Papa Lav XIV je u nedjelju ponovio poziv na trenutni prekid vatre u Gazi, tražeći od međunarodne zajednice da poštuje međunarodne zakone i obavezu zaštite civila.

Papa, koji je održao tradicionalnu nedjeljnu molitvu u svojoj ljetnoj rezidenciji Castel Gandolfo, blizu Rima, u govoru tamo je se osvrnuo na zračni napad izraelske vojske na Crkvu Svete porodice u Gazi 17. jula.

U spomen na troje ljudi koji su poginuli u izraelskom napadu na crkvu, papa Lav je rekao: “Dramatične vijesti i dalje dolaze s Bliskog istoka, posebno iz Gaze. Izražavam svoju duboku žalost zbog napada koji je izraelska vojska izvršila na katoličku crkvu Svete porodice u gradu Gazi.”
Papa je izrazio bliskost katoličkoj zajednici u Gazi, rekavši da “nažalost, ovaj incident doprinosi stalnim vojnim napadima na civile i bogomolje u Gazi.”

“Još jednom pozivam na trenutni prekid barbarstva rata i mirno rješenje sukoba”, poručio je.

Obratio se i međunarodnoj zajednici u vezi s Gazom.

“Pozivam međunarodnu zajednicu da poštuje pravila humanitarnog prava, da ispuni obavezu zaštite civila i da se pridržava pravila koja zabranjuju kolektivno kažnjavanje, neselektivnu upotrebu sile i prisilno raseljavanje stanovništva, apelovao je papa Lav.

Papa je također odgovorio na pitanje novinara o razgovoru s izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom nakon napada na crkvu u Gazi.

“Da, jesmo. Insistirali smo na potrebi zaštite svetih mjesta svih religija i u tom smislu smo naglasili potrebu za zajedničkim radom, istinskim poštovanjem ljudi i svetih mjesta i pokušajem da ostavimo iza sebe toliko nasilja, mržnje i rata”, rekao je.

Papa Lav je dodao da svijet ne može tolerisati više ratova te da se oružje mora položiti i uspostaviti dijalog.

Jedna osoba je poginula, a dvije se vode kao nestale nakon što je subotu popodne šestoro ljudi palo niz vodopad Dilon na rijeci Dešuts u Oregonu, saopšteno je danas iz kancelarije lokalnog šerifa.

U saopštenju je potvrđeno da su tri osobe spasene iz rijeke Dešuts i prevezene u bolnicu, dok je jedna osoba proglašena mrtvom na licu mjesta, prenosi “BBC”.

Spasioci su koristili dronove za potragu za preživjelima u blizini vodopada Dilon i planiraju da nastave potragu nakon noćne pauze.

Prema podacima organizacije Visit Central Oregon vodopad Dilon ima pad od 4.5 metra koji prelazi u “uzburkane brzake stepenastim obrascem”.

Vodopad na rijeci Dešuts nalazi se u blizini grada Benda u Nacionalnoj šumi Dešuts, popularnom mjestu za izletnike.

Svakog ljeta hiljade ljudi plove čamcima, kajacima ili gumama na toj rijeci poznatoj po brzacima i ribolovu na pastrmke i losose.

Lokalni zvaničnici neće objaviti imena žrtava prije nego što obavijeste članove njihovih porodica, saopšteno je iz kancelarije lokalnog šerifa, prenosi “24Sedam”.

Raspravi na Reditu pridružili su se brojni ljudi koji žive u drugim državama Evrope i znaju o čemu govore.

Naime, na Reditu je jedan korisnik stavio zanimljiv status po naslovom: “Problemi koji imaju Hrvati nisu samo kod nas”. U par rečenica objasnio je šta je primetio, kako prenosi Večernji list.

“Dakle, radim u inostranstvu s ljudima iz čitave Evrope. I tako kroz razgovor s ljudima iz Italije, Francuske, Češke čak i Nemačke kada uđeš malo u dubinu shvatiš da i oni imaju slične probleme kao mi. Najam stanova pojede više od pola plate, ako želiš da kupiš nekretninu cena leti u nebo, puno stranih radnika s Istoka ruši cenu radnog sata, samim tim jača nacionalizam, kritike ka EU, inflacija, poskupljenje itd. U suštini nismo samo mi ti koji imaju probleme, doduše, verovatno smo subjektivni pa mislimo da je nama najgore. Da se razumemo nije kod nas sve super i u odnosu na ostatak Evrope verovatno su naši problemi u državi veći nego u ostalim zemljama ali nismo jedini koji imaju takve probleme. Kad razgovaram s ljudima kao da slušam prosečnog Hrvata…”, napisao je.

A korisnici su pokrenuli burnu raspravu. Usledili su zanimljivi odgovori o plaćama, kirijama, životnim troškovima… u ostatku Evrope.

“Isto sam radio u nekoliko EU država i što se tiče nekretnina odnosno kupovine nekretnine tu jesi u pravu. Cene za kupovinu se proporcionalno kreću s primanjima prosečnog čoveka. Ista priča kao kod nas ako želiš imati svoju, bračni par 30+ godina otplate kredita…. Najam najjadnije prčvarnice je 1.000 evra tako da ako neko misli da mu je na zapadu 2000-2500 plata s kojom će da vodi high life život se grdno vara. Ali kad gledaš kako u Zagrebu cena takve prčvarnice ide na 500 evra, a neko zarađuje 900 evra i da više od pola plate za to očito je kako mu se isplati da zbriše u inostranstvo. Ljudi koji odu u EU neće poput naših dedova kao pre zaraditi za kuću u Hrvatskoj i novog BMW-a iz salona ali ipak neće preživljavati iz meseca u mesec. To je razlika”, napisao je jedan korisnik.

“S 2500-3000 evra platom u inostranstvu ako plaćaš najam soma (1.000) evra sigurno nećeš preživljavati iz meseca u mesec. Nećeš ni živeti neki high life ali ćeš imati dovoljno za poštenu ishranu, povremeni izlazak, tu i tamo putovanja, te neke ostale stvari koje su još uvek luksuz kod nas”, napisao je drugi, pa je dobio i nekoliko odgovora: “Gde to još ima 1.000 evra/mesec volio bih da znam? Evo ja plaćam 1.500 u predgrađu Minhena. A u gradu ide od 1800 pa naviše.”

“Erlangen kod Nirnberga, dvosobni stan 60 m2, 700 evra s grejanjem. Za slične stanove cene su do 1.100 evra maksimalno. Nije Nemačka samo Minchen i Frankfurt”, bio je jedan od odgovora, kao i: “To isto imaš u Hrvatskoj s 1500 evra plate. U Nemačku se išlo da se zarade novci, a ne da se životari od meseca do meseca”.