Connect with us

Svijet

“PUTIN SE SAMO SMIJE!” KALAS: Ne smijemo ga pustiti da ZADRŽI OSVOJENO – to je njegova ZAMKA!

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas upozorila je da se Ukrajina ne sme primoravati na teritorijalne ustupke Rusiji kao deo bilo kakvog budućeg mirovnog sporazuma.

U svom prvom intervjuu za britanske medije otkako su se evropski lideri pridružili mirovnim pregovorima Donalda Trampa u Beloj kući, Kalas je za BBC izjavila da je dopuštanje Rusiji da zadrži osvojene ukrajinske teritorije “zamka u koju Putin želi da upadnemo”, piše BBC.

Podsetimo, region Donbas na istoku Ukrajine godinama je u središtu sukoba, a ruska agresija je u poslednjoj deceniji naterala oko 1,5 miliona Ukrajinaca u beg. Kijev je dosledno odbijao da prepusti Donbas Kremlju u zamenu za mir, uprkos tome što je američki predsednik Tramp isticao potrebu za “razmenom teritorija”.

Sigurnosne garancije na čekanju

Kalas, koju je Kremlj stavio na svoju “listu traženih osoba”, naglasila je i važnost “verodostojnih i snažnih” bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Ipak, priznala je da u ovoj fazi pregovora još uvek nedostaju “konkretni koraci” za jačanje odbrambenih sposobnosti.

“Najjača bezbednosna garancija je snažna ukrajinska vojska”, poručila je, dodavši da je ključno uspostaviti garancije koje neće ostati “samo mrtvo slovo na papiru”. Prema njenim rečima, na članicama takozvane “koalicije voljnih” je da definišu svoj doprinos, ali još uvek nije jasno kako bi te snage tačno delovale.

“Putin se samo smeje”

Prošlonedeljni sastanak u Beloj kući, na kojem su se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom pridružili lideri Francuske, Nemačke, Italije i Finske, usledio je nedugo nakon što je Tramp ugostio ruskog predsednika Vladimira Putina u vojnoj bazi na Aljasci. Kalas je oštro komentarisala taj susret, rekavši da je Putin tamo dobio “sve što je želeo”, što će dodatno smanjiti njegovu spremnost na pregovore.

“Dobio je takvu dobrodošlicu i postigao da se sankcije ne uvedu, što je takođe želeo. Putin se samo smeje, ne zaustavlja ubijanje, već ga pojačava. Zaboravljamo da Rusija nije učinila nijedan jedini ustupak”, istakla je Kalas.

Kallas je dodala da je Evropska unija pripremila 19. paket sankcija kako bi pojačala pritisak na Moskvu.

Trampov rok i sumnje Zelenskog

S druge strane, Donald Tramp je u četvrtak postavio rok od dve nedelje za procenu napretka mirovnih pregovora.

“Rekao bih da ćemo u roku od dve nedelje znati jedno ili drugo. Nakon toga, možda ćemo morati da zauzmemo drugačiji pristup”, izjavio je Tramp.

Međutim, predsednik Zelenski i dalje sumnja u Putinovu iskrenost. U izjavi novinarima optužio je Rusiju da namerno izbegava sastanak na vrhu.

“Trenutni signali iz Rusije su, iskreno, nepristojni. Pokušavaju da izbegnu nužnost sastanka. Ne žele da okončaju ovaj rat”, poručio je Zelenski.

Zelenski pritiska saveznike

Ukrajinski predsednik istovremeno vrši pritisak na zapadne saveznike, tražeći da se “arhitektura bezbednosnih garancija” definiše u roku od sedam do deset dana.

“Moramo da razumemo koja će zemlja biti spremna da učini šta u svakom specifičnom trenutku”, pojasnio je.

Njegov apel dolazi u trenutku novih napada. Zelenski je osudio žestok ruski vazdušni udar u četvrtak, koji je pogodio jedanaest lokacija širom Ukrajine. U napadu na Lavov, grad na zapadu zemlje, poginula je najmanje jedna osoba, a više od deset ih je povređeno.

Evropski lideri skeptični

Sumnje u Putinove namere dele i drugi evropski lideri. Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je da se Putinu “retko može verovati”, dok ga je francuski kolega Emanuel Makron nazvao “predatorom na našem pragu”, izrazivši “najveću sumnju” u njegovu volju za mirom.

Obojica su učestvovala na pregovorima u Beloj kući. Sam Zelenski je ponovio da je spreman na sastanak s Putinom “u bilo kom formatu”, ali je zaključio da iz Moskve i dalje ne stižu signali koji bi ukazivali na “istinsku nameru za učešće u suštinskim pregovorima”, prenosi b92.

Related Topics:

Svijet

LOŠA VIJEST ZA PUTNIKE! Avio-kompanije dižu cijene letova

Rast cijena mlaznog goriva, koji je u posljednjim nedjeljama skočio sa oko 85–90 na 150–200 dolara po barelu, primorao je veliki broj avio-kompanija širom svijeta da podižu cijene karata, uvode dodatne takse i revidiraju poslovne prognoze, prenio je Rojters.

Među najpogođenijima su Er Frans, koja planira poskupljenje dugolinijskih karata, Delta erlajns, koja smanjuje kapacitete i povećava naknade za prtljag, kao i Junajted erlajns, koji smanjuje neprofitabilne letove i povećava takse za prtljag.

Er Indija uvodi novu strukturu doplata za gorivo, dok Er Nju Zeland smanjuje broj letova i suspenduje godišnje prognoze zarade. Lufthanza i njen partner Turkiš erlajns (San Ekspres) uvode dodatne takse na evropskim rutama, dok Britiš ervejz (IAG) za sada odlaže poskupljenja.

U Aziji, Kataj Pacifik, IndiGo i Čajna Istern erlajns uvode doplate za gorivo ili povećavaju postojeće, dok SAS i Izi džet upozoravaju na dalji rast cijena karata i moguće dodatne rezove u mreži letova.

Avio-kompanije širom svijeta upozoravaju da bi dugotrajan rast cijena goriva mogao dodatno da smanji profitabilnost i ubrza nova poskupljenja avionskih karata.

Nastavi čitati

Svijet

PONOVO IZBORI U BUGARSKOJ! Čeka se deveta vlada za pet godina

U Bugarskoj se u nedjelju (19. aprila) održavaju parlamentarni izbori. Građani će glasati za devetu vladu u posljednjih pet godina.

  • Građani biraju deveti put za pet godina
  • Izbori nakon ostavke vlade i protesta
  • Socijalisti bi mogli ostati bez mandata
  • Neizvjestan sastav nove Skupštine
  • Moguća nova fragmentacija parlamenta

Izbori su raspisani nakon što je vlada Rosena Željaskova podnijela ostavku u decembru prošle godine, čemu su prethodili masovni protesti.

Prema istraživanjima, donedavno vladajuća Socijalistička partija mogla bi da ostane van parlamenta.

Od 2021. godine u Bugarskoj je održano više od 10 nacionalnih izbora, a država je potrošila gotovo 560 miliona evra na organizaciju parlamentarnih, predsjedničkih, lokalnih i evropskih izbora.

I opet, 19. aprila, Bugarska će ponovo glasati za 52. Narodnu skupštinu.

Ostavka vlade u decembru prošle godine

Ovi izbori su raspisani nakon što je vlada Rosena Željaskova podnijela ostavku u decembru prošle godine, poslije masovnih protesta.

Ubrzo nakon toga, Rumen Radev je podnio ostavku na mjesto predsjednika Bugarske i formirao koaliciju koja će učestvovati na izborima.

Na početku kampanje, Radevljeva koalicija je snažno startovala sa podrškom od oko 33 do 35 odsto, ali neka istraživanja već su zabilježila blagi pad u odnosu na početni zamah.

“Svi govorimo o 5 plus 2 partije u parlamentu. Podaci različitih agencija su prilično slični, iako se neznatno razlikuju u vremenskom okviru”, rekao je Julij Pavlov iz Centra za analize i marketing.

Prema istraživanjima, donedavno vladajuća Socijalistička partija može ostati van parlamenta, prenosi Euronews.

“Prije svega, primjećujemo porast spremnosti građana da glasaju. Sada, međutim, vidimo još viši nivo mobilizacije, koji bi mogao dostići i do rekordnih 3,4 miliona ljudi”, kaže Borjana Dimitrova iz Alfa istraživanja.

Rezultati izbora takođe će odrediti mogućnosti za formiranje vlade, devete za pet godina.

Nastavi čitati

Svijet

MAKRON PORUČIO TINEJDŽERIMA “Isključite telefone i čitajte”

Francuski predsjednik Emanuel Makron pozvao je srednjoškolce da isključe telefone i čitaju, zalažući se za jedan “dan bez ekrana” mjesečno i potpunu zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina.

On je dodao da bi dan bez telefona mogao da se iskoristi za čitanje naglas, pozorište ili druge aktivnosti.

Nakon što je Australija prošle godine uvela revolucionarnu zabranu društvenih mreža za djecu, sve veći broj evropskih zemalja razmatra slična ograničenja, budući da raste zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na zdravlje i bezbjednost maloljetnika.

U Francuskoj nacrt zakona prolazi kroz Parlament s ciljem da se uspostavi zabrana za osobe mlađe od 15 godina.

Donji dom je glasao za opštu zabranu, ali članovi Senata žele da blokiraju pristup samo platformama koje se smatraju štetnim za djecu.

Do sada je najmanje 12 evropskih zemalja, uključujući države koje nisu članice EU, Veliku Britaniju i Norvešku, usvojilo ili razmatra zakone kojim se postavljaju minimalne starosne granice za korištenje društvenih mreža.

EU priprema aplikaciju za utvrđivanje starosti korisnika.

Nastavi čitati

Aktuelno