Connect with us

Politika

DODIKOVE NAMJERE VIŠE NEGO JASNE “Srpska leži na mineralima, SPREMNI SMO DA IH PODIJELIMO”

Dejtonski mirovni sporazum je potvrdio Republiku Srpsku i stvorio je Federaciju i stvorio je Bosnu i Hercegovinu, rekao je Milorad Dodik, predsjednik RS, na posebnoj sjednici Narodne skupštine RS.

On je u svom govoru naglasio da RS leži na ogromnim rezervama rijetkih minerala, a da je procjena vrijednosti ovih materijala 100 milijardi dolara, a da je perspektivno najmanje četiri do pet puta više, koji predstavljaju strateške materijale za električne automobile, odbrambenu industriju i druge potrebe, a da je u Loparama jedno od najvećih ležišta litijuma u Evropi.

Naglasio je da je RS spremna da te resurse odgovorno razvija, a da se Šmit pojavio baš u tom trenutku kada su potvrđena ova nalazišta.

„Možda je njima bilo poznato prije nego nama. Zašto je pokrenuta kampanja kriminalizacija zakona o imovini. Zašto im je glavni cilj da sruše institucionalnu volju Srpske“, naglasio je on.
Dodao je da se RS ne protivi da mineralna bogatstva podijeli sa partnerima, te da to treba da iskoriste svi koji žive, ali ne da se otima imovina RS.

„Šmit radi u interesu svojih mentora koji bi za ništa da dobiju sve“, istakao je Dodik.

Podsjetio je da je Trampova administracija dala prednost partnerstvima oko iskorišavanja vrijednih minerala, te je istakao da je RS spremna da istraži partnerstvo s Mađarskom, SAD, Srbijom, Rusijom, EU i Kinom, ali da to ne može da bude otimanjem suvereniteta, nego poštovanjem političke samostalnosti i nezavisosti.

„Dajte nam okvir koji poštuje Dejtonsku strukturu“, pozvao je Dodik.

“RS stoji na braniku mira i odbrani Dejtona”
On je rekao da je Dejtonski sporazum značajan za RS, koji je, kako je podsjetio NS RS ratifikovala, a FBiH to nikad nije učinila.

“Ovaj dan je u RS proglašen državnim praznikom, mi Srbi slavimo mir. Umjesto dana kad je uspostavljen mir, oni u FBiH slave 1. mart dan kada je počeo rat”, rekao je Dodik.

Naglasio je da je RS živjela u skladu s potpisanim sporazumom i smatra da je on osnova za ostanak RS u BiH.

“Čak ikada smo napadani, mi smo ga poštovali jer smo poštovali ono što smo potpisali”, rekao je Dodik, i dodao da RS stoji na braniku mira i odbrani Dejtona.

Dodik je rekao da RS želi povratak na sporazum koji je donio mir, te je naglasio da se zakoni moraju poštovati onako kako su napisani, a ne da se sporazum izvrće i nešto što nikad nije napisano.

“Temelj krize nije secesija”
Rekao je da temelj krize u BiH nije secesija nego pogrešno tumačenje Dejtona, i naglasio da je RS ponosna što se zalaže za doslovno tumačenje.

“On je funkcionisao sve dok ga samozvane strane diplomate nisu počele tretirati kao prazno platno za njihove poslovne projekte. To nije demokratija, to nije stabilnost, to je daleko od mira. Jasno je rekao predasjendik Tramp da SAD prestraju da grade druge države i narode određujući kako oni treba da žive”, rekao je Dodik.

On je rekao da RS danas kaže dosta ne s gnijevom nego istinom, i pozvao je na povratak dogovoru i Dejtonu.

Naglasio je daje BiH izvedena iz teritorija entiteta, kako su to ranije utvrdili u Ženevi i Njujorku pregovarači, među kojima su bili i predatavnici RS.

“Sporazum nije predvidio centralističku državu jer je shvatio da samo decentralizovana može da živi. Nije tražio dominaciju”, rekao je on i naglasio da ne postoji nijedna odredba da se uzima imovina RS i da se miješa u odnose drugih.

“Dejton poštuje narode da upravljaju sami sobom. Zato je BiH izvedena iz prava entiteta i konstitivnih naroda i samo takva može da bude prihvaćena”, naglasio je Dodik.

“Mi nismo ekstremisti ni opstrukcionisti mi ne podrivamo Dejton, mi pokušavamo da ga sačuvamo. Mi nismo samo potpisnici tog spotrazuma, mi smo strana, njegovi čuvari i zaštitinici. RS, njen narod, konstituvini narod, Srbi”, rekao je Dodik.

Naglasio je da nema načina da RS bude ukinuta, te da odbranom Dejtona RS brani i dejtonsku BiH.

Istakao je da je intervencijama neovlaštenih samopozvanih stranih službenika došlo do njegovih izmjena. Naglasio je da je RS za razgovore o poboljšanju Dejtona, ali ne kroz tumačenje stranaca, nego kroz razgovor i amandmane na Ustav, uz saglasnost strana potpisnica, entiteta RS i FBiH, a ne stranaca.

Rekao je da onaj ko ruši Dejton, ruši mir i BiH, te se zapitao ko je prekršio dogovor.

“Ko je promijenio pravila? Ko je promijenio odredbe? Ko je odlučio da riječi napisane na papiru Ustava BiH, da to više nije važno? Mi nismo, RS nikad nije željela da donosi odluke u ime Bošnjaka i Hrvata i sva javnost to zna. Mikad nismo htjeli da biramo njihove predstavnike. Banja Luka nikad nije htjela da donosi udluke u ime njih, ali mi ne želimo da neko donosi odluke u ime nas”, rekao je on.

Istakao je da je lice tog podrivanja Kristijan Šmit, te je istakao da ga nikad nije potvrdio Savjet bezbjednosti UN-a, kao što su bili oni što su to radili ranije.

“A moraju ga izabrati strane potpisnice Dejtonsog sporazuma. To se nikad nije desilo. Kad su pokušali da ga nametnu, Rusija se usprotivila a Kina nikad nije dala saglasnost. To znači da nikad nije imenovan u skladu s pravom. On nije visoki predstavnik. On je visoki mešetar”, rekao je Dodik, i nazvao ga je lažljivim.

Rekao je da nije slučajno da se dolazak Šmita poklopio s dolaskom Džoa Bajdena na čelo Amerike, i dodao da Šmit nije tu da uređuje BiH, već da on krši sva načela demokratske uprave.

“Zato ćemo morati posebno da se pozabavimo time. Samo zato što je tražilo da se poštuije Dejton, rukovodstvo RS je sankcionisano i optuženo. Ali da budemo jasni, ovdje nije riječ samo o jednom čovjeku. Kristijan Šmit je egzekutor, on je lice s plakata, onaj ko se kezi i zato dobija 26 hiljada evra platu s svim privilegijama”, istakao je on i dodao da globalisti ne djeluju tenkovima nego zloupotrebom prava.

“Rušenje Dejtona bezobrazluk”
On je rekao da je rušenje Dejtona rušenje međunarodnog prava i bezobrazluk, te da se to dešava uvijek kada neizabrani zvaničnik uklanja izabrane funkcionere. Dodik je rekao da su Srbi uvijek bili žrtve onoga što sada globalisti hoće.

On je Bošnjacima i Hrvatima, i prijateljima u Sarajevu poručio da ovo što se zalaže RS nije samo interes RS, već da se radi o principima i univerzalnim vrijednostima, a ne o etničkim pitanjima.

“Kad se krene ignorisati dio, svaki naredni dio može da bude ugrožen. Kada je jedan ugrožen više niko nije zaštićen, ni Srbin ni Bošnjak ni Hrvat”, rekao je Dodik i pozvao na novi dogovor unutar BiH, uz odbacivanje stranaca, i da se time dokaže da je BiH suverena.

Rekao je da se ustavna kriza može riješiti samo dogovorom i dodao da je RS spremna da uradi svoj dio posla.

„Šmit mora da poništi šta je uradio, a RS će se odgovorno odnositi prema Dejtonskom sporazumu i BiH. Ako to nije moguće, ne tražite da odustanemo od sebe i naše volje“, rekao je on i dodao da je vrijeme da Savjet bezbjednosti glasa o legitimnosti Šmita, da međunarodna zajednica sama odluči o tome.

„Protiv mene su uvedene sankcije prijete mi hapšenjem, ne žele dijalog nego pokušavaju da ga ugase. Ali meta nisam ja, prava meta je narod koji mi je na slobodnim i fer izborima dao legitimitet“, rekao je Dodik i dodao da mogu pokušati da ga strpaju u zatvor ili ubiju tokom pokušaja hapšenja, ali da vjeruje da se nijedan lider u RS neće odreći prava na rodnu grudu niti ići protiv onoga što je dogovoreno u Dejtonu.

„Demokratija nije uklanjanje lidera izabrani narodnom voljom zato što su im neskloni. Na tapeti su predsjedenik Republike, predsjednik Skupštine i Vlade. A gdje ste vi? Ovdje se uništava pravo da se brani“, rekao je Dodik i ponovio da RS ne odbacuje BiH iz Dejtona, niti da prijeti miru.

„Mi ne pozivamo na jednostrane poteze ili otcjepljenje ali ne gurajte nas u to. Mi samo odbijamo da živimo u sistemu u kojem ugovor mijenjaju drugi a posljedice ispostavljaju i nameću nama. To nama nanosi egzistencijalnu štetu“, rekao je Dodik.

“RS želi da bude vidljiva onoliko koliko nam je dao Ustav BiH”
„Dajte da to učinimo na ispravan način, a ne na Šmitov način. Ovaj narod nije spreman da bude ponižen“, istakao je Dodik.

Rekao je da predlaže strukturisan vremenski ograničen dijalog unutar BiH, da se potvrdi da li BiH ima šansu ili ne.

„Dijalog koji se ne vodi dekretima nego pozitivnim diplomatijama, a ne onih koji su nas uvijek smatrali bićima manje vrijednosti“, naglasio je Dodik.

Dodao je da je RS za kretanje ka EU, ali da RS bude uvažena.

„RS želi da bude vidljiva onoliko koliko nam je dao Ustav BiH, odnosno 82 odsto nadležnosti koje ne želi da da drugima.

„Mi smo opredijeljeni za EU iako nas često nervirate, vjerovatno i mi vas“, rekao je Dodik.

Dodikovom obraćanju nije prisustvovao niko iz opozicionih stranaka. Ranije su neprisustvovanje najavili PDP i NF Jelene Trivić, dok se iz liste Za pravdu i red i SDS-a nisu oglašavali.

Nezavisne novine

Related Topics:

Politika

SVI DETALJI SU TU! Šta piše u francusko-njemačkom non – pejperu o BiH

Francuska i Njemačka izradile su i partnerima u Evropskoj uniji uputile non – pejper o situaciji u Bosni i Hercegovini. Tim dokumentom, između ostalog, pozvali su na reakciju istovremeno navodeći da “spoljni uticaj treba biti ograničen”.

“Cilj Evropske unije ostaje očuvanje i izgradnja mirne, stabilne, suverene i nezavisne funkcionalne evropske države Bosne i Hercegovine, koja poštuje principe i vrijednosti na kojima počiva Evropska unija: demokratska društva, vladavina prava, te budućnost Bosne i Hercegovine unutar Evropske unije”, piše u non – pejperu koji je objavila FTV.

U nastavku teksta prenosimo non-pejper u cjelosti.

Dokument datira od 12. maj 2025.

Odgovori na napade Republike Srpske na ustavni poredak BiH
Ovaj dokument predstavlja ažuriranu verziju dokumenta predstavljenog 3. novembra 2023. godine, i napisan je u svjetlu zaključaka PSC-a usvojenih 26. marta 2025. godine, koji su otvorili put za dalju aktivnu uključenost država članica EU u vezi s tekućom ustavnom krizom u Bosni i Hercegovini (BiH). Njegov cilj je da olakša diskusiju o odgovoru EU na napade Republike Srpske na ustavni poredak BiH.

Obrazloženje
Trenutna ustavna kriza u BiH predstavlja najozbiljniji izazov suverenitetu, jedinstvu, kao i funkcionalnom i teritorijalnom integritetu BiH u posljednjih 30 godina, od potpisivanja Dejtonskog-pariskog okvirnog sporazuma za mir. Tokom prethodnih sedmica, potezi i pravni procesi unutar RS, koji su uslijedili nakon presude protiv predsjednika RS Milorada Dodika 26. februara 2025. godine, otvoreno su napali ustavni poredak BiH.

Naime:

• Odluka o mjerama i zadacima koji proizilaze iz neustavnih odluka i postupaka neustavnih institucija BiH od 26. februara 2025.

• Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu RS od 27. februara 2025.

• Zakon o neprimjenjivanju zakona i zabrani aktivnosti vanustavnih institucija BiH u RS (Sud BiH, Tužilaštvo BiH, SIPA) od 27. februara 2025.

• Izmjene i dopune Krivičnog zakona RS od 27. februara 2025.

• Zakon o posebnom registru i transparentnosti rada neprofitnih organizacija od 27. februara 2025.

• Nacrt ustava RS od 13. marta 2025.

• Zakon o zaštiti ustavnog poretka RS od 13. marta 2025.

Evropska unija i njene države članice su u različitim formatima i jednostrano izrazile svoju nedvosmislenu osudu ovih akata, nazivajući ih prijetnjom funkcionalnosti institucija države i osnovnim slobodama njenih građana. Ovi akti su u suprotnosti s obavezama koje je BiH preuzela na svom putu prema EU, godinu dana nakon što je EU odlučila otvoriti pregovore o pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.

Evropska unija se u zaključcima Vijeća od 17. decembra 2024. godine pozvala na moguće odgovore EU na aktivnosti i aktere koji podrivaju i prijete ustavnom poretku, suverenitetu, teritorijalnom integritetu i međunarodnoj ličnosti BiH.

EU je naglasila potrebu da se razmotre sve opcije i ozbiljne posljedice dostupne u okviru instrumenata EU.

Evropska unija je dodatno potvrdila da ostaje posvećena Dejtonskom-pariskom okvirnom sporazumu za mir i ustavnom poretku BiH. Osim toga, Evropska unija ozbiljno shvata svoju odgovornost za stabilnost i mir u BiH i regionu Zapadnog Balkana.

Cilj
Lokalno preuzimanje odgovornosti u mirnom rješavanju krize ostaje ključno. Vlasti i postupci na lokalnom nivou treba da vode ka stabilizaciji situacije. Spoljni uticaj treba biti ograničen.

Cilj Evropske unije ostaje očuvanje i izgradnja mirne, stabilne, suverene i nezavisne funkcionalne evropske države Bosne i Hercegovine, koja poštuje principe i vrijednosti na kojima počiva Evropska unija: demokratska društva, vladavina prava, te budućnost Bosne i Hercegovine unutar Evropske unije.

Neposredni cilj je ukidanje neustavnih zakona i povlačenje nacrta novog ustava. Sve opcije za postizanje ovog cilja treba istražiti.

Trajno rješenje krize zahtijeva, prije svega, potpun i nepovratan povratak Republike Srpske ustavnom poretku Bosne i Hercegovine, ponovno opredjeljenje političkih predstavnika Srba za pravilno funkcionisanje državnih institucija i njihova obnova posvećenosti provođenju svih relevantnih koraka navedenih u preporukama Komisije od 12. oktobra 2022. godine kako bi napredovali u procesu pristupanja EU.

Sljedeći koraci
Sljedeće mjere bi trebale biti dio instrumenata Evropske unije:

Finansijska podrška
Svi projekti koji su direktno ili djelimično korisni za RS u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) treba da ostanu suspendovani. Države članice treba da istraže s Komisijom mogućnosti za prekid dva suspendovana projekta. Komisija treba da se uzdrži od predlaganja novih projekata koji bi koristili RS.

Kriteriji za ukidanje ovih mjera zavisiće od preduzimanja konstruktivnih koraka od strane rukovodstva RS. Države članice će morati biti prethodno konsultovane.

EU bi trebala stupiti u kontakt i s drugim relevantnim međunarodnim finansijskim institucijama, kao što je Svjetska banka, kako bi se osiguralo da i one usvoje sličan pristup.

Bilateralna finansijska pomoć projektima koji su direktno ili djelimično korisni za RS treba biti suspendovana.

Sankcije
Evropska unija treba da razmotri ciljani okvir za primjenu restriktivnih mjera (Odluka Vijeća 2011/173/ZVSP) u kontekstu situacije u Bosni i Hercegovini, usvajanjem restriktivnih mjera prema pojedincima ili entitetima koji podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine. Očekuju se prijedlozi od strane Visokog predstavnika za vanjsku politiku EU u narednim sedmicama u vezi s tim.

U nedostatku konsenzusa na nivou EU, nacionalne mjere, uključujući ciljanje pojedinaca (npr. zabrane putovanja), trebaju biti razmotrene i koordinirane među državama članicama. Usvajanje mjera od strane pojedinačnih članica EU treba biti praćeno lokalnim rješenjima koja bi trebala imati prioritet. Nacionalne mjere treba da budu privremene i reverzibilne restriktivne mjere koje imaju za cilj promjenu ponašanja ciljanih entiteta i pojedinaca.

Proširenje
EU i njene države članice treba da naglase da postupci RS-a idu suprotno evropskom putu Bosne i Hercegovine i interesima stanovništva BiH, uključujući i stanovništvo Republike Srpske. Napredak u procesu pristupanja zavisiće od sprovođenja potrebnih koraka navedenih u preporukama Komisije od 12. oktobra 2022. godine. Istovremeno, EU i njene države članice treba da svoju javnu komunikaciju fokusiraju na koristi evropskih integracija.

Kontakti s zvaničnicima Republike Srpske
Angažman EU i njenih država članica prema zvaničnicima iz vlasti RS-a ili SNSD-a treba da se fokusira na naglašavanje rizika daljeg sprovođenja neustavnog kursa predsjednika RS-a Dodika. Ovaj angažman treba da sadrži poruke kojima se izražava spremnost EU na otvorenost i ublažavanje tenzija čim postanu vidljivi znakovi povlačenja neustavnih poteza, te angažman s opozicijom iz RS i civilnim društvom. Kontakti na visokom nivou s liderima RS-a koji su osuđeni ili optuženi (M. Dodik, R. Stevandić i N. Visković) trebaju biti suspendovani.

Nastavi čitati

Politika

Crnadak o non pejperu: Čekaju nas veliki problemi!

Igor Crnadak, šef Kluba poslanika PDP-a u Narodnoj skupštini RS, komentarisao je francusko-njemački non pejper o BiH navodeći da po definiciji takvi dokumenti ne stvaraju direktan efekat niti automatski određene posljedice.

“Međutim, nažalost, ovaj non-paper koji smo vidjeli juče, samo potvrđuje ono o čemu govorimo već dugo, a to je da je vodstvo Republike Srpske u apsolutnoj izolaciji. Mislim da, nažalost, ovaj non-paper pokazuje da smo sada došli u fazu da se izolacija i katastrofalan položaj našeg rukovodstva počinje direktno prenositi na samu Republiku Srbiju i da nas čekaju veliki problemi”, upozorio je Crnadak.

Crnadak je apelovao na sve koji su u prilici da razgovaraju sa međunarodnim zvaničnicima, da se maksimalno uključe.

“Pozivam sve koji su u mogućnosti da pričaju sa međunarodnim zvaničnicima da objasnimo situaciju i da zamolimo da ne ispašta običan narod”, rekao je Crnadak.

On je pozvao rukovodstvo Republike Srpske da se povuče sa pozicije te da je došlo konačno vrijeme da “ljudi koji su postali teret Republici Srbiji, kamen oko vrata ovom narodu, da to shvate i da odstupe”.

“Garantujem vam da će svi u opoziciji prije umrijeti, nego što će popustiti po pitanjima kao što su imovina, teritorija Republike Srpske, nadležnosti koje imamo, ustavnopravni položaj, entitetsko glasanje i drugi mehanizmi zaštite. Ne bojte se za Republiku Srpsku, ali sada ste vi problem”, poručio je Crnadak na pres konferenciji u Banjaluci.

Nastavi čitati

Politika

Kresojević: Protiv smo bilo kakvog umanjenja prava na povrat PDV-a za prvu nekretninu! (VIDEO)

Građani su zabrinuti da postoji namjera da se umanji osnovica za povrat PDV-a na prvu stambenu jedinicu, kroz pravilnik upravnog odbora UIO.

Rekao je ovo poslanik PDP-a Bojan Kresojević.

– To bi podrazumijevalo utvrđivanje prosječne cijene kvadrata kao osnovice za povrat PDV-a. Na taj način bi pravo na povrat PDV-a bilo umanjenjo svima onima koji plate stan ili kuću po cijeni većoj od prosjeka – navodi on.

Ističe da se PDP oštro protivi bilo kakvom zakidanju prava na povrat PDV-a i zalaže se za povrat PDV-a na prvu kuću ili stan u punom kapacitetu.

– Pozivam upravni odbor UIO da u što kraćem roku donese potreban podzakonski akt za realizaciju povrata PDV-a na prvu stambenu jedinicu – zaključio je Kresojević.

Nastavi čitati

Aktuelno