Fočak Bojan Puhalac iz jednog od uobičajenih odlazaka u šumu, u potragu za pečurkama, vratio se sa lanetom u naručju.

Puhalac živi u Novom Goraždu, ali je često u svom zavičaju, kod oca u Dragočavi kod Foče i svaki dolazak koristi za obilazak prirode.

Priča da mu je od malih nogu sakupljanje gljiva hobi, a i jedan vid zarade.
Ovoga puta, pečurke nije donio, ali jeste novog kućnog ljubimca, neobičnog i neodoljivo umiljatog.

– Na svega stotinak metara od mosta u Dragočavi, brao sam lisičarku, pogledam gore u veliki borovima orlovi, uznemirili se, kad malo naprijed na zemlji nešto se skolutalo, kao pita, nešto šareno. Priđem, u prvi mah mi se učinilo da je prase, kad vidim lane – priča Bojan.

Šta se dogodilo sa srnom, lanetovom majkom, Bojan ne može sa sigurnošću tvrditi, a smatra da je ili ubijena ili je iz nekog razloga napustila svoje mladunče od svega dvadesetak dana.
Da bi ga zaštitio od orlova, Bojan ga je uzeo, donio očevoj kući i nahranio mlijekom na cuclu, a kada mu je brat, koji je lovac, objasnio da ga majka, i da mu je živa, sada ne bi htjela prihvatiti odlučio je da ga zadrži.

Lanetu, koje je dobilo ime Jelenko, a kome se najviše obradovala Bojanova kćerkica, nije dugo trebalo da se odomaći.

Našao ga je prije tri dana, a već veselo trčkara za njim. Naviklo se i na Bojanovog oca i tetku, koji brinu o njemu kada njegov spasilac nije tu.

Lane se nastanilo u štali, koju dijeli sa ponijem Vihorom, a prihvatili su ga, nakon što su ga dobro omirisali, i Bojanov mačak i pas Gari.