Connect with us

Svijet

“PUTIN SE SAMO SMIJE!” KALAS: Ne smijemo ga pustiti da ZADRŽI OSVOJENO – to je njegova ZAMKA!

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas upozorila je da se Ukrajina ne sme primoravati na teritorijalne ustupke Rusiji kao deo bilo kakvog budućeg mirovnog sporazuma.

U svom prvom intervjuu za britanske medije otkako su se evropski lideri pridružili mirovnim pregovorima Donalda Trampa u Beloj kući, Kalas je za BBC izjavila da je dopuštanje Rusiji da zadrži osvojene ukrajinske teritorije “zamka u koju Putin želi da upadnemo”, piše BBC.

Podsetimo, region Donbas na istoku Ukrajine godinama je u središtu sukoba, a ruska agresija je u poslednjoj deceniji naterala oko 1,5 miliona Ukrajinaca u beg. Kijev je dosledno odbijao da prepusti Donbas Kremlju u zamenu za mir, uprkos tome što je američki predsednik Tramp isticao potrebu za “razmenom teritorija”.

Sigurnosne garancije na čekanju

Kalas, koju je Kremlj stavio na svoju “listu traženih osoba”, naglasila je i važnost “verodostojnih i snažnih” bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Ipak, priznala je da u ovoj fazi pregovora još uvek nedostaju “konkretni koraci” za jačanje odbrambenih sposobnosti.

“Najjača bezbednosna garancija je snažna ukrajinska vojska”, poručila je, dodavši da je ključno uspostaviti garancije koje neće ostati “samo mrtvo slovo na papiru”. Prema njenim rečima, na članicama takozvane “koalicije voljnih” je da definišu svoj doprinos, ali još uvek nije jasno kako bi te snage tačno delovale.

“Putin se samo smeje”

Prošlonedeljni sastanak u Beloj kući, na kojem su se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom pridružili lideri Francuske, Nemačke, Italije i Finske, usledio je nedugo nakon što je Tramp ugostio ruskog predsednika Vladimira Putina u vojnoj bazi na Aljasci. Kalas je oštro komentarisala taj susret, rekavši da je Putin tamo dobio “sve što je želeo”, što će dodatno smanjiti njegovu spremnost na pregovore.

“Dobio je takvu dobrodošlicu i postigao da se sankcije ne uvedu, što je takođe želeo. Putin se samo smeje, ne zaustavlja ubijanje, već ga pojačava. Zaboravljamo da Rusija nije učinila nijedan jedini ustupak”, istakla je Kalas.

Kallas je dodala da je Evropska unija pripremila 19. paket sankcija kako bi pojačala pritisak na Moskvu.

Trampov rok i sumnje Zelenskog

S druge strane, Donald Tramp je u četvrtak postavio rok od dve nedelje za procenu napretka mirovnih pregovora.

“Rekao bih da ćemo u roku od dve nedelje znati jedno ili drugo. Nakon toga, možda ćemo morati da zauzmemo drugačiji pristup”, izjavio je Tramp.

Međutim, predsednik Zelenski i dalje sumnja u Putinovu iskrenost. U izjavi novinarima optužio je Rusiju da namerno izbegava sastanak na vrhu.

“Trenutni signali iz Rusije su, iskreno, nepristojni. Pokušavaju da izbegnu nužnost sastanka. Ne žele da okončaju ovaj rat”, poručio je Zelenski.

Zelenski pritiska saveznike

Ukrajinski predsednik istovremeno vrši pritisak na zapadne saveznike, tražeći da se “arhitektura bezbednosnih garancija” definiše u roku od sedam do deset dana.

“Moramo da razumemo koja će zemlja biti spremna da učini šta u svakom specifičnom trenutku”, pojasnio je.

Njegov apel dolazi u trenutku novih napada. Zelenski je osudio žestok ruski vazdušni udar u četvrtak, koji je pogodio jedanaest lokacija širom Ukrajine. U napadu na Lavov, grad na zapadu zemlje, poginula je najmanje jedna osoba, a više od deset ih je povređeno.

Evropski lideri skeptični

Sumnje u Putinove namere dele i drugi evropski lideri. Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je da se Putinu “retko može verovati”, dok ga je francuski kolega Emanuel Makron nazvao “predatorom na našem pragu”, izrazivši “najveću sumnju” u njegovu volju za mirom.

Obojica su učestvovala na pregovorima u Beloj kući. Sam Zelenski je ponovio da je spreman na sastanak s Putinom “u bilo kom formatu”, ali je zaključio da iz Moskve i dalje ne stižu signali koji bi ukazivali na “istinsku nameru za učešće u suštinskim pregovorima”, prenosi b92.

Related Topics:

Svijet

ZELENSKI “BOCNUO” TRAMPA: Od njegovog “primirja” 76 napada

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je danas, 18. oktobra, da je Rusija 76 puta namjerno napala ukrajinski energetski sektor otkako je američki predsjednik Donald Tramp prije nedjelju dana objavio energetsko primirje.

“Samo prošle noći zabilježeni su udari na trafostanice u Viničkoj, Žitomirskoj, Hmeljničkoj i Odeskoj oblasti. Desetine hiljada porodica i dalje je bez struje. Energetičari i remontne ekipe rade praktično danonoćno kako bi obnovili snabdijevanje električnom energijom”, objavio je Zelenski na svom nalogu na platformi X.

Koliko je ljudi stradalo u posljednjim ruskim napadima?
On je potvrdio da su tokom protekle noći ruske snage pogodile stambene objekte u više ukrajinskih regiona.

“Prema trenutnim podacima, 12 osoba je povrijeđeno, uključujući dvoje djece. Dvije osobe su poginule. Izjavljujem saučešće njihovim porodicama i voljenima”, navodi se u saopštenju Zelenskog.

Koliko je dronova, bombi i raketa Rusija upotrijebila?
On je ukazao da su tokom protekle nedjelje ruske snage napale Ukrajinu sa skoro 2.700 jurišnih dronova, 1.700 avio-bombi i 66 raketa, od kojih je većina bila balistička, i dodao da su glavne mete ovih udara bili energetski objekti, prenosi Tanjug.

Šta je Zelenski poručio Sjedinjenim Američkim Državama?
“Rusi pokušavaju da izazovu potpuni nestanak struje. SAD bi trebalo da vide da Rusija ne preduzima nikakve recipročne korake kao odgovor na ublažavanje sankcija ili dogovore. Naprotiv, oni svaki signal o mogućnosti da zarade novac shvataju kao dokaz da se njihovo opredjeljenje za rat isplati i da mogu nastaviti da se bore. Rusija se mora suočiti sa pritiskom da bi mir imao šansu”, poručio je Zelenski.

Nastavi čitati

Svijet

FRANCUSKA GORI, A MAKRON I BRIŽIT PLEŠU: „Marija Antoaneta“ ponovo u Parizu?

Dok su hiljade demonstranata izlazile na ulice Francuske, a sukobi sa policijom eskalirali u više gradova, Emanuel Makron i njegova supruga Brižit fotografisani su na koncertu Selin Dion. Prizor je odmah izazvao poređenja sa Marijom Antoanetom.

Francuska je u petak bila zahvaćena masovnim protestima, sukobima, paljenjem barikada i javnih objekata, dok je predsjednički par veče proveo u privatnoj loži na koncertu Selin Dion.

Makron i Brižit su, prema objavljenim fotografijama i snimcima, aplaudirali i uživali u muzici, dok su se samo nekoliko sati kasnije širom zemlje nizali prizori nasilja.

Ulice su bile blokirane, automobili prevrtani, objekti oštećeni, a policija je intervenisala protiv demonstranata.

Do 18 časova bilo je uhapšeno više od 400 osoba, od čega gotovo 200 u Parizu.

I upravo je taj kontrast – predsjednik pleše dok država ključa – postao jedan od glavnih motiva kritika na račun Makrona.

„Ponašaju se kao Luj XVI i Marija Antoaneta“
Poređenje sa francuskom kraljicom Marijom Antoanetom brzo se proširilo društvenim mrežama i među demonstrantima.

– Makron i Brižit ponašaju se kao Luj XVI i Marija Antoaneta, koji su pogubljeni tokom Francuske revolucije 1789. godine. Izgleda da misle da nikakav problem ne postoji – izjavila je Lina Bernar, organizatorka protestnog skupa na sjeveru Pariza.

Istorijsko poređenje je, naravno, prije svega politička metafora.

Ali u atmosferi u kojoj građani protestuju zbog troškova života, socijalne nejednakosti i stanja javnih službi, fotografija predsjedničkog para na koncertu dobila je potpuno drugačije značenje.

Posebno jer su protesti iz prvobitno užeg razloga prerasli u šire nezadovoljstvo vlastima.

A kada se na jednoj strani vide zapaljene barikade, a na drugoj predsjednički par koji uživa u koncertu – politički kontrast gotovo da se sam nameće.

Bagete kao simbol protesta
Demonstranti su na ulicama nosili čak i bagete, što je bilo svojevrsno podsjećanje na istoriju Francuske i ulogu hljeba u društvenim nemirima.

Jer kada građani počnu govoriti da im je život preskup, da javne službe ne funkcionišu i da politička elita živi u potpuno drugom svijetu, svaka fotografija vlasti koja izgleda bezbrižno može postati mnogo više od obične fotografije.

U Lilu su demonstranti upali u gradsku vijećnicu, dok su oštećene i gradske vijećnice u Grenoblu i drugim gradovima.

U Lionu je zapaljena istorijska zgrada turističkog biroa, što je gradonačelnik opisao kao „tragediju“.

Nasilje i uništavanje imovine zabilježeni su i u Pou, Monpeljeu, Tuluzu i Valansu.

Od školskih problema do pobune protiv sistema
Protesti su počeli prošlog mjeseca zbog problema u školama u siromašnijim predgrađima Pariza, ali su se vrlo brzo proširili na šire društveno nezadovoljstvo.

Građanima su se pridružili i pripadnici pokreta „Žuti prsluci“, koji su tokom prvog Makronovog mandata mjesecima demonstrirali protiv njegove ekonomske politike.

Sada se na ulicama ponovo čuje zahtjev za promjenom.

Makronu drugi mandat ističe u maju, a francuski ustav mu ne dozvoljava da bude izabran i treći put uzastopno.

To znači da se već otvoreno govori o njegovom političkom nasljeđu.

I dok se predsjednik približava kraju svoje posljednje predsjedničke etape, ulica mu šalje poruku da se nezadovoljstvo građana ne može riješiti samo političkim govorima.

Francuska između revolta i političke blokade
Poseban problem predstavlja činjenica da se socijalno nezadovoljstvo sve više prepliće sa političkom krizom.

Kritičari vlasti Makrona optužuju da je izgubio kontakt sa svakodnevnim problemima građana, dok predsjednik za podsticanje protesta optužuje radikalnu ljevicu i stranku Nepokorena Francuska.

Oni te optužbe odbacuju.

Ali bez obzira na to ko politički profitira od protesta, slike iz francuskih gradova govore da je nezadovoljstvo ozbiljno.

Jedna Francuska te noći pjevala je uz Selin Dion. Druga je bila na ulicama, iza barikada.

I upravo zbog tog prizora nastala je možda najbrutalnija politička metafora cijelog protesta:

Francuska gori – a Makron i Brižit se češljaju.

Nastavi čitati

Svijet

ŽESTOKI NEREDI U TIRANI: Demonstanti zapalili dva policajca (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)

Situacija na ulicama Tirane u jednom trenutku gotovo je potpuno izmakla kontroli, a policija je pokušavala da potisne demonstrante i uspostavi red. Međutim, pripadnici policije naišli su na veliki otpor i teško su uspijevali da napreduju, dok su sukobi postajali sve intenzivniji, piše Top Channel.

Policajci su pokušavali da se probiju kroz masu, ali su ih u tome spriječili demonstranti koji su na njih bacali Molotovljeve koktele. U jednom trenutku plamen je zahvatio dvojicu pripadnika specijalne policijske jedinice „Škorpioni“, koji su se našli usred vatrene stihije.

Sukobi su nastavljeni i napadima kamenicama. Dvojica policajaca primijećena su kako hramlju nakon što su pogođena kamenjem koje su bacali demonstranti, dok je na snimcima zabilježen i jedan krvavi pripadnik policije, prenosi “Telegraf.rs”.

Prema dostupnim navodima, u napadu demonstranata povrijeđeno je nekoliko policajaca.

Zbog čega se održavaju protesti?

Protesti u Albaniji izbili su zbog nezadovoljstva studenata i građana radom državnih institucija, a u središtu njihovih zahtjeva nalaze se odgovornost vlasti i postupanje policije. Okupljanja su prerasla u šire demonstracije, praćene sve oštrijim sukobima između učesnika protesta i bezbjednosnih snaga.

Nezadovoljstvo je prvobitno pokrenuto zbog kontroverznog projekta izgradnje luksuznog turističkog kompleksa na zaštićenom dijelu albanske obale, povezanog sa Džaredom Kušnerom, zetom Donalda Trampa.

Protestima su se potom masovno pridružili studenti, nezadovoljni visokim troškovima školovanja, lošim uslovima na univerzitetima, nezaposlenošću i korupcijom. Demonstranti sada zahtijevaju ostavku premijera Edija Rame, formiranje tehničke vlade i raspisivanje prijevremenih izbora, dok Rama odbija da se povuče sa funkcije.

Nastavi čitati

Aktuelno