavno žarište

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, infekcije koronavirusom širom kontinenta porasle su u protekloj nedelji za sedam odsto, a smrt za 10%, zbog čega je Evropa postala jedini svetski region u kojem slučajevi zaraze i smrti postepeno rastu.

Skoro dve trećine novih infekcija, oko 1,9 miliona, bilo je u Evropi, saopštila je SZO, što je šesta nedelja zaredom daje širenje virusa poraslo širom kontinenta, pri čemu je nekoliko zemalja pogođeno četvrtim ili petim talasom. Osim u Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde je pokrivenost vakcinama znatno manja, hospitalizacije i smrti su generalno i dalje niski u odnosu na pre godinu dana, a nacionalne razlike u preventivnim merama otežavaju donošenje širih zaključaka, navodi “Gardijan”.

Ali stručnjaci kažu da je kombinacija niskog nivoa uzimanja vakcina, slabljenja imuniteta među rano vakcinisanima, te rastućeg zadovoljstva u vezi s merama nošenja maski i držanja distance nakon što su vlade olabavile mere tokom leta, najverovatniji uzrok nove kovid krize u Evropi.

“Poruka je uvek bila ‘radite sve to’. Vakcine rade ono što je obećano, sprečavaju težak oblik bolesti i posebno smrt. Ali oni su naše najmoćnije sredstvo samo ako se koriste uz preventivne mere”, izjavio je prošle nedelje Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.

Najviše vakcinisanih na jugu Evrope

“Gardijan” navodi da je uzimanje vakcina na kontinentu najviše na jugu Evrope, sa Portugalom, Maltom i Španijom koje su sve potpuno vakcinisale preko 80 odsto populacije, a i Italija je blizu sa 73%.

Italija je 15. oktobra postala prva evropska zemlja koja zahteva takozvanu “zelenu propusnicu” – digitalni ili papirni dokaz vakcinacije, imuniteta ili negativnog testa na kovid u poslednjih 48 sati, na svim radnim mestima, i privatnim i državnim.

Ali Holandija, Francuska i Nemačka, u kojima je pokrivenost vakcinama svega nekoliko procentualnih poena niže nego u Italiji, takođe su počele da trpe porast broja zaraženih. Kako piše “Gardijan”, u Zapadnoj Evropi sada se postavlja pitanje da li zemlje mogu obuzdati novi talas kovida bez potpunog zatvaranja. Stručnjaci ukazuju da je odgovor verovatno “da”, te da će mere poput distanciranja, maski i potvrde o vakcinama u zatvorenim prostorima biti ključne.

“Ako jedna od ovih stvari manjka, videćemo situacije kakve sada viđamo u mnogim evropskim zemljama”, istakla je Antonela Viola, profesorka imunologije Univerziteta Padova.

(B92  Foto: EPA-EFE/ CHRISTIAN BRUNA)

Kliknite da ostavite komentar

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*

code

Svijet

UZNEMIRUJUĆI SNIMAK! Njemačka u šoku zbog stradalog muškarca porijeklom iz BiH

Objavio

u

By

Stanovnici Manhajma okupljaju se na mjestu stradanja 47- godišnjeg Ante Paponje, koji je preminuo u ponedjeljak u bolnici u tom njemačkom gradu nakon policijske akcije i hapšenja.

Stanovnici su se okupili kako bi ukazali na policijsku brutalnost i pružili podršku porodici stradalog Paponje.

Okupljeni kažu kako je ovo multietnički grad te da ih je čin ovakve policijske brutalnosti šokirao. Niko nije ravnodušan kad prođe pored mjesta stradanja.

Stradali Ante Paponja je rođen u Manhajmu, ali njegova porodica je rodom iz Rame u BiH. Članovi porodice zatražili su policijsku istragu jer žele znati što se tačno dogodilo i kolika je krivnja na dvojici policajaca koji su bili u intervenciji.

Rođak ispričao šta se desilo

Bliski rođak preminulog Ante Paponje, Željko Paponja, ispričao je za Fenix-magazin kako je cijela porodica u šoku.

„Svi smo zgroženi snimkama intervencije policajaca, koje su svjedoci snimali i objavili na društvenim mrežama. Zasad znamo kako je Ante otišao iz bolnice u trgovinu (Imbis), odnosno kiosk za prodaju hrane, kako bi kupio nešto za pojesti. Izašao je vani, stao ispred Imbisa kako bi pojeo to što je kupio. Još nije bio ni platio kad je došla policija. Kao što se vidi na snimkama, savladali su ga i pritisnuli na tlo udarajući ga šakama. Kasnije se dogodilo to što se dogodilo“, rekao je Željko Paponja, kojem je preminuli Ante prvi rođak s očeve strane.

„Ante je sin moga strica. Svi su u šoku. Ne mogu vjerovati što se dogodilo, teško je kad izgubiš dijete, a pogotovo na taj način“, rekao je Željko, a piše Slobodna Dalmacija.

Željko kaže kako je Ante rođen u Manhajmu gdje je živio cijeli život. Majka i otac su se prije nekoliko godina rastali, što Ante emocionalno nije dobro podnio.

„Bio je jako emotivan i od te rastave pomalo rastrojen. Često je odlazio kod majke i sestre. Taj dan je išao u bolnicu. Kako smo doznali, vjerojatno je liječnik zvao policiju koja ga je na kraju pronašla. Ono što smo vidjeli na video snimkama je strašno“, u nevjerici govori Željko.

Čeka se nalaz obdukcije

Porodica, kaže, sad čeka nalaz obdukcije kako bi se doznalo što se tačno dogodilo.

Kako je Fenix-magazin.de već ranije pisao, nakon smrti 47-godišnjaka u Mangajmu, koji je preminuo u ponedjeljak poslije policijske intervencije, pod istragom su dvojica njemačkih policajaca.

Istragu o tom slučaju vodi Državna kancelarija kriminalističke policije u Stuttgartu (LKA).

Portal SWR je u utorak objavio kako je istraga usmjerena na rekonstrukciju cijelog događaja, prije svega primjenu direktno sile od strane policijskih službenika, kao i na zdravstveno stanje muškarca koji je u ponedjeljak preminuo u bolnici nakon policijske akcije. Putem Fejsbuka policija je pozvala svjedoke da se jave s korisnim informacijama.

Izvor: Alo

Nastavite čitati

Politika

Šolc: Zatražite članstvo u NATO, imaćete podršku

Objavio

u

– Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) obećao je podršku prijemu Finske i Švedske u NATO ako zatraže članstvo. Dve zemlje treba da odluče, rekao je u utorak na sednici vlade u Mesebergu kod Berlina kojoj su prisustvovale i premijerke Finske i Švedske Sana Marin (Sanna Marin) i Magdalena Anderson (Andersson).

“Međutim, mi nemamo nedoumica – ako te dve zemlje odluče da žele u NATO, mogu da računaju na našu podršku,” rekao je Šolc. Helsinki i Stokholm uvek mogu, dodao je, da se oslone na Nemačku.

Sana Marin je rekla da je ruski napad na Ukrajinu potpuno promenio bezbednosnu situaciju. “Nema povratka nazad,” kazala je finska premijerka. Dodala je da njena zemlja ima snažnu i modernu vojsku koja u svako doba može da sarađuje sa NATO.

Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je, povodom mogućeg učlanjenja u alijansu, da su “sve opcije na stolu.”

Finska će odluku možda da donese već 12. maja, ako predsednik Sauli Niniste (Sauli Niinistö) saopšti svoj stav. Odluku u Finskoj donose zajedno predsednik i vlada. Švedska će dan kasnije da predstavi bezbednosno-političku analizu u kojoj će biti reči i o NATO.

Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Finska i Švedska ozbiljno razmišljaju o ulasku u NATO. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg im je već obećao brz prijem ako podnesu zahtev.

U anketama javnog mnjenja u obe zemlje je podrška pridruživanju Severnoatlantskom savezu porasla, a mnoge partije u Stokholmu i Helsinkiju nagovestile su podršku članstvu. Ne, međutim, i socijaldemokratske kojima pripadaju Sana Marin i Magdalena Anderson.

(DPA Foto: Agencije)

Nastavite čitati

Svijet

Papa tražio sastanak s Putinom

Objavio

u

By

Poglavar Rimokatoločke crkve papa Franjo potvrdio je da je tražio sastanak s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom kako bi pokušao da zaustavi rat u Ukrajini, ali da odgovor zasad nije dobio.

U danas objavljenom intervjuu za rimski dnevnik Korijere dela sera, papa je takođe rekao da patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril, koji je, kako navodi Rojters, podržao rat, “ne može postati Putinov đakon”.

Izvor: Buka

Nastavite čitati

Trending