Pratite nas

Zdravlje

KUKAJU DA ĆE PROPASTI, A PROFITIRAJU Evo kolika je zarada tri najveća banjalučka prevoznika

Objavio

u

Banjalučki prevoznici već dvije godine kukaju da će propasti i da će gradski prevoz stati, međutim stanje u kasama tri najveća preduzeća pokazuje da im i nije tako loše jer su lani ostvarili dobit od milion i po KM.

Analiza portala CAPITAL na osnovu finansijskih izvještaja pokazala je da su taj profit zajedno ostvarila preduzeća “Pavlović-turs”, “Autoprevoz” i “Bočac Tours”.

Upravo ta tri preduzeća su glavni “igrači” u Banjaluci koji obavljaju gradski, gradsko-prigradski, međugradski i turistički prevoz putnika.

PAVLOVIĆ TURS

“Pavlović-turs” ostvario je prošle godine profit od 820.000 KM što je 100.000 KM manje nego prethodne godine.

Prihod preduzeća Radenka Pavlovića prošle godine bio je 5,1 milion KM, a u 2020. godini iznosio je 4,6 miliona KM. Pavlović je lani zapošljavao 105 radnika, a godinu ranije 109.

AUTOPREVOZ

Prihod od 1,7 miliona KM ostvario je prošle godine “Autoprevoz”, od čega je imao samo 58.000 KM dobiti.

Godinu ranije prihod “Autoprevoza” iznosio je 2,2 miliona, ali je preduzeće završilo u minusu od 360.000 KM. Broj radnika preduzeća kojim rukovodi direktor Dejan Mijić je skoro prepolovljen. “Autoprevoz” je sa 64 zaposlena u 2020. godini pao na 35 radnika prošle godine.

BOČAC TURS

Kompanija u vlasništvu Svete Vučenovića i Slobodanke Marčete “Bočac Tours” prihodovala je 6,4 miliona KM u prošloj godini od čega je bilo 675.000 KM dobiti. Ta zarada je ostvarena sa 108 radnika.

Godinu ranije prihod preduzeća je bio za 1,1 milion KM manji, a ostvarena dobit iznosila je samo 88.000 KM. Tada je ova firma imala 103 zaposlena radnika.

ŽAK TOURS I CENTRAL COMPANY U MINUSU

Iako su tri najveća banjalučka prevoznika poslovala lani pozitivno, dva preduzeća zabilježila su minus prošle godine.

“Žak Tours” Dragomira Ritana i Žarka Gakovića ostvario je prihod od 460.000 KM dok je u godini korone isti bio  400.000 KM. Te godine, ova banjalučka firma imala je minus u kasi od 30.000 KM, a godinu kasnije minus je bio 20.000 KM.

Ova kompanija zabilježila je i drastično smanjenje broja radnika. U 2020. zapošljavali su 32 radnika, a prošle godine poslove u “Žak Toursu” obavljalo je samo 13 zaposlenih.

Deset puta manji prihod lani je imao “Central Company” Momira Vujasina i Milosavke Ninković u odnosu na prethodnu godinu. U 2020. godini prihod je iznosio 600.000 KM.

Međutim, “Central” je u 2020. godini zabilježio 230.000 KM minusa, a u 2021. taj minus je bio 32.000 KM. Ova firma je prošle godine imala samo tri radnika, a godinu ranije četiri puta više.

SUBVENCIJE IZ BUDŽETA GRADA

Prevoznici u Banjaluci nedavno su tražili hitno poskupljenje karata zbog inflacije, a zbog toga su u nekoliko navrata obustavljali gradski saobraćaj.

Oni su, naime, zatražili subvenciju Grada zbog poskupljenja goriva, a gradska skupština usvojila je juče amandman koji je predložila većina sa SNSD-om na čelu.

Njime se predviđa da poskupljenje karata koje traže prevoznici bude subvencionisano iz budžeta grada.

Međutim, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković je naglasio da će nakon ove odluke Grad na mjesečnom nivou izdvajati oko 250.000 KM, te da će za njenu realizaciju biti potrebno izdvojiti do kraja godine oko milion i po KM, a da ta sredstava nisu planirana budžetom.

Izvor: Alo

 

Kliknite da ostavite komentar

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*

code

Zdravlje

VIŠESTRUKA KORIST: Zašto je krastavac dobar za vrele ljetne dane?

Objavio

u

Krastavac čuva zdravlje vaših bubrega. Zbog visokog sadržaja vode, krastavac je diuretik i na taj način pomaže u oslobađanju toksina iz tijela. Ovo može spriječti nastanak kamenja u bubregu ali i pomoći u izbacivanju postojećeg mokrenjem. On takođe igra važnu ulogu u regulisanju nivoa mokraćne kiseline u tijelu što pomaže u održavanju ovog ali i drugih organa urinarnog trakta zdravim.

Podstiče zdravlje kostiju, kože i noktiju. Krastavac sadrži kalcijum, vitamin K, magnezijum i vitamin C koji pomažu u održavanju zdravlja kostiju. Ovi vitamini i minerali su potrebni tijelu za održavanje gustine kostiju, zarastanje preloma. Osim ovih, krastavac sadrži i mineral silicijum u tragovima koji olakšava bolove izazvane artritisom ali i jača vezivna tkiva kao što su kosa i nokti. Kosa će biti elastična i neće se lako lomiti.

Sprečava loš zadah i zubni karijes. Umjesto da uzmete žvaku, ukoliko vas muči loš zadah posegnite za kriškom krastavca. Visoka koncentracija vode u ovoj namirnici sprečava suva usta, a njena hrskava tekstura pomaže u uklanjanju bakterija iz usne duplje koje izazivaju neugodan miris te stimuliše proizvodnju pljuvačke.

Krastavac reguliše dijabetes. Ima nizak glikemijski indeks (ima indeks 15 na skali a sve ispod 55 se smatra niskim) što znači da ne izaziva skokove u nivou glukoze u krvi. Bogat sadržaj vlakana takođe usporava varenje ugljenih hidrata i šećera, što zauzvrat smanjuje nivo glukoze u krvi. Visok sadržaj vode pomaže u sprečavanju dehidracije, što ovu namirnicu čini odličnim izborom za osobe sa dijabetesom.

Ukoliko vam ovi razlozi nisu dovoljni da napravite salatu sa kastavcem, on vam može pomoći da izgubite kilograme i poboljšate probavu.

Nastavite čitati

Zanimljivosti

DVA NAJGORA OSJEĆAJA KOJA RUŠE VAŠ IMUNITET! Stres i strah mogu biti ozbiljan problem

Objavio

u

Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlijezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlijezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u tijelu.

Opšte je poznato da stres i strah mogu imati direktan uticaj na ljudski imuni sistem – čineći nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno funkcioniše ovaj mehanizam.

Zajedno sa timom istraživača, Volfram Poler, kardiolog i istraživač u Univerzitetske klinike Šarite u Berlinu i na Medicinskom fakultetu Maunt Sinaj u Njujorku, uspio je u studiji na miševima da pokaže da su određeni regioni mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u tijelu – a samim tim i koliko je organizam podložan virusnim infekcijama.

Stres nas stvarno čini bolesnima

„Ono što je za mene bilo najuzbudljivije jeste da sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom tijelu“, kaže Poler.

Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlijezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlijezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u tijelu.

Poler i njegove kolege sproveli su istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje su zaključane u cilindar, premeštene u novi kavez ili izložene mirisu urina prirodnih neprijatelja.

Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i – jednostavno rečeno – više nisu radili svoj posao. Životinje su ne samo brže oboljevale, već su i češće umirale.

Leukociti, granulociti i limfociti

Leukociti se nazivaju bijelim krvnim zrncima. Ona se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu.

U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu specijalizovani za neki određeni patogen.

Limfociti, s druge strane, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima, su specijalisti. Oni uključuju T i B ćelije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim.

Stres tjera limfocite u koštanu srž

Poler i njegov tim su primjetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž.

Poler ne može sa sigurnošću da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osovina stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Za istraživača je stoga očigledno da strah i stres – i ljudski imuni sistem mogu učiniti podložnijim virusnim bolestima.

Povećava se koncentracija granulocita

Koliko god da je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama, u slučaju virusnih infekcija, još nešto se dešava u telu – barem u mišjim telima koja su Poler i njegove kolege proučavali: primetili su povećanje granulocita ubrzo nakon što su miševi bili pod stresom.

Savršeno je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imunog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz koje može nastati stanje poznato kao bekstvo ili borba. „Telo je tako pripremljeno za povredu”, kaže Poler, prenose Vijesti lajfstajl.

Izvor: Vijesti lajfstajl

 

Nastavite čitati

Zanimljivosti

Nova istraživanja otkrila kakva pića mogu da povećaju rizik od raka za skoro 80 odsto

Objavio

u

Konzumiranje samo jednog zaslađenog pića dnevno, poput čaja ili kafe povezano je sa većim šansama za oboljevanje od raka jetre, upozoravaju naučnici, a prenosi News.com.au

Dodatni rizik koji se penja na 78 odsto odnosi se na one koji pored zaslađenih napitaka vole da konzumiraju i slatkiše.

Studija je analizirala podatke od više od 90.000 žena u postmenopauzi koje su učestvovale u inicijativi za zdravlje žena, dugoročnoj studiji koja je pokrenuta početkom devedesetih godina.

Istraživači sa Univerziteta iz Južne Karoline posmatrali su njihovo zdravstveno stanje kroz 18 godina, nakon čega su im dali upitnike o ishrani.

One koje su konzumirale najmanje jedno bezalkoholno piće sa šećerom imale su 73 odsto veće šanse za dobijanje raka jetre, za razliku od onih koje nikada nisu pile zaslađena pića ili su pile svega tri puta mjesečno.

 Naši rezltati sugerišu da je konzumacija zaslađenog pića potencijalni faktor rizika za razvijanje raka jetre, a na ovo svako od nas može da utiče – kazao je vođa studije Longang Zhao i dodao:

– Imamo razloga da vjerujemo da bi izbacivanje šećera iz kafe i čaja značajno smanjilo broj oboljelih od raka jetre.

Ovi nalazi predstavjeni su na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu. Ipak, potrebno je više studija da bi se utvrdilo da li i zašto slatka pića pospješuju razvoj raka jetre.

Istraživači pretpostavljaju da je to zbog samog šećera, koji povećava rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2, a koji su faktori rizika za rak jetre.

Zaslađeni napici mogu da doprinesu razvoju insulinske rezistencije, te nagomilavanju masti u jetri, što utiče na zdravlje ovog organa.

Glavna zamjerka ove studije je što je bila posmatračka odnosno pomenuta veza ne može biti sa sigurnošću shvaćena.

Telegraf.rs

Nastavite čitati

Trending