Jelena Dokić je javno govorila o maltretiranju koje je preživjela od strane svog oca Damira.

Srpski mediji prenijeli su informaciju da je preminuo Damir Dokić, otac i bivši trener nekada najbolje srpske teniserke Jelene Dokić. Tokom njene duge i uspješne karijere nije se ništa znalo o njihovom odnosu, a nakon što je završila sa tenisom Jelena je progovorila o paklu koji je proživljavala.

U dokumentarnom filmu “Nesalomiva” ona je govorila o psihičkom i fizičkom nasilju koje je doživljavala tokom kompletne karijere od strane oca. Nasilje je bilo redovno, izgovori za njega brojni, a pritisak toliki da je sportiskinja poželjela čak i da sebi oduzme život.

“Otac mi je često govorio ‘nemoj ništa da pričaš, ćuti ili ću te ubiti’. Ja do svoje 33 godine nisam znala da se nasmijem. Ljudi često žele da budete savršeni, posebno u sportu, a to je nemoguće. Život nije savršen. Bila sam ranjiva i mislila sam da je to moja slabost. Sada sam svjesna da je to moja snaga”, rekla je Jelena Dokić u jednom intervjuu.

Jelenu Dokić otac tukao čim je krenula da igra tenis

Ona je u svojoj autobiografiji po kojoj je film i snimljen istakla da je otac krenuo da je tuče čim je počela da igra tenis. Ni kada je igrala polufinale Vimbldona nije mogla da prođe bez maltretiranja, pa je tako prespavala noć poslije poraza na samom kompleksu Vimbldona.

“Kada sam počela da igram tenis i udarila prvu lopticu, otac me je tukao. Stvari su postajale gore iza zatvorenih vrata… Poslije tog polufinala Vimbldona sam sjedila u sektoru za igrače, plakala. Otac je vikao da sam obrukala porodicu tim porazom. Nije mi dozvolio da odem u hotel, već mi je rekao da se snađem, da spavam na ulici ili šta god, da ne mogu da se vratim. Nisam imala gdje, ostala sam tu, čekala da svi odu i spavala sam u tom sektoru za igrače. Našli su me usred noći jer su tada čistili taj sektor”, istakla je Jelena.

“I danas osjećam bol”

Sa samo 17 godina preživljavala je brutalno nasilje, a kada se godinama kasnije osmjelila da progovori o onome što joj se dešavalo istakla je da je razlog za to pouka. Željela je da sve mlade djevojke čuju njenu priču, kako im se ništa slično ne bi desilo.

“Otečene i krvave potkoljenice, u modricama. Cijele noći sam bila šutirana oštrim cipelama zbog poraza. Imala sam samo 17 godina. Dan-danas osjećam bol u potkoljenicama zbog tog prebijanja. Zbog svake rane postoji ožiljak. Preživjela sam, ali nažalost ne preživi svaka žena ili djevojka i to je mučna stvarnost. Pričam sve ovo zbog njih, za njih se borim, za one koje nemaju glas”, istakla je ona.

(MONDO)