Ministar prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić Srbije smatra da bi film ”Dara iz Jasenovca”, koji govori o stradanjima Srba, Jevreja i Roma u logorima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) tokom Drugog svjetskog rata, trebalo da uđe u školske programe u cilju edukacije mladih generacija o tim istorijskim događajima.

Ružić je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanja poslanika, rekao da je velika čast što se u skupštinskoj sali našao reditelj filma ”Dara iz Jasenovca” Predrag Gaga Antonijević i naglasio da je obaveza Vlade Srbije i resornog ministarstva da pronađe način da se, kako kaže, taj film od septembra prikazuje bar u srednjim školama.

”Ne kao imperativ, već uz saglasnost roditelja…To bi bilo značajno zbog onih koji ovih dana govore da se u našim programima Jasenovac pominje u jednoj rečenici, a imamo 8- 9 strana koje tretiraju te događaje. Treba da iznađemo model utemeljen u normama kako bi edukovali našu omladinu i kako bi umetničko delo iskoristili u daljoj edukaciji”, rekao je Ružić.

Na pitanje poslanika Jedinstvene Srbije Živote Starčevića, u kojoj je fazi priprema za izvođenje završnog ispita i upis učenika u srednje škole i na fakultete, Ružić je rekao da će probni završni ispit biti održan 26. i 27.marta i da će se prvog dana polagati matematika, a drugog dana srpski ili maternji jezik.

”Mislim da je taj rok dovoljan da se deca pripreme i upoznaju sa proceduarama i načinom polaganja i da se nakon probnog zavšrnog ispita pripreme za završni ispit koji će biti održan 23, 24. i 25.juna”, rekao je Ružić.

Ministar je kazao da je obrazovni sistem u Srbiji u ovoj i prethodnoj godini pokazao visok stepen adaptiblnosti i rezistentnosti prema transmisiji virusa korona.

”Sve brojke govore o tome da škole i obrazovne ustanove nisu mesta gde se virus širi, zahvaljujući odgovornosti i predanosti nastavnog osoblja, ali i učenika koji pohađaju nastavu u osnovnim i srednjim školama, visokoškloskim ustanovama, ali i onih koji idu u predškolske ustanove”, naveo je Ružić.

Glavnu mušku ulogu u filmu Predraga Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ odigrao je glumac Narodnog pozorišta RS, Zlatan Vidović, koji od publike neprestano dobija pohvale i divljenje.

Vidović u filmu igra oca djevojčice Dare, Mileta Ilića, koji razdvojen od porodice u jednom od logora smrti, svakog dana zakopava leševe i strepi da na toj gomili ne pronađe nekoga od svojih najmilijih. Nažalost, te slutnje su se na kraju obistinile.

Više o ovoj sceni i svojoj ulozi uopšte, rekao nam je sam glumac Zlatan Vidović.

Film „Dara iz Jasenovca“ je premijerno prikazan na RTRS i RTS, te je podijeljen i na „Jutjubu“, gdje ga je pogledalo preko pola miliona ljudi, u samo par dana. Kakav je osjećaj sada kada je film prikazan pred tako mnogo ljudi?

Film je bio zaista gledan, u Srbiji ga je gledalo preko 2,5 miliona ljudi, a u RS mislim da ga je gledala svaka kuća. Reakcije su zaista nevjerovatne. Otkad je prikazan film pa evo sve do sada mi pristižu poruke. Ljudi su jako emotivno dirnuti ovim filmom. Većina ih je preplakala čitav film. Mnogo mi znače sve te čestitke i poruke podrške. Drago mi je da je film našao put do srca gledaoca, a to je najbitnije za svaki film.

U filmu igrate glavnu mušku ulogu, kakve su reakcije publike i Vaših poznanika na Vaš angažman u ovom filmu?

U filmu igram Darinog oca, jedna zaista teška i kompleksna uloga. Po reakcijama ljudi mislim da im se svidjelo moje igranje te uloge. Ja sam se trudio da budem što autentičniji i uverljiviji. Jako je teško prenijeti sav taj užas i svu tu patnju ljudi koji su bili u logorima smrti. Ja sam pokušao da nađem u svojim resursima podsvesti i emocija nešto što će bar približno dočarati jedan takav užas koji je nepojmljiv čovjeku.

Kako ste zadovoljni finalnim priozvodom i svojom ulogom?

Jako sam zadovoljan. Mislim da je ovo zaista ogroman posao i film koji je jako značajan za kinematografiju ovih prostora. Ja sam imao čast da se nađem u jednom takvom ostvarenju i zaista sam zahvalan svim ljudima koji su učestvovali u ovom projektu, i iza i ispred kamere. Svi smo bili kao jedna velika porodica i zaista smo iskoristili sve što smo znali i umjeli kako bi ovaj film bio što bolji i što uverljiviji. Publika je to nagradila tako velikom gledanošću. Mislim da smo uradili pošten, dostojan i dobar posao.

Koliko je ova uloga bitna za Vas lično, a i za Vašu karijeru?

Ova uloga je sigurno najznačajnija u mojoj dosadašnjoj filmskoj karijeri, najveća i najteža. Verujem da će imati uticaj na moju dalju karijeru i njen razvoj. Ipak, ovaj posao je poprilično neizvjestan i ja ga posmatram od uloge do uloge. Ali zasigurno mi je ova uloga mnogo značila na emotivnom i ličnom planu, jer ovo je nešto što čovjek dobije priliku da radi jednom u životu. Jako sam srećan i počastvovan što je ta odgovornost i to zadovoljstvo palo na moja pleća. Nadam se da sam opravdao očekivanja reditelja, scenaristkinje i ostale ekipe, a na kraju i publike koja je pogledala ovaj film.

Koji trenuci sa snimanja su Vam ostali najupečatljiviji? Šta je nas Vas ostavilo najsnažniji utisak?

Najteže mi je bilo da uradim scenu gdje na gomili leševa pronalazim sina i suprugu. To je za mene kao glumca bio ogroman izazov. Baš ta scena je po komentarima publike ostavila snažan utisak. Na ulici me ljudi sreću i govore mi kako im je ta scena bila najteža. Pogotovo muškom dijelu publike, ljudima koji su očevi. Oni su se identifikovali sa bolom lika kojeg ja tumačim. Mislim da je to najveća pohvala koju glumac može da dobije za svoj rad. Ljudi to emotivno dožive kao i ja sam koji sam bio u ulozi. Za mene je ta scena definitivno nešto najličnije što sam doživio na snimanju.

Kakav utisak po Vama je film ostavio na publiku?

Mislim da je taj utisak veoma snažan. Mislim da su ga gledali u tišini, sa suzama u očima, sa dostojanstvom. To je zapravo ono što karakteriše ovaj film, dostojanstvo. On ne poziva na mržnju. To je film ljubavi, iscjeljenja. Mislim da smo se svi kao narod okupili, pogledali film i osjetila se ta neka kolektivna energija u vazduhu i neka vrste pročišćenja i katarze. Ovaj film je veoma snažno uticao na publiku i na ljude koji su ga gledali. Smatram da će to još dugo da traje i baš zato je film jedan sjajan medij, jer on ostaje kao testament.

Smatrate li da će se nakon ovoga filma više govoriti na ovu temu, te snimati i drugi filmovi/dokumentarci?

Mislim da je „Dara iz Jasenovca“ samo prvi stepenik. Ona je otvorila vrata razgovoru o svim stravičnim zločinima koji su se desili. Mislim da će biti još i dokumentaraca i igranih filmova na ovu temu jer ona to svakako zaslužuje. To je značaj filma „Dara iz Jasenovca“, što je započeo novo poglavlje u kulturi sećanja naroda. Svakog čoveka njegova rana najviše bori i on treba da govori o toj rani i bolu, jer samo tako može doći do zacjeljenja i istine. Smatram da je ovo pravi put da ljudi na ovim prostorima sagledaju greške i da sa ljubavlju i uzajamnim poštovanjem koračamo naprijed.

Neki gledaoci su komentarisali kako u filmu nije prikazano dovoljno surovosti koje su počinjene od strane NDH. Kako na to gledate?

Mislim da je reditelj našao zaista pravu mjeru u ovom filmu jer smo osjetili te užase, vidjeli smo ih. Atmosfera je zaista zlokobna i užasavajuća i to je sasvim dovoljno da se osjeti šta se dešavalo u logorima smrti. Svako prelaženje te granice bilo bi pogubno po gledanje filma. Jednostavno ne bi se moglo gledati od svih užasa i načina na koje su ljudi ubijani. Smatram da je čitava poetika filma odlična, mjerodavna i umjetnički veoma vrijedna.

ANEGDOTA IZ FILMA

Jedna anegdota je ušla u film. Postoji scena kad ustaškom zapovjedniku predajemo stvari koje smo našli kod leševa, a ja među leševima pronađem drveni krst. Scena je trebalo da se odvija tako da ja njemu dam krst, a on ga baci na mene i onda rez. Međutim, kad je kolega to uradio, krst se zalijepio za moje grudi. Samo sam se okrenuo i stavio ga u džep. Krst je kasnije proigrao kroz čitav film. Nije to bilo u scenariju, nego je valjda neka viša sila.

(Srpskainfo)

Zemljotres jačine 4,3 zatresao nešto je oko 23 časa Hercegovinu i Dalmaciju.

Prema podacima Evromediteranskog seizmološkog centra, zemljotres se dogodio 8 kilometara od Dubrovnika i 74 kilometra od Mostara u 23 sata i 7 minuta. 

Dubina zemljotresa bila je dva kilometra, prenosi EMSC. 

(BN)