Nakon što su iz “Elektroprivrede Republike Srpske” (ERS) ukazali na probleme sa kvalitetom uglja koji firma “Drvoeksport” doprema u RiTE “Ugljevik”, navodeći da veliki procenat gline i vlage otežava njegov transport do kotla, kao i da isporučene količine nisu dovoljne za kontinuiran rad termoelektrane, vlasnik Srđan Klječanin Rufi tvrdi da je ugalj dobrog kvaliteta ali i da ga prodaju po najnižnoj cijeni u regionu.

“Ugalj je dobrog kvaliteta, zadovoljavajućeg, čak i višeg od onoga što je traženo ugovorom. Što se tiče dopreme, ona se odvija redovno i u skladu sa ugovorom. Bilo je određenih poteškoća prvih dana, jer kamioni nisu mogli da se istovaruju. Na prijemnom mjestu bilo je blata, a ono nije predviđeno za istovar kamiona, već za teretne mašine, s obzirom na to da ranije nisu dopremali ugalj na tu lokaciju“, kazao je Klječanin Rufi za “Nezavisne novine“.

Istakao je da je zbog toga u početku doprema bila otežana, ali da posljednja dva dana sve funkcioniše u skladu sa ugovorom. Na pitanje po kojoj cijeni se ugalj prodaje, Klječanin je rekao da je za te informacije potrebno pitati ERS.

“Ne mogu govoriti o tome, jer su oni ti koji treba da kažu, a mogu reći da prodajemo ugalj po najnižoj cijeni u regionu”, kazao je Klječanin.

Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite izostavilo je udovice preminulih boraca Vojske Republike Srpske koji su većinu penzionog staža ostvarili u inostranstvu sa spiska lica za koje ministarstvo plaća doprinose za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,2 odsto.

Naime, ministarstvo je nadležnim Odjeljenjima za boračko-invalidska pitanja u svim lokalnim zajednicama poslalo spisak lica koja imaju status boraca, ratnih vojnih invalida, članova porodica poginulih boraca, civilnih žrtava rata i žrtava ratne torture koja imaju pravo na zdravstveno osiguranje na teret ministarstva, otkriva Capital.

Na tom spisku nisu udovice preminulih boraca koje su naslijedile muževljeve penzije, ali ministarstvo će za njih plaćati doprinose. Ipak, za razliku od živih boraca za koje se po automatizmu plaćaju doprinosi, one moraju da podnesu zahtjev nadležnim Odjeljenjima za boračko-invalidska pitanja u svojim lokalnim zajednicama. – Pravo na zdravstveno osiguranje može se priznati na osnovu spiska korisnika za koje je po automatizmu izvršena promjena osiguranja na način da su u Fondu PIO odjavljeni sa osnova osiguranja po članu 15. stav 7. Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju i prijavljeni na osnovu član 15. stav 17. ili po zahtjevu stranke ako je takav zahtjev podnesen – preciziraju iz Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite RS.

U odgovoru na pitanja Capital-a iz ministarstva su precizirali koji pripadnici boračkih kategorija imaju pravo na zdravstveno osiguranje na teret ministarstva, navodeći da su članom 16. stav 3. propisani i izuzeci.

– Nedvosmisleno se može zaključiti da odredbom člana 16. stav 3. nisu obuhvaćeni nasljednici penzije preminulog borca ili ratnog vojnog invalida – navodi se u zamršenom odgovoru resornog ministarstva na naša pitanja. To praktično znači da udovice preminulih boraca VRS nisu izuzete iz kategorije lica koja imaju pravo na zdravstveno osiguranje na teret resornog ministarstva, ali da moraju da podnesu zahtjev kako bi se proveo postupak priznavanja tog prava.

Podsjećamo, nakon što je Fond zdravstva RS počeo da šalje dopise penzionerima koji su većinski staž ostvarili u inostranstvu da se jave u prostorije Poreske uprave RS kako bi potpisali dokument kojim se obavezuju da će plaćati doprinose za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,2 odsto, CAPITAL je objavio da tu obavezu nemaju borci, ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih boraca, civilne žrtve rata i žrtve ratne torture koje su većinski radni staž ostvarili u inostranstvu.

– Ukrštanjem podataka FZO i Fonda PIO sa podacima iz Informacionog sistema boračko-invalidske zaštite u kojem su evidentirane navedene kategorije, utvrđeno je da je ministarstvo u obavezi da izvrši prijavu osiguranja za 3.764 lica – navedeno je tada u odgovoru resornog ministarstva.

Međutim, ispostavilo se da u Informacionom sistemu boračko-invalidske zaštite nisu supruge preminulih boraca, pa je njima stizao poziv da se kao korisnice srazmjerne penzije jave u Poresku upravu radi regulisanja zdravstvenog osiguranja.

Sada vidimo da udovice preminulih boraca VRS nisu izuzete iz kategorije lica koja imaju pravo na zdravstveno osiguranje na teret resornog ministarstva, ali da moraju da podnesu zahtjev kako bi se proveo postupak priznavanja tog prava.
Capital

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane objavio je opsežnu analizu – pod nazivom „Glas za Jankovića – glas za Dodika?” – uoči lokalnih izbora u Sloveniji, zakazanih za 15. novembar 2026. godine, u kojoj se posebno bavi političkim i poslovnim vezama dugogodišnjeg gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića i Milorada Dodika.

Ljubljana usred političkih i poslovnih mreža, organizovanog kriminala i evropskih demokratskih standarda“ otvara pitanja transparentnosti javnih finansija, regionalnih političkih utjecaja, organizovanog kriminala i funkcionisanja demokratskih institucija Slovenije, piše N1 BiH.

Lokalni izbori biće održani u 212 slovenačkih opština, a birači će odlučivati o gradonačelnicima, članovima opštinskih veća i predstavnicima lokalnih zajednica. Drugi krug izbora za gradonačelnike predviđen je za 29. novembar.

Posebna pažnja usmerena je na Ljubljanu, gde se za funkciju gradonačelnika nadmeće 15 kandidata, među kojima je i aktuelni gradonačelnik Zoran Janković, koji grad vodi od 2006. godine, uz kraći prekid tokom 2011. i 2012. godine.

IFIMES: Političke veze Jankovića i Dodika otvaraju brojna pitanja

U analizi se ističe da su politička i lična povezanost Zorana Jankovića i Milorada Dodika poznate javnosti. Janković je, kako se navodi, u više navrata govorio o njihovoj dugogodišnjoj saradnji, koja datira još iz perioda kada je bio na čelu kompanije Mercator.

Podseća se da je Janković uoči Opštih izbora u Bosni i Hercegovini 2022. godine javno podržao Dodika i pozitivno govorio o njegovom političkom delovanju.

Posebno se izdvaja Jankovićevo protivljenje odluci Vlade Slovenije od 11. septembra 2025. godine, kojom je Dodiku zabranjen ulazak u tu zemlju. Janković je tada izjavio da lično ne bi podržao takvu meru, a o svom stavu razgovarao je i s tadašnjom ministarkom spoljnih poslova Tanjom Fajon.

Dodikova administracija u Republici Srpskoj potom je odgovorila recipročnim merama protiv predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar i ministarke Fajon.

Iz IFIMES-a naglašavaju da Janković ima pravo na sopstvene političke stavove i održavanje odnosa s političarima iz regije, ali ističu da njegova funkcija podrazumeva i poštovanje institucionalnih ograničenja.

U tom kontekstu postavljaju pitanje mogu li regionalne političke i poslovne veze poslužiti kao sredstvo neprimerenog uticaja na slovenačku spoljnu politiku i odluke državnih institucija.

U analizi se podseća i da je Sud Bosne i Hercegovine osudio Dodika zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, izrekavši mu kaznu zatvora od jedne godine i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija koje se finansiraju iz budžeta.

Poslovne veze i koncesija vredna 288 miliona evra

Značajan deo analize posvećen je poslovnim odnosima Grada Ljubljane i kompanije KPL, kojom upravlja bosanskohercegovački biznismen Mladen Milanović Kaja, vlasnik poslovne grupacije MG Mind.

Prema navodima IFIMES-a, kompanija KPL od 2006. godine ima koncesiju za redovno i zimsko održavanje gradskih saobraćajnica u Ljubljani.

U julu 2026. godine zaključen je novi dvadesetogodišnji koncesioni ugovor s Gradom Ljubljanom, čija se vrednost procenjuje na približno 288 miliona evra bez PDV-a, odnosno 14,4 miliona evra godišnje.

Pozivajući se na pisanje slovenačkog lista „Dnevnik“, IFIMES navodi da je KPL od 2015. godine zaključio 38 ugovora s Gradom Ljubljanom, ukupne vrednosti od približno 52 miliona evra bez PDV-a. O novoj koncesiji i njenom dugoročnom finansijskom obimu izveštavao je i list „Delo“ u septembru 2026. godine.

U analizi se navodi da su mediji Milanovića često povezivali s političkim krugovima u Republici Srpskoj, uključujući Milorada Dodika.

IFIMES pritom naglašava da navedene činjenice same po sebi ne dokazuju nepravilnosti niti politički uticaj, ali smatra da obim javnih sredstava i dugoročna priroda ugovora opravdavaju detaljnu proveru vlasničkih, poslovnih i političkih veza, kao i transparentnosti dodele koncesije.

Tvrdnje o milijardama evra imovine u Sloveniji

Analiza se bavi i finansijskim interesima političkih i poslovnih krugova iz Republike Srpske u Sloveniji.

Prema procenama koje IFIMES navodi, Milorad Dodik i krugovi povezani s njim kontrolišu imovinu u Sloveniji čija se vrednost procenjuje na više od tri milijarde evra.

Međutim, u samoj analizi naglašava se da ove tvrdnje zahtevaju nezavisnu proveru i jasno utvrđivanje vlasničkih veza.

Institut smatra da je potrebno ispitati poreklo kapitala, transparentnost prekograničnih finansijskih tokova i eventualne nepravilnosti, uz napomenu da se nezakonite aktivnosti mogu utvrđivati isključivo na osnovu proverljivih dokaza.

Organizovani kriminal i sigurnosni izazovi u Ljubljani

IFIMES upozorava i na sigurnosne izazove s kojima se suočava slovenačka prestonica, posebno kada je reč o organizovanom kriminalu, trgovini narkoticima i pranju novca.

U analizi se navodi da je slovenačka policija u oktobru 2026. godine predstavila rezultate gotovo četvorogodišnje međunarodne istrage, tokom koje je identifikovano šest kriminalnih organizacija koje su delovale u Sloveniji i drugim evropskim zemljama.

Procenjena tržišna vrednost zaplenjenih ilegalnih droga premašila je 37 miliona evra, a u istrazi su učestvovale policijske snage iz 22 zemlje Evropske unije i Zapadnog Balkana, kao i Europol.

Prema podacima međunarodnog projekta SCORE, koje prenosi IFIMES, merenja otpadnih voda tokom 2025. godine pokazala su da je Ljubljana imala najveće opterećenje kokainom među slovenačkim gradovima, s vrednošću od 658 miligrama na 1.000 stanovnika dnevno.

U analizi se takođe navodi da je Policijska uprava Ljubljana tokom 2023. godine zabeležila porast broja krivičnih dela od 14,2 posto na područjima koja pokrivaju opštinske policijske stanice, u odnosu na isti period prethodne godine.

Podaci za 2025. godinu, prema navodima Instituta, pokazuju rast broja nasilnih krivičnih dela za gotovo 30 posto, dok je broj krivičnih dela povezanih s drogama povećan sa 259 na 319.

IFIMES smatra da ovi pokazatelji zahtevaju snažniji institucionalni nadzor, bolju saradnju sigurnosnih struktura i veću transparentnost finansijskih tokova.

Oko 104.000 stanovnika ostalo bez prava glasa

Jedno od važnih pitanja koje analiza otvara jeste izmena slovenačkog izbornog zakonodavstva, kojom su državljani trećih zemalja sa stalnim boravkom u Sloveniji izgubili pravo glasa na lokalnim izborima, koje su imali od 2002. godine.

Prema podacima navedenim u analizi, ovom promenom obuhvaćeno je približno 104.000 punoletnih stanovnika Slovenije, među kojima su najbrojniji državljani Bosne i Hercegovine i Srbije.

U Ljubljani je, prema podacima iz juna 2026. godine, bilo oko 21.938 potencijalnih birača iz ove kategorije.

IFIMES navodi da je reč o značajnoj promeni političkog učešća dugogodišnjih stanovnika Slovenije, dok Ustavni sud te zemlje razmatra ustavnost sporne zakonske odredbe.

Posebno se ističe da je ukidanje ovog prava podržala i stranka Resnica, koju predvodi Zoran Stevanović, aktuelni predsednik Skupštine Republike Slovenije.

Institut ukazuje i na izostanak javne reakcije Milorada Dodika na pitanje oduzimanja biračkog prava državljanima Bosne i Hercegovine koji žive u Sloveniji. U analizi se navodi broj od 58.350 građana Bosne i Hercegovine.

Zoran Stevanović i politički uticaji iz Republike Srpske
U analizi se razmatra i političko delovanje Zorana Stevanovića, lidera stranke Resnica, posebno njegovi stavovi o Miloradu Dodiku.

Podseća se da je Stevanović u izjavi za novinsku agenciju SRNA mere koje je Slovenija poduzela protiv Dodika ocenio štetnim te kritikovao slovenačku vladu zbog njihove primene.

IFIMES smatra da je potrebno razmotriti političke, organizacijske i komunikacijske veze između pojedinih političkih aktera u Sloveniji i struktura u Republici Srpskoj i Srbiji.

Istovremeno, Institut naglašava da Stevanovićevi javno izneseni stavovi o Dodiku sami po sebi nisu dokaz da deluje kao politički posrednik ili zastupnik stranih interesa.

Za takve zaključke, kako se navodi, bili bi potrebni konkretni dokazi o koordinaciji političkih aktivnosti, mehanizmima kontrole ili finansijskoj zavisnosti.

IFIMES: Glas za Jankovića – glas za Dodika?

U završnom delu analize IFIMES postavlja pitanje političke odgovornosti dugogodišnjeg gradonačelnika Ljubljane i njegovih odnosa s regionalnim političkim liderima.

Institut priznaje Jankovićeve rezultate u urbanom, infrastrukturnom, kulturnom i sportskom razvoju Ljubljane, ali smatra da razvojni projekti ne mogu zameniti institucionalnu odgovornost i transparentnost upravljanja javnim sredstvima.

Posebno problematizuje političku podršku koju Janković uživa među delom građana poreklom iz Bosne i Hercegovine, uključujući Bošnjake, imajući u vidu njegov odnos s Miloradom Dodikom.

„Paradoks nastaje u činjenici da se od Bošnjaka u Ljubljani očekuje da podrže Zorana Jankovića, iako on deluje kao zagovornik interesa Milorada Dodika“, navodi se u analizi IFIMES-a.

Institut pritom postavlja pitanje da li bi podrška Jankoviću mogla predstavljati i indirektnu podršku političkim interesima Dodika i krugova povezanih s njim.

U zaključku se ističe da predstojeći lokalni izbori ne predstavljaju samo izbor između kandidata, već i između različitih modela upravljanja Ljubljanom.

Prema oceni IFIMES-a, ključno pitanje jeste hoće li slovenačka prestonica nastaviti funkcionisati kroz model snažne koncentracije političke moći ili će se razvijati prema sistemu veće transparentnosti, institucionalnog nadzora i odgovornosti prema građanima.

(N1)