Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da Vašington trenutno nema potrebu za pokretanjem velikih vojnih operacija protiv Irana, jer ekonomske sankcije i pomorska blokada, prema njegovoj oceni, nanose ozbiljnu štetu iranskoj privredi, dodajući da će ekonomski pritisak na Teheran biti nastavljen i pojačan.

Rubio je istakao i da je američkim partnerima poručio da ekonomska kampanja protiv Irana daje rezultate i da predsednik SAD Donald Tramp zbog toga trenutno ne vidi potrebu za opsežnijim vojnim dejstvima.

“Razaranja koja naša ekonomska kampanja nanosi iranskom režimu toliko su velika da predsednik zaista nema potrebu da sprovodi velike vojne operacije”, rekao je Rubio, preneo je Foks njuz.

On je, međutim, upozorio da je američka vojska spremna da reaguje ukoliko Iran pređe određenu crvenu liniju ili njegov režim preduzme poteze koji bi zahtevali odgovor Vašingtona.

“Ukoliko Iran pređe određenu crvenu liniju ili njegov režim učini nešto što ne bi smelo da se dogodi, američka vojska, najmoćnija na svetu, spremna je da reaguje”, poručio je Rubio.

Prema njegovim rečima, ekonomske sankcije protiv Irana postaju sve efikasnije, a njihovi efekti biće vidljivi i u narednim nedeljama i mesecima.

“Ekonomski pritisak na Iran je uspešan u tolikoj meri da predsednik Tramp smatra da nema potrebe za proširenjem vojnih operacija protiv Teherana”, naveo je američki državni sekretar.

Rubio je ocenio da iranska privreda trpi ozbiljne posledice, ističući da Teheran trenutno neće moći da prodaje naftu na svetskom tržištu.

On je dodao da će ekonomske teškoće vremenom dodatno uticati na iransko rukovodstvo, koje će morati da obezbedi sredstva za osnovne potrebe stanovništva, ali i za isplatu pripadnika oružanih i bezbednosnih snaga.

Govoreći o mogućnosti diplomatskog rešenja sukoba, Rubio je naveo da bi Iran želeo dogovor, ali da su uslovi koje Teheran trenutno postavlja, kako je ocenio, apsurdni i pokazuju da iranska strana još nije ozbiljna u pregovorima.

On je istakao da su SAD otvorene za postizanje sporazuma, ali da neće prihvatiti loš dogovor.

“Nećemo pristati na neki glup dogovor. U suprotnom, oni će samo nastaviti da sami sebe guraju u siromaštvo”, rekao je Rubio.

Dodao je da više zemalja pokušava da posreduje između strana, navodeći da su katarski zvaničnici prethodnog dana boravili u Vašingtonu i razgovarali sa američkim predsednikom.

Rubio je ocenio da građani Irana zaslužuju bolji život i da ne bi trebalo da žive u zemlji “trećeg sveta”, za šta je odgovornost pripisao iranskom rukovodstvu

Stanovnicima dijelova Letonije i Litvanije vlasti su poručile da se sklone na sigurno nakon što su neidentifikovani dronovi ušli u vazdušni prostor te dvije države.

Ljudi u nekoliko regiona u srijedu su upozoreni da potraže zaklon dok su NATO borbeni avioni podignuti u vazduh kako bi reagovali na bezbjednosni incident.

Prema dostupnim informacijama, dron je u vazdušni prostor ovih članica NATO-a ušao iz susjedne Rusije ili Bjelorusije.

Zašto je izdato upozorenje za Kaunas?
Upozorenje litvanskog Nacionalnog centra za upravljanje krizama obuhvatilo je i Kaunas, drugi po veličini grad u zemlji sa oko 300 hiljada stanovnika. Prema pristiglim izvještajima, aerodrom u Kaunasu privremeno je obustavio sve letove.

Oko 23 sata objavljen je žuti nivo uzbune, a građanima u okruzima Vilnjus i Utena preporučeno je da krenu prema najbližim skloništima.

“Oružane snage Litvanije obavještavaju: MOGUĆA VAZDUŠNA OPASNOST (ŽUTO). Pronađite sigurno mjesto. Ako primijetite sumnjiv predmet, ne prilazite mu i pozovite 112. Sačekajte prestanak opasnosti”, stajalo je u zvaničnom upozorenju.

Šta su stanovnicima poručile vlasti Letonije?
Upozorenje su izdale i letonske vlasti, koje su oglasile moguću prijetnju u vazdušnom prostoru opština Jekabpils (Jēkabpils) i Madona.

“Obavještavamo vas o mogućoj prijetnji u vazdušnom prostoru Letonije. Trenutno nije potrebno preduzimati nikakve dalje korake. Ako se situacija promijeni, dobićete obavještenje putem sistema ranog upozoravanja na mobilne telefone sa uputstvima kako da postupite”, objavile su vlasti na platformi X.

Letonske službe naknadno su izvijestile da je opasnost prošla: “Obavještavamo vas da je prijetnja za vazdušni prostor u opštini Madona prestala.”

Ko je odgovoran za zalutale dronove?
Ukrajinski dronovi već su ranije skretali u vazdušni prostor Finske, Estonije, Letonije i Litvanije, što pojačava strah od prelivanja rata na teritoriju onih članica NATO-a koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom.

Rusija optužuje Ukrajinu da koristi vazdušni prostor NATO saveznika kao zaklon za izvođenje napada. S druge strane, Kijev poručuje da dio njihovih dronova skreće sa rute zbog ruskog ometanja signala. Članice NATO-a za ove incidente direktno okrivljuju Rusiju, prenosi Index.hr.

Evropska centralna banka najavila je početak testiranja digitalnog evra u drugoj polovini 2027. godine, dok bi zakonodavni okvir mogao da bude usvojen do kraja ove godine.

Evropska centralna banka (ECB) ubrzava pripreme za uvođenje digitalnog evra, a pilot-projekat za testiranje njegove tehničke funkcionalnosti, operativnih procesa i korisničkog iskustva trebalo bi da otpočne u drugoj polovini 2027. godine, izjavio je član Izvršnog odbora ECB-a Pjero Ćipolone, prenosi agencija Tačno.

Obraćajući se Odboru za ekonomsku i monetarnu politiku Evropskog parlamenta, Ćipolone je istakao da bi brzo okončanje pregovora između Evropskog parlamenta, Savjeta EU i Evropske komisije omogućilo usvajanje zakonodavnog paketa o jedinstvenoj valuti do kraja ove godine, saopšteno je iz ECB.

Prema njegovim riječima, usvajanje pravnog okvira neophodno je kako bi ECB mogla da završi pripreme za digitalni evro i obezbijedi izvesnost tržištu u pogledu mogućeg datuma njegovog prvog izdavanja.

Ćipolone je upozorio da bi odlaganje usvajanja propisa moglo da pomjeri uvođenje digitalnog evra i dodatno učvrsti zavisnost Evrope od stranih pružalaca platnih usluga.

Pilot-projekat koristiće probnu verziju digitalnog evra koja neće imati status zakonskog sredstva plaćanja, a u njemu će učestvovati zaposleni u Evrosistemu, odabrani pružaoci platnih usluga i trgovci koji će omogućiti testiranje svakodnevnih plaćanja, uključujući kupovinu u prodavnicama i menzama ECB-a i nacionalnih centralnih banaka.

ECB je za učešće u pilot-projektu već odabrala 36 pružalaca platnih usluga, među kojima su banke i nebankarske kompanije, od više od 50 prijavljenih kandidata.

Izbor internet i mobilnih trgovaca koji će testirati plaćanja na daljinu biće objavljen početkom naredne godine.

Ćipolone je naveo da ECB planira da sve relevantne funkcionalnosti digitalnog evra budu tehnički dostupne od njegovog prvog izdavanja, ali da bi postepeno uvođenje u prodavnicama omogućilo učesnicima na tržištu dovoljno vremena za prilagođavanje.