Energetska kriza u Iranu uticala je na EU da dodatno pojača svoje napore na energetskoj nezavisnosti, a mjere koje će biti donesene uticaće i na BiH, u skladu s obavezama Energetske zajednice.

EU ne odustaje od dekarbonizacije
Evropska komisija je predstavila niz inicijativa s ciljem povećanja ulaganja u domaća rješenja čiste energije, jačanja otpornosti i smanjenja cijena energije za građane i privredu.

Iz Brisela upozoravaju na rizike zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, naglašavajući da je ulaganje u čistu energiju najpristupačnije srednjoročno rješenje.

Velike investicije u energetiku
Komisija planira reforme energetskog sistema kroz strategiju ulaganja koja treba povezati privatni kapital i potrebne investicije.

U saradnji s Evropskom investicionom bankom očekuje se mobilizacija više od 75 milijardi eura za projekte mreža, inovativnih tehnologija i energetske efikasnosti.

Poseban fokus je na razvoju novih tehnologija, uključujući male modularne nuklearne reaktore, kao i dodatnih 200 miliona eura kroz program InvestEU za ubrzanje inovacija.

Pritisak na BiH
Generalni sekretar Energetske zajednice Artur Lorkovski upozorio je u Sarajevu da BiH mora hitno uskladiti zakonodavstvo s EU standardima.

Istakao je da je BiH značajan izvoznik električne energije i da bi ekonomski interes trebalo da ubrza usvajanje zakona o električnoj energiji u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Ključne reforme odnose se na povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora kako bi se smanjila emisija CO2, posebno zbog uvođenja evropskog poreza na karbon.

Tržište gasa i evropska pravila
Lorkovski je naglasio potrebu diverzifikacije snabdijevanja gasom, posebno nakon odluke EU da se postepeno odustane od ruskog gasa.

Istakao je da tržište mora biti transparentno i otvoreno za sve dobavljače, u skladu s evropskim pravilima, uključujući Treći energetski paket.

Spor oko interkonekcija
Dodatne tenzije izaziva pitanje gasnih interkonekcija.

Vlasti Republike Srpske ne odustaju od Istočne interkonekcije sa Srbijom, koja uključuje ruski gas, dok se paralelno razvija projekat Južne interkonekcije usklađen s EU standardima.

Prema američkim diplomatskim izvorima, planirano je da Južna interkonekcija bude kompatibilna s budućim korištenjem hidrogena kao ekološki prihvatljivog energenta.

Dok Evropa uvodi stroge biometrijske kontrole na granicama, Grčka pravi izuzetak za jednu grupu turista. Za njih će odlazak na odmor biti manje stresan, bez otisaka prstiju i skeniranja lica, uz brži ulazak i kraće zadržavanje.

Grčka je odlučila da ublaži primjenu novog evropskog sistema kontrole ulaska i izlaska (EES) za britanske državljane, nastojeći da olakša turistički promet uoči letnje sezone.

Za razliku od većine evropskih zemalja koje uvode obaveznu biometrijsku registraciju, Grčka će izuzeti putnike sa britanskim pasošem od davanja otisaka prstiju i snimanja lica na graničnim prelazima.

Ambasada Grčke u Londonu saopštila je da se ova odluka primjenjuje od 10. aprila 2026. godine, u okviru uvođenja sistema EES.

Za sada nije precizirano da li će se isto pravilo odnositi i na državljane drugih zemalja van Evropske unije.

Predstavnici turističkog sektora ocjenjuju da je cilj ove mjere da se omogući brži i jednostavniji ulazak u zemlju, uz kraće čekanje na aerodromima i smanjenje gužvi tokom najfrekventnijih mjeseci.

Novi sistem EES, koji je uveden u 29 evropskih zemalja, ima za cilj jaču kontrolu granica i sprečavanje zloupotreba identiteta, ali je već izazvao probleme u praksi.

Tako su na aerodromu u Milanu zabilježene višesatne gužve, zbog kojih su pojedini putnici propustili letove.

Grčke vlasti smatraju da bi fleksibilniji pristup mogao sprečiti slične situacije, naročito tokom ljeta kada aerodromi na ostrvima bilježe i do nekoliko hiljada britanskih putnika dnevno.

Turizam u Grčkoj beleži snažan rast, tokom 2025. godine zemlju je posetilo gotovo 38 miliona turista, što je povećanje od 5,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Posebno se ističe rast broja turista iz Velike Britanije, kojih je bilo skoro 4,9 miliona, uz značajan doprinos turističkim prihodima.

Ministarka turizma Olga Kefalogianni ocijenila je da je 2025. bila najuspješnija godina za ovu privrednu granu, a nove mjere trebalo bi dodatno da učvrste poziciju Grčke kao jedne od najpoželjnijih turističkih destinacija u Evropi.

Evropa mora da popravi svoju imigracionu i energetsku politiku jer će, u suprotnom, nestati, izjavio je predsjednik SAD Donald Tramp.

-Evropa mora da ojača kada se radi o energetici i imigraciji. U suprotnom, oni neće više imati Evropu- rekao je Tramp Si-En-Bi-Si.

Potpredsjednik SAD DŽejms Dejvid Vens izjavio je 7. aprila da je odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban svima u Evropi primjer uspješnog rukovodstva kada se radi o energetskim primjerima.

Vens je tada naglasio da SAD žele da Evropa bude uspješna i energetski nezavisna, što nije moguće ostvariti ukoliko Evropljani ne promijene politiku.