Bivša rijaliti učesnica i fitnes instruktorka Ljuba Pantović otkrila je potresnu i neuobičajenu priču iz svog života – po dokumentima je do svoje 17. godine bila zavedena kao muškarac.

Ovu nevjerovatnu grešku otkrila je tek kada je sa ćerkom Aleksandrom Subotić otišla na porođaj.

“Kao što svi znamo, nikada ne proveravamo smatrajući da se sve to radi ispravno, svoja dokumenta, matične brojeve, većina ljudi uopšte ni ne zna šta znače svi oni silni brojevi u JMBG-u. Znaju da je početak samo datum i godina rođenja, a za ovo dalje ne znaju, pa tako nisam znala ni ja. Saznala sam na jedan, onako baš smešan i neuobičajen način. Kada sam bila trudna sa Aleksandrom, tada sam imala 17 godina išla sam naravno na preglede, mada moram da priznam većinom kod privatnih lekara, jer svi znaju da sam već tada pobegla od kuće. U to vreme baš i nisam išla po domovima zdravlja, ali išla sam na redovne ginekološke kontrole i kontrole trudnoće i naravno tamo su ljudi uzimali moju ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu šta je bilo potrebno, imala sam zdravstvenu knjižicu koja je bila overena i nikad mi niko nije ništa rekao”, započela je nesvakidašnju priču svojevremeno Ljuba i dodala:

– Kada sam otišla na zakazani porođaj u Višegradskoj, taj dan sam bila na prijavnici porodilišta da me prihvate kao pacijenta, dala sam sve svoje podatke, ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i to se sve unosi u kompjuter i onog momenta kada je meni to uneto, tj. moji podaci u kompjuter, sestra za kompjuterom mi je rekla da se ona stvarno izvinjava, ali da ja nemam pokriveno zdravstveno osiguranje niti troškove za porođaj. Ja sam se u momentu zbunila, pomislila sam možda to nešto dodatno treba da se plati, ali reko ”Bože, zar to nije zdravstveno osiguranje, pa sve žene idu i porode se najnormalnije u bolnici”.

“Tada sam tražila objašnjenje na šta je žena rekla: ”Čekajte da pogledam, ali ovde stoji neki problem, Vi ne postojite ovde u evidenciji tako kao što vi kažete Ljuba Pantović sa tim Vašim podacima toga nema”. I onda je žena uzela detaljno da pregledava moje podatke i samo u jednom momentu počela da se smeje i rekla: ”Bože, pa ti imaš muški matični broj.” Na šta sam ja rekla: ”Čekaj, kakav muški matični broj, nisam muško.” Onda mi j objasnila, da 710 broj znači – sedam Beograd, a 10 muško, a da je 715 šifra za devojčice koje su rođene u Beogradu i onako uz jedan blag osmeh mi saopštila da se ja eto punih 17 godina vodim kao muškarac. Zbog svega toga meni je osnovna škola, sve vezano za taj period mog života, muzička škola, sve to i pasoš i dokumenta bilo na ime muške osobe zvane Ljuba Pantović”.

“Sve naravno zbog toga, zato što je moje pravo ime Ljuba i matičar je verovatno onako ofrlje bacio pogled, bebu nije ni video i zaokružio lepo da sam ja muškarac. I naravno ja bih mislila da se tu priča završila… Ali nije.. Posle porodilišta morala sam da idem da menjam svu dokumentaciju, kompletnu, pošto sam bila učenik srednje škole, znači i tu su se menjala dokumenta, prva godina na jedan broj, druga na drugi. Najsmešnije je bilo za moj osamnaesti rođendan, tj. kad sam napunila 18 godina na adresu mog tate, pošto sam se vodila da tu živim, stigao je poziv iz Vojnog odseka da se gospodin novopečeni Ljuba Pantović javi tamo na preglede i Vojni odsek radi regulisanja Vojne obaveze”, rekla je ona i dodala:

“Tako da je moj tata, koji je inače bio vrlo duhovit i voleo je da se šali, on je rekao da će on to da ide, naravno meni nije padalo na pamet da idem tamo da se objašnjavam. Moj tata je poneo pregršt mojih slika i sa takmičenja i rekao da ide sa ponosom da predstavi svog sinčinu u Vojni odsek i posle mi je pričao da je i tamo bilo smehotresa i da su oni svi tamo bili zapanjeni, koliko lepog i ženstvenog sina ima. Tako da sam ja čak i nedavno kada sam vadila novi pasoš, da li postoji neki trag o tome i naravno da u bazi podataka postoji moj takozvani pasivizirani matični broj koji sam ja nekada imala, ali se više nikada ne upotrebljava, ali mora da stoji u evidenciji da bi se znalo da sam to bila ja kada se spomenu ta bivša dokumenta”, zaključila je Ljuba.

Inače, iako je privatno prošla kroz mnoge izazove, njen odnos sa ćerkom Aleksandrom dugo je bio napet. Aleksandra je ranije izjavila da se neće pomiriti sa majkom zbog nekih njenih postupaka, uprkos tvrdnjama Ljube da je brižna baka.

“David i ja smo dobili tri puta veću ponudu za ulazak u „Zadrugu“ od one koju smo imali kada smo bili u „Parovima“. Oduševljeni samo i najverovatnije da ćemo biti deo „Zadruge“. Ako i moja majka Ljuba uđe u rijaliti, reč joj neću reći, jer joj nikada neću oprostiti zlo koje mi je učinila. Bila je u Srbiji tri puta ove godine, a nijednom nije došla da vidi moju ćerku Magdalenu, iako u medijima priča da je brižna baka. Mog dečka je zvala pedofilom i balerinom, a to su stvari preko kojih ne može da se pređe”, rekla je Aleksandra Subotić tada.

Dok većina leti miješa koktele, ona – malter! Naledi Repaja iz Malog Crnića, harizmatična i vrijedna Zulu snajka, ponovo je osvojila internet – ovog puta snimkom na kom s lopatom u ruci i osmijehom na licu ubacuje cement u mješalicu, poručujući:

„Ne prestajemo, samo radimo!“

Naledi je udana za Srbina Bojana, a njihova ljubav, rad i upornost postali su viralna inspiracija. Porodični dom koji uređuju zajedno postao je simbol kako se ljubav gradi – doslovno.

@naledirepaja Nedostali ste me svi na selo sam ne prestaje mo sa mo radi mo #fyp #justlove #selo #❤️❤️❤️❤️ ♬ original sound – music therapy 🤍🖤

U dvorištu koje se preobražava iz dana u dan, pokazala je i dva potpuno različita kupatila – jedno u staroj kući, koje je sama osmislila u retro stilu, i drugo, savremeno i minimalističko, kakvo je njen suprug poželio u novogradnji.

„Koje vam je lepše – moje iz 1888. ili njegovo iz 3000?“

– našalila se Naledi, a komentari su preplavili mreže.

Njen izbor odiše toplinom: cvjetni motivi, starinske slavine, ogledalo u ramovima kao iz prošlih vremena – kupatilo s dušom. Suprugovo, pak, donosi mir savremenog dizajna: prozračnost, sivobijele nijanse, pogled na zelenilo.

Većina pratilaca stala je uz Naledi – i kao ženu, i kao dizajnerku:

„Novo je novo, ali staro greje“, napisao je jedan korisnik.

„Tvoje kupatilo je pravo utočište – kao da si u filmu iz 50-ih“, komentarisala je druga.

Bilo da miješa beton, renovira trošnu kuću ili nasmije pratioce – Naledi je postala simbol žene za sve.

Nije joj strano ni da obavi krštenje sina na Kalemegdanu, da sređuje spavaću sobu kao iz bajke, ili da uzme lopatu u ruke dok sunce prži.

Novootkriveni mikrob, privremeno nazvan Sukunarheum, nije virus. Ali, poput virusa, izgleda da ima samo jednu svrhu – da stvara još svojih kopija.

Koliko naučnici mogu da zaključe iz njegovog genoma jedinog dokaza o njegovom postojanju do sada – riječ je o parazitu koji ne pruža ništa organizmu u kojem boravi. Većina od svega 189 gena koji kodiraju proteine u Sukunarheumu posvećena je replikaciji sopstvenog genoma; sve ostalo što mu je potrebno mora da ukrade od svog domaćina Citaristes regius, dinoflagelata koji živi u okeanskim vodama širom svijeta.

Još veću misteriju izaziva to što neki njegovi genetski sekvencioni ukazuju da pripada arhejama – grupi jednostavnih ćelijskih organizama koji su bliži složenim organizmima poput ljudi, nego bakterijama poput Еšerihia koli.

Otkriće čudnog, virusima sličnog načina života Sukunarheuma, objavljeno prošlog mjeseca na bioRxiv-u, “dovodi u pitanje granice između ćelijskog života i virusa“, kaže Kejt Adamala, sintetska biolog iz Univerziteta Minesote, koja nije učestvovala u istraživanju.

– Ovaj organizam bi mogao biti fascinantan živi fosil – evolutivna prekretnica koja je uspjela da opstane – dodaje ona.

Sukunarheum je otkriven slučajno. Istraživači sa Univerziteta u Cukubi pokušavali su da sekvenciraju sav DNK unutar ćelija C. regius, jer je već bilo poznato da ovaj dinoflagelat udomljava simbiotske cijanobakterije. Međutim, pored očekivanih DNK sekvenci dinoflagelata i cijanobakterija, kao i genoma mogućih bakterijskih parazita, primijetili su neobičnu kružnu DNK dugu samo 238.000 baza – svega 5 odsto dužine genoma Е. koli.

– U početku smo mislili da je ovaj mali kružni genom neka vrsta artefakta – kaže Takuro Nakajama, evolucioni mikrobiolog sa Cukube.

Ali kada su Nakajama i njegovi saradnici koristili više različitih metoda za sekvenciranje i sastavljanje genoma, ova DNK petlja se stalno pojavljivala. Tim je na kraju morao da zaključi da neka druga jedinka, vjerovatno arheja, živi unutar C. regius.

Sa očiglednom nesposobnošću da živi van domaćina, i genomom koji je manje od polovine veličine dosad najmanjeg poznatog arhejskog genoma, Sukunarheum – još uvijek nezvanično ime inspirisano Sukuna-biko-nom, božanstvom niskog rasta iz japanske mitologije – jedinstven je među arhejama. Ne posjeduje najmanji mikrobni genom – ta čast pripada bakteriji koja živi u insektima koji se hrane sokovima biljaka i ima samo 160.000 baza. Ipak, ta bakterija sadrži gene koji proizvode molekule korisne za njenog domaćina.

Nasuprot tome, Nakajama kaže da Sukunarheum nema “gotovo ni jedan prepoznatljiv metabolički put“. To znači da vjerovatno ne može sam da proizvodi osnovne molekule – poput aminokiselina koje čine proteine ili nukleotida koji čine DNK – što sugeriše da ima „parazitski ili jednostrano eksploatatorski odnos“ sa domaćinom. Dodaje da, kao i virusi, Sukunarheum gotovo u potpunosti zavisi od ćelijskog mehanizma C. regiusa.

Ipak, Sukunarheum se u jednoj bitnoj stvari razlikuje od virusa: može da replicira svoj sopstveni genetski materijal. Virusi obično moraju da “otmu“ ćelije domaćina da bi pravili svoje kopije. Ali gotovo svi identifikovani geni Sukunarheuma povezani su sa replikacijom DNK, transkripcijom i translacijom. Ipak, Nakajama kaže da mikrobova „intenzivna fokusiranost na sopstveno razmnožavanje, čak i nauštrb gotovo svih metaboličkih funkcija, podsjeća na virusne strategije.“

Еlizabet Voters, biolog sa Državnog univerziteta u San Dijegu, koja je 2003. bila dio tima koji je objavio prvi genom arhejskog parazita koji parazitira na drugim arhejama, nije sasvim uverena da je Sukunarheum u procesu postajanja virusom.

-To je pomalo preuranjen zaključak – kaže, ali dodaje: “ako je tačno – nevjerovatno.“

Bez obzira na to, smatra da je mikrob “fascinantan“ i vjeruje da će Sukunarheum omogućiti osnovna, uzbudljiva istraživanja o tome kako se razvijaju genomi.

Adamala dodaje da, ako Sukunarheum zaista predstavlja mikrob koji je na putu da postane virus, to bi moglo da naučnicima pruži uvid u to kako su virusi uopšte nastali.

– Većina najvećih evolutivnih prelaza nije ostavila fosilne tragove, što otežava razumijevanje tačnih koraka – kaže ona i dodaje.

“Možemo da manipulišemo postojećom biohemijom kako bismo pokušali da rekonstruišemo drevne oblike – ili nam priroda ponekad da poklon, u vidu preživjelog evolutivnog prelaza – dodaje.

Već sada je jasno: Sukunarheum nije usamljen. Kada su Nakajama i njegovi saradnici analizirali javno dostupne DNK sekvence iz morske vode širom svijeta, pronašli su mnoge sekvence slične onima Sukunarheuma.

– Tada smo shvatili da nismo otkrili samo jedno čudno biće, već smo identifikovali prvi potpuni genom velike, dosad nepoznate linije arheja – kaže Nakajama.

Tim sada pokušava da napravi fotografiju Sukunarheuma – što nije lako, s obzirom na to da je vjerovatno manji od 1 mikrona. Arhejski parazit koji je proučavala Voters, a koji ima više nego dvostruko veći genom od Sukuaarheuma, ima samo 400 nanometara u prečniku. Istraživači takođe pokušavaju da utvrde kako se ova grupa odnosi prema drugim arhejama – da li ima bliskih slobodnoživećih rođaka, na primjer – i da otkriju šta tačno rade proteini ovog mikroba, uključujući nekoliko velikih, membranskih proteina koji mogu biti ključni za interakciju sa domaćinom.

Za Adamalu, ovo otkriće je podsjetnik na to koliko još toga ostaje da se otkrije.

– Ovo istraživanje pokazuje koliko je biologija još uvijek luda, prelijepa i nedovoljno shvaćena – kaže ona, prenosi “Telegraf”.