Connect with us

Svijet

KANADA POSLALA OZBILJNO UPOZORENJE TRAMPU! “Izbiće rat”

Kanadski ministar energetike Džonatan Vilkinson danas je odbacio tvrdnje novoizabranog predsjednika SAD Donalda Trampa da Americi nije potrebno ništa iz Kanade i upozorio na potencijalne uzvratne trgovinske mjere iz Otave, uključujući izvozne takse na naftu.

Odgovarajući na Trampove izjave da postoji mogućnost da poveća carine na 25 odsto, Vilkinson je rekao da SAD nemaju lako dostupnu alternativu kanadskoj sirovoj nafti, uranijumu, potaši i drugim kritičnim mineralima, piše “Bloomberg”.
“Većina sirove nafte koja se proizvodi u SAD je lagana slatka nafta. Rafinerije na Srednjem zapadu (SAD) su uspostavljene za tešku sirovu naftu i nemaju alternativu korištenju kanadskih resursa – nije to ekonomski. Čak i alternativa koja postoji za neke od zalivskih rafinerija za tešku naftu, to je Venecuela”, zaključio je Vilkinson, jedan od kandidata da zamijeni odlazećeg premijera Džastina Trudoa.
On je istakao da je Kina druga opcija za SAD kada je u pitanju nabavka minerala, dok bi Rusija bila drugi izbor za uranijum i ocijenio da je “jednostavno netačno” da Vašingtonu nije potrebno ništa iz Kanade.

Vilkinson je za “Bloomberg” rekao da su direktori kanadskih naftnih kompanija zabrinuti zbog Trampove prijetnje o povećanju carina, ali da smatraju da postoji mogućnost da se sa zvaničnicima nove administracije SAD razgovara o tarifama, kao i budućoj saradnji.

“Dakle, (postoji) zabrinutost svakako, ali nema panike. Ljudi su prilično strateški orijentisani po pitanju ovoga”, rekao je on. Vilkinson je istakao da Kanada nastoji da odvrati Trampa od povećanja carina, ali da bi Otava “morala da odgovori” ukoliko dođe do toga, nevezano od potencijalnih izuzeća za energiju ili naftu.

“Nema šanse da Kanada stoji po strani i posmatra desetkovanje naše automobilske industrije ili drugih industrija. Moraćemo da odgovorimo na promišljen način, na način koji zapravo stvara maksimalan pritisak na predsjednika i na države koje imaju koristi od trgovine koju obavljaju sa Kanadom”, poručio je ministar.

On nije isključio mogućnost izvoznih taksi na naftu, ali je ponovio da će Otava insistirati na odvraćanju Trampa od upotrebe ekonomske sile putem razgovora i ukazao na negativan uticaj koji bi plan republikanca imao na američke potrošače.

“Ako uvedu carine na naftu, to će dovesti do povećanja cijena na pumpama u SAD. Ako povećaju carine na struju, na hidroelektranu, cijena struje za potrošače će rasti. Ako povećaju carine za potašu, američki proizvođači hrane će morati da plate tu cijenu i cijene hrane u SAD će porasti. Tokom relativno kratkog vremenskog perioda, vidjeće porast cijena i povećanje inflacije”, ocijenio je Vilkinson.

On je predložio proširenje saradnje sa SAD, dajući kao primjer fabriku za preradu germanijuma, iz rudnika sa Aljaske,u Britanskoj Kolumbiji, i istakavši da postoji mogućnost proširenja proizvodnje ovog metala.
Vilkinson je istakao da će se u odvraćanju Trampa osloniti na lobiranje američkih kompanija poput “American Petroleum Institute” i “ExxonMobil”.

Tramp je prethodno nekoliko puta sugerisao da bi Kanada trebalo da postane 51. savezna država, odbacivši ideju o upotrebi vojne sile da pripoji Kanadu SAD, ali nije isključio mogućnost ekonomske prisile.

Novoizabrani republikanski predsjednik Amerike je prethodno rekao da je granica između dvije zemlje “vještačka linija” i zaprijetio da će uvesti carinu od 25 odsto na uvoz iz Kanade, koja izvozi 75 odsto robe i usluga u SAD, prenosi “b92”.

Related Topics:

Svijet

SVOTE OD KOJIH SE VRTI U GLAVI! Koliko dnevno Ukrajina troši na rat?

Ukrajina trenutno troši 172 miliona dolara dnevno na rat, što predstavlja dramatičan porast od 22,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštila je Roksolana Pidlasa, predsjednica Odbora za budžet ukrajinskog parlamenta, nakon sastanka sa predstavnicima Ministarstva odbrane i Generalštaba.

„Prije tačno godinu dana, jedan dan rata koštao nas je 140 miliona dolara. Danas ta cifra iznosi 172 miliona. Ovo uključuje ne samo nabavku oružja i municije, već i plate vojnika, podršku ranjenima, porodicama nestalih i poginulih boraca“, istakla je Pidlasa.

Prema podacima Nacionalne banke Ukrajine, zemlja trenutno usmjerava čak 31 odsto svog BDP-a na odbranu, što je najveći udio u svijetu. I pored ekonomske krize izazvane ratom, Ukrajina ove troškove pokriva sopstvenim prihodima i domaćim zaduživanjem, ali, kako naglašavaju zvaničnici, bez hitne međunarodne pomoći opstanak odbrambenog sistema je u pitanju.

Bez podrške sa strane rat nije moguć
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, general Andrej Hnatov, upozorio je da zemlja ne može sama da podnese ovaj finansijski teret. „Dnevni troškovi rata iznose 7,1 milijardi grivnji. Bez podrške partnera, održavanje linija fronta i razvoj odbrambene industrije postaju nemogući“, rekao je Hnatov tokom konferencije JES 2025.

Ministar odbrane Denis Šmigalj najavio je da će Ukrajini 2026. godine biti potrebno najmanje 120 milijardi dolara za odbrambene potrebe — čak i ako dođe do prekida vatre. Ovaj iznos uključuje 60 milijardi dolara iz domaćeg budžeta i 60 milijardi kroz vojnu pomoć saveznika, uključujući platforme Ramštajn i PURL.

Velika Britanija da bude uzor
Pidlasa je pozvala zapadne partnere da omoguće direktnu upotrebu budžetske pomoći za vojne nabavke, po uzoru na Ujedinjeno Kraljevstvo. Takođe je predložila korišćenje zamrznute ruske imovine kao izvor finansiranja. „Kredit za reparacije“ ili slično rješenje bilo bi politički prihvatljivije od opterećivanja poreskih obveznika EU“, dodala je.

Ova objava dolazi u trenutku kada se rat zavlači u četvrtu godinu, a ruski pritisak na frontu raste. Američki kongresmeni, uključujući Mardžori Tejlor Grin, već su ukazali na mogućnost smanjenja vojne pomoći Ukrajini 2026. godine, što Kijev dočekuje sa ozbiljnom zabrinutošću.

Ključne cifre:
Dnevni troškovi rata: 172 miliona dolara (7,1 mlrd grivnji)
Udio odbrane u BDP-u: 31% (najviši na svijetu)
Potrebna sredstva za 2026: 120 milijardi dolara

Nastavi čitati

Svijet

UPOZORENJE IZRAELSKOG PREMIJERA! “Građani da se pripreme na IZOLACIJU”

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je u Izraelce da se pripreme za ekonomsku izolaciju usljed rastućeg međunarodnog pritiska, posebno onog od manjina u Evropi koje promovišu anticionističku i ekstremnu islamističku ideologiju.
Netanjahu je na konferenciji Ministarstva finansija za izolaciju okrivio i zemlje poput Katara, koje ulažu u oblikovanje globalnog diskursa putem društvenih mreža.

“Ovo dovodi do sankcija protiv Izraela i mijenja međunarodni ugled jevrejske države, a to dovodi do neke vrste izolacije”, rekao je Netanjahu.

On je dodao da je moguće izvući se iz takve izolacije, ali da se mora “značajno ulagati u kontramjere, posebno u operacije uticaja na medije i društvene mreže”.

Netanjahu je rekao da bi Izrael trebao da smanji zavisnost svoje industrije od trgovine sa drugim zemljama.

“Mogli bismo se naći blokirani ne samo u istraživanju i razvoju već i u stvarnoj industrijskoj proizvodnji. Moramo da počnemo da razvijamo svoje kapacitete i da se više oslanjamo na sebe”, rekao je izraelski premijer i dodao da bi to trebalo da uključuje oružje i druge odbrambene proizvode.

Nastavi čitati

Svijet

KAKO DALJE? Ukrajina ostala bez ključne komunikacije na ratištu

Starlink, satelitska internet usluga u vlasništvu Ilona Maska, pretrpjela je u ponedjeljak globalni pad, potvrdila je kompanija na svojoj zvaničnoj stranici.

Poremećaj je pogodio korisnike širom svijeta, a posebno je odjeknuo u Ukrajini, gdje je sistem postao ključan za rad bolnica, škola i vojnih jedinica na prvoj liniji fronta.

„Starlink je ponovo u kvaru duž cijelog ratišta“, napisao je na Telegramu komandant ukrajinskog dronskog ratovanja Robert „Madiar“ Brovdi. Gotovo sat vremena kasnije objavio je da se veza „postepeno vraća“, iako iz Starlinka još nije stigla zvanična potvrda potpune obnove.

Platforma Downdetector, koja prati prekide u internet uslugama, zabilježila je desetine hiljada prijava problema korisnika širom svijeta. Kompanija je saopštila da istražuje uzrok kvara. Ovo je drugi veliki pad u posljednjih nekoliko mjeseci.

Starlink je u Ukrajini zamijenio veći dio uništene komunikacione infrastrukture i danas održava vezu i za civile i za vojsku. Od početka rata 2022. godine, Kijev je dobio više od 50.000 Starlink terminala, od čega je gotovo 30.000 obezbijedila Poljska.

Reuters je u julu 2023. objavio da je milijarder naredio privremenu deaktivaciju pokrivenosti iznad Hersonske oblasti tokom ukrajinske kontraofanzive 2022. godine, što je otvorilo pitanje ranjivosti kritične infrastrukture od odluka privatne kompanije, prenosi Jutarnji.

Nastavi čitati

Aktuelno