Najmanje 11 osoba poginulo je u požarima koji su zahvatili dijelove Los Anđelesa i bukte na površini većoj od 150 kvadratnih kilometara, a više od 300.000 ljudi je evakuisano, objavio je jutros Si-Bi-Es (CBS) njuz.

Najmanje 12.000 objekata je oštećeno ili uništeno, objavio je “Los Anđeles tajms”.

Izvori iz službi za sprovođenje zakona rekli su za “Tajms” da će se vjerovatno ispostaviti da je više manjih požara podmetnuto.

Kako je CBS prenio, iako je došlo do slabljenja vjetrova, očekuje se da će večeras oni ponovo početi da jačaju.

Požar Palisejds, najveći na tom području, zahvatio je više od 80 kvadratnih kilometara i još uvijek je samo osam odsto ugašen.

U tom požaru poginulo je najmanje pet osoba, dok je u požaru Iton iznad Altadene na sjeveru Los Anđelesa stradalo najmanje šest osoba, a više od 50 kvadratnih kilometara je spaljeno.

Zbog širenja požara Palisejds, sinoć su izdati novi nalozi za evakuaciju za područje koje se prostire od auto-puta 405 na istoku do Bulevara Sanset na jugu, od naselja Mendevil Kenjona na zapadu do rezervata Ensino na sjeveru, uključujući dijelove naselja Brentvud, Bel-Er i Ensino.

Požar je od utorka zahvatio više od 32 kvadratna kilometra.

Više od 5.600 učenika ostalo je bez svojih škola, jer je najmanje 12 ustanova uništeno u požarima.

U Altadeni je gotovo 2.000 učenika pogođeno ovom katastrofom.

Komesar za osiguranje u Kaliforniji izdao je moratorijum na ukidanje ili neobnavljanje polisa osiguranja za stanare pogođene požarima.

Ta zabrana važiće godinu dana za stanovnike u područjima pogođenim požarima Palisejds i Iton.

Princ Hari i Megan Markl posjetili su juče Centar za konvencije u Pasadeni, gdje su smješteni evakuisani iz požara Iton.

Prinčevski par je razgovarao sa volonterima i dijelio hranu za oko 1.200 evakuisanih.

Među volonterima su bili i poznati kuvari Hose Andres i Roj Čoi, koji su servirali obroke.

Američko Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga (HHS) proglasilo je juče vanrednu situaciju za javno zdravlje u saveznoj državi Kaliforniji kako bi se riješili zdravstveni problemi izazvani trenutnim požarima u okrugu Los Anđeles, preneo je Rojters.

Hapšenja
Odjeljenje šerifa Okruga Los Anđeles saopštilo je da je do sada 18 osoba uhapšeno u vezi sa kriminalnim aktivnostima povezanim sa požarima Iton i Palisejds.

-Optužbe uključuju pljačku, provalu, krađu identiteta, posjedovanje alata za provalu i posjedovanje narkotika. Jedan od osumnjičenih bio je na aktivnoj uslovnoj slobodi i takođe je optužen za posedovanje vatrenog oružja rekao je pomoćnik šerifa Majron Džonson, objavio je Ej-Bi-Si njuz.

Policijski čas koji je uveden na područjima pogođenim požarima Palisejds i Iton na snazi je do daljnjeg.

-Ova mjera je preduzeta kako bi se poboljšala javna bezbjednost, zaštitila imovina i spriječila pljačka u područjima gdje su stanovnici evakuisani – rekao je Džonson.

NATO neće ispuniti prijedlog novoizabranog predsjednika SAD Donalda Trampa da značajno poveća izdvajanje za odbranu, ali će vjerovatno pristati na veća izdvajanja nego što su trenutna, piše danas Rojters pozivajući se na zvaničnike i analitičare.

Zvaničnici iz zemalja NATO rekli su da se slažu da potrošnja na odbranu treba i dalje da raste, ali nisu podržali cifru od 5 odsto, za koju analitičari navode da je politički i ekonomski nemoguća za skoro sve članice.

Zvaničnici navode da će novi cilj vjerovatno biti dogovoren na samitu NATO u Hagu u junu, podstaknut strahom da bi Rusija mogla da napadne neku NATO zemlju nakon Ukrajine i Trampovim savjetima.

Pojedini zvaničnici očekuju da će se 32 članice NATO, nakon mnogo prepirki, složiti sa ciljem od oko tri odsto BDP, prenosi Tanjug.

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto rekao je za Rojters da izgleda da će doći do pomaka.

“Ne mislim da će to biti 5 odsto, što bi bilo nemoguće za skoro svaku naciju na svijetu u ovom trenutku, ali… neće biti ni dva (procenta), koliko se već borimo da dostignemo, već više od dva (odsto)”, istakao je on.

Italija, sa potrošnjom za odbranu od oko 1,5 odsto BDP, je među osam članica NATO koje ne ispunjavaju trenutni cilj.

Poljska, koja se graniči sa Ukrajinom, je članica NATO koja troši najveći deo BDP-a na odbranu – ona je, kako su pokazale procjene iz alijanse, prošle godine izdvojila 4,12 procenata.

Slijede Estonija sa 3,43 odsto i SAD sa 3,38 procenata.

Članice NATO prosječno izdvajaju oko 2,71 odsto BDP.

Fenela MekGerti, stručnjak za odbrambenu ekonomiju u istraživačkom centru Međunarodnog instituta za strateške studije, rekla je da su nedavna povećanja bila “izvanredna”, ali da su potrebne godine da zemlje počnu da postižu nove ciljeve.

“Čak i ako bi Evropa nastavila sa tom stopom prilično izvanrednog rasta, većom od 10 odsto u realnom iznosu 2024. godine, ipak bi bilo potrebno još 10 godina da dođe do čak tri odsto BDP”, rekla je ona.

Međutim, mnoge evropske vlade navode da bi evropski kontinent trebalo da učini više da se odbrani i da se manje oslanja na SAD, istakla je agencija.

Novoizabrani američki predsjednik rekao je u utorak da bi članice vojne alijanse trebalo da izdvajaju 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, što je ogromno povećanje u odnosu na sadašnji cilj od dva procenta i nivo koji trenutno nijedna zemlja NATO, uključujući SAD ne ostvaruje.

Trampove izjave bili su podsjetnik na njegovu fokusiranost na potrošnju NATO tokom njegovog prvog mandata i njegove pijretnje da neće zaštititi saveznike koji ne uspiju da ostvare cilj, navodi Rojters.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro položio je danas zakletvu za treći šestogodišnji mandat uprkos međunarodnim protestima zbog rezultata izbora.
„Zaklinjem se pred Bolivarom, Sukreom, Manuelom Saezom, pred večnim sećanjem na našeg komandanta Uga Čavesa… Zaklinjem se pred istorijom, zaklinjem se životom“, rekao je Maduro na inauguraciji, javlja CBS News, prenose agencije.

Dok je Maduro polagao zakletvu, pristalice su ga dočekale aplauzom.

Opoziciona liderka Marija Korina Mačado, koja je juče predvodila proteste u Karakasu, nakratko je bila pritvorena nakon protesta, što je ponovo izazvalo međunarodnu osudu Madurove navodne krađe glasova i zastrašivanja kritičara njegove vlasti.

Vlada je negirala njeno hapšenje, a prema izjavama svedoka, bezbednosne snage zaustavile su njen konvoj, a Mačado je nasilno odvedena.

Opozicija i međunarodna zajednica oštro su osudile njegovu izbornu pobedu, prenose agencije.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp i drugi svetski lideri osudili su hapšenje Marije Korine Mačado i podržali borbu za slobodu.

Takođe, Španija i Kolumbija su izrazile zabrinutost zbog stalnog političkog nasilja i zastrašivanja opozicije u Venecueli.

Nove sankcije

Sjedinjene Američke Države su u petak uvele sankcije za osam venecuelanskih zvaničnika i povećale na 25 miliona dolara nagradu za hapšenje predsednika Nikolasa Madura (Nicolas) na dan njegove inauguracije za treći mandat posle spornih izbora prošle godine.

To su nove u nizu kaznenih mera odlazeće administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) protiv Madurove vlade posle julskih izbora, na kojima su i vladajuća Socijalistička partija i opozicija tvrdili da su pobedili.

Među novim sankcionisanim zvaničnicima su nedavno imenovani šef venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA Ektor Obregon (Hektor), venecuelanski ministar saobraćaja Ramon Velaskes (Velasquez), kao i policijski i vojni zvaničnici.

Potez SAD poklopio se sa sankcijama koje su objavile Velika Britanija i Evropska unija protiv 15 venecuelanskih zvaničnika, uključujući članove Nacionalnog izbornog veća i bezbednosne snage. Kanada je takođe uvela nove sankcije Venecueli.

“Maduro i njegovi saradnici nastavili su sa svojim represivnim akcijama u Venecueli”, naveo je u saopštenju Bredli Smit (Bradley Smith), zvaničnik ministarstva finansija SAD.

On je dodao da su SAD i partnerske zemlje solidarne s narodom Venecuele za koji je rekao da je izabrao “novo rukovodstvo”, kao i da SAD “odbacuju lažnu tvrdnju Madura o pobedi”.

Maduro i njegovi saradnici su uvek odbacivali sankcije SAD i drugih zemalja, navodeći da su to nelegitimne mere koje predstavljaju “ekonomski rat” osmišljen da osakati Venecuelu.

“Odlazeća vlada SAD ne zna kako da nam se osveti”, rekao je Maduro tokom svog inauguracionog govora, ne pominjući direktno sankcije.

On i njegovi saveznici hvale, kako navode, otpornost zemlje kaznenim merama, iako su krivili sankcije za ekonomske poteškoće i nestašice.

Izborne vlast i najviši sud u zemlji tvrde da je Maduro, čiji su dosadašnji predsednički mandati obeleženi dubokom ekonomskom i socijalnom krizom, pobedio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, iako nisu objavili detaljne podatke.

Vlada, koja je optužila opoziciju da podstiče fašističke zavere protiv nje, saopštila je da će uhapsiti opozicionog predsedničkog kandidata Edmunda Gonzalesa (Gonzalez) ako se vrati u zemlju iz egzila i da je privela istaknute članove opozicije i aktiviste uoči inauguracije.

Opozicija navodi da je 75-godišnji Gonzales ubedljivo pobedio. Kao dokaz je objavila svoje podatke s birališta, pridobivši podršku vlada širom sveta, uključujući i SAD koje Gonzalesa smatraju novoizabranim predsednikom. Međunarodni posmatrači izbora rekli su da izbori nisu bili fer.

Maduro (62) je na vlasti od 2013. godine, a nove sankcije uvedene su nešto više od nedelju dana pre nego što će završiti Bajdenov mandat kada 20. januara Donald Tramp (Trump) položi zakletvu.

Pored sankcija, američka vlada je povećala na 25 miliona dolara, sa prethodnih 15 miliona dolara, nagradu koju nudi za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Madura.

(RSE)