Više desetina policajaca u opremi za suzbijanje demonstracija ušlo je u kampus Univerziteta Kolumbija u Njujorka kako bi iz zgrade izbacili propalestinske demonstrante koji su blokirali ulaz.

Policajci su se pomoću merdevina popeli na drugi sprat zgrade nakon čega su izveli studente, prenosi AFP.

Hol Hamilton juče ujutro su okupirali demonstranti koji su poručili da će pružiti otpor u slučaju da policija pokuša da ih izbaci iz zgrade.

Oni protestuju zbog velikog broja stradalih u Pojasu Gaze.

U pismu upućenom njujorškoj policiji predsjednik Univeziteta Kolumbija Minuš Šefik navela je da okupaciju školske zgrade predvode “pojedinci koji nemaju veze sa fakultetom” i od službi bezbjednosti zatražila da izvedu sve iz hola Hamilton i kampusa.

Ona je od policije zatražila da ostane u kampusu najmanje do 17. maja kako bi osigurala da se ne ponovi formiranje kampova.

Američki predsjednik DŽozef Bajden oštro je kritikovao upad u hol Hamilton, ocijenivši da je to potpuno pogrešan pristup.

Univerzitet Kolumbija je početkom sedmice počeo da suspenduje propalestinske aktiviste koji odbijaju da uklone šatore iz kampusa.

(Srna)

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas da bi, ukoliko bi Međunarodni krivični sud (MKS) objavio naloge za hapšenje za zvaničnike administracije prema optužbama povezanim za vođenje izraelskog sukoba protiv palestinske militantne organizacije Hamas, to bio skandal istorijskog obima.

“Mogućnost da sud objavi naloge za hapšenje za ratne zločine vojnim oficirima izraelskih odbrambenih snaga i državnim liderima bio bi skandal istorijskog obima”, naveo je Netanjahu.

Izraelski zvaničnici izrazili su zabrinutost u proteklih nekoliko dana da MKS priprema naloge za višerangirane zvaničnike administracije.
Prema pojedinim izvještajima, Izrael radi kroz diplomatske kanale na sprečavanju objavljivanja naloga za hapšenje, prenosi Srna.

MKS je saopštio da je u toku nezavisna istraga o situaciji na palestinskim teritorijama i da neće objavljivati nikakve komentare.

Netanjahu je krajem prošle sedmice izjavio da odluke MKS neće uticati na postupke Izraela, već će predstavljati opasan presedan.

Evropski parlament usvojio je privremeni sporazum o uvođenju nižih graničnih vrednosti za najštetnije zagađivače vazduha, kao i o unapređenju praćenja kvaliteta vazduha u Evropskoj uniji.

Nova pravila, koja još treba da potvrdi Savjet EU, takođe će omogućiti građanima da tuže svoje vlade i dobiju odštetu ako im je zdravlje narušeno lošim kvalitetom vazduha.

Novim pravilima Evropske unije o zagađivačima vazduha postavljaju se stroža ograničenja i ciljane vrijednosti za 2030. godinu za one koji svojim štetnim uticajem na vazduh, utiču i na zdravlje ljudi, što uključuje suspendovane čestice odnosno mikroskopske, praškaste materije (PM2,5 i PM10), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2). Dozvoljena godišnja koncentracija za PM2,5 će biti više nego prepolovljena, sa 25 mikrograma po metro kubnom ( µg/m³) na 10 µg/m³, dok će za NO2 će biti tačno upola manja, 20 µg/m³, od sadašnjih 40 µg/m³.

Novi standardi su bliži, ali još uvijek ne potpuno u skladu sa smjernicama Svjetske zdravstvene organizacije (SZO). Međutim, Evropska komisija će imati zadatak da sprovodi reviziju svakih pet godina kako bi se direktiva EU u potpunosti uskladila sa standardima SZO.
Zagađenje vazduha predstavlja ekološki uzrok broj jedan za prevremene smrtne slučajeve u EU i odgovorno je za oko 300.000 takvih slučajeva godišnje, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Veći broj punktova za mjerenje

Nova uredba predviđa i veći broj punktova za mjerenje kvaliteta vazduha u evropskim gradovima kako bi se indeksi kvaliteta vazduha u EU uskladili i bili uporedivi, jasni i javno dostupni. Ti indeksi će takođe pružati informacije o simptomima povezanim sa skokovima u zagađenju vazduha i zdravstvenim rizicima koji se vezuju za svaki od zagađivača.

Očekuje se da će izmijenjena Direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha (Ambient Air Quality Directive – AAQD) pomoći EU da dostigne svoj cilj da najkasnije 2050. godine ima nulto zagađenje vazduha – nivo zagađenja koji nije štetan po zdravlje i prirodne ekosisteme.

Članice EU mogu tražiti odlaganje od 10 godina pod određenim uslovima

Nova pravila sada treba da usvoji Savjet EU, koji predstavlja nacionalne vlade, prije nego što one stupe na snagu. Države članice će tada imati dvije godine da se usklade sa direktivom.

Izuzetno, zemlje mogu zahtijevati odlaganje roka do deset godina pod određenim uslovima, na primjer kada se neophodna smanjenja mogu postići samo zamjenom značajnog dijela postojećih sistema za grijanje domaćinstava.

HEAL: Čist vazduh je pitanje političke volje

Usvajanje sporazuma pozdravila je nevladina organizacija HEAL (EU Healthy Air Coalition), koja predstavlja ljekare, zdravstvene radnike, udruženja pacijenata i pružaoce zdravstvenog osiguranja, ali je i pozvala zemlje članice EU da ga potvrde što je prije moguće.

“Oduševljeni smo što su poslanici Evropskog parlamenta pokazali čvrstu posvećenost obezbjeđivanju čistog vazduha za stotine miliona ljudi širom EU. Čist vazduh je pitanje političke volje, a ne ličnog izbora pojedinca ili načina života”, rekla je zamjenica direktora HEAL-a En Stofer.