Connect with us

Društvo

U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA SRPSKE NEDOSTAJE KRV! Apel na sve dobrovoljne davaoce!

To­kom lje­ta i po­je­di­nih zim­skih mje­se­ci pri­mje­tne su sma­nje­ne za­li­he krvi, ka­ko u na­šem za­vo­du, ta­ko i ši­rom svi­je­ta, ka­za­la je za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne” Ve­sel­ka Ćejić, šefica Službe za pri­ku­plja­nje krvi u Za­vo­du za tran­sfu­zij­sku me­di­ci­nu Re­pu­bli­ke Srpske, služba Ba­nja­lu­ka.
“Ovo se de­ša­va jer se lje­ti oda­zi­va ma­nji broj do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi zbog go­diš­njih odmo­ra i lje­tnih ra­spus­ta, a s dru­ge stra­ne, učes­ta­li­je su sao­braćaj­ne ne­sreće. Sa­mim tim, po­tre­ba za krvlju je po­većana, a pri­ku­plja se ma­nji broj je­di­ni­ca krvi”, ka­za­la je Ćejićeva i do­da­la da za­li­he krvi za­vi­se od po­je­di­načnih pa­ci­je­na­ta u bol­ni­ca­ma i nji­ho­vih po­tre­ba.

“U na­šoj po­pu­la­ci­ji naj­zas­tu­plje­ni­ja krvna gru­pa je A Rh D po­zi­ti­vna, oko 35 od­sto, a naj­ma­nju zas­tu­plje­nost ima AB Rh D ne­ga­ti­vna krvna gru­pa, sa čak oko 1,5 od­sto. Te­ško je u da­tom tre­nut­ku de­fi­ni­sa­ti ko­ja krvna gru­pa je tre­nu­tno naj­po­tre­bni­ja, ali, u prin­ci­pu, krvna gru­pa A Rh D po­zi­ti­vna kao najčešća krvna gru­pa u na­šoj po­pu­la­ci­ji, uje­dno je i krvna gru­pa koju najčešće zah­tije­vaju kli­nički lje­ka­ri”, objaš­nja­va Ćejićeva.

Do­da­je da je pro­šlog mje­seca održana akci­ja do­bro­vo­ljnog da­ri­va­nja krvi u sa­ra­dnji sa ru­ko­vod­stvom i pri­pa­dni­ci­ma MUP-a RS, ko­ja ima du­gu tra­di­ci­ju, i to­kom ko­je je pri­ku­plje­no 419 je­di­ni­ca krvi, ši­rom Srpske.

“Sa počet­kom škol­ske go­di­ne tra­di­ci­onal­no počinju i do­bro­vo­ljne akci­je da­ri­va­nja krvi učeni­ka sre­dnjih ško­la, pa očeku­je­mo no­ve za­li­he. Bi­tno je zna­ti da do­bro­vo­ljni da­va­lac krvi može bi­ti sva­ka zdra­va oso­ba, mu­škog i žen­skog po­la, sta­ros­ti između 18 i 65 go­di­na. Mu­škar­ci mo­gu da­ti krv sva­ka tri mje­se­ca, a žene sva­ka četi­ri mje­se­ca”, kaže Ćejićeva.

Na­po­mi­nje da krv ne tre­ba da da­ju lju­di ko­ji tre­nu­tno pri­ma­ju te­ra­pi­ju ili ima­ju aku­tnu ili hro­ničnu bo­lest.

“Da­va­nje krvi ni­je bol­no, ne stva­ra na­vi­ku i ne šte­ti or­ga­ni­zmu. Do­bro­vo­ljni da­va­oci su nam uvi­jek do­bro­do­šli i ovim pu­tem ape­lu­je­mo na sve lju­de do­bre vo­lje ko­ji su u mo­gućnos­ti da dođu i da­ru­ju krv i po­kažu svo­ju hu­ma­nost”, ka­za­la je do­kto­ri­ca Ćejić.

Da u Srpskoj ne ma­njka hu­ma­nih lju­di pot­vrđuju po­da­ci iz Crve­nog krsta Re­pu­bli­ke Srpske.

“Op­štin­ske i grad­ske or­ga­ni­za­ci­je Crve­nog krsta u Re­pu­bli­ci Srpskoj u 2023. go­di­ni u ba­za­ma po­da­ta­ka do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi uku­pno ima­ju evi­den­ti­ra­no 22.397 do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi”, ka­zao je za “Ne­za­vi­sne” Mi­ljan Ra­še­vić, sa­ra­dnik za in­for­mi­sa­nje u Crve­nom krstu RS. Do­da­je da je u prvih šest mje­se­ci ove go­di­ne or­ga­ni­zo­va­no 77 akci­ja do­bro­vo­ljnog da­va­nja krvi, na ko­ji­ma je pri­ku­plje­na 3.691 do­za krvi.

“Iz­da­li smo 1.547 knjižica do­bro­vo­ljnim da­va­oci­ma krvi, a od to­ga su uručene 1.034 za­hval­ni­ce za je­dno do 50 da­va­nja krvi, a održano je i 121 pre­da­va­nje o značaju do­bro­vo­ljnog da­va­nja krvi”, ka­zao je Ra­še­vić.

Na­po­mi­nje da je Crve­ni krst RS u 2022. go­di­ni or­ga­ni­zo­vao 135 akci­ja do­bro­vo­ljnog da­va­nja krvi, u ko­ji­ma je pri­ku­plje­no 7.230 do­za, iz­da­to je 2.635 no­vih knjižica, 2.177 za­hval­ni­ca i održano je 178 pre­da­va­nja o značaju do­bro­vo­ljnog da­va­laš­tva krvi.

“U odno­su na pret­ho­dne go­di­ne, za vri­je­me pan­de­mi­je virusa ko­ro­na pri­mje­tan je značajan po­mak, ima­jući u vi­du da je 2020. pri­ku­plje­no 3.913 do­za, 2021. godine 5.674, a u 2022. čak 7.230 do­za krvi, što je 1.556 do­za vi­še ne­go u pret­ho­dnoj go­di­ni. Da­kle, možemo za­ključiti da sva­ke go­di­ne ima­mo po­mak, za oko 2.000 do­za krvi, i veći broj da­va­la­ca”, kaže Ra­še­vić i do­da­je da je ne­da­vno obi­lježen i 14. jun, Svjet­ski dan do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi.

“Tim po­vo­dom do­di­je­li­li smo 31 pri­zna­nje Crve­nog krsta RS vi­šes­tru­kim do­bro­vo­ljnim da­va­oci­ma krvi, odno­sno 23 pri­zna­nja u ka­te­go­ri­ji od 50 do 75 da­ri­va­nja krvi, četi­ri pri­zna­nja u ka­te­go­ri­ji od 75 do 99 pu­ta i četi­ri pri­zna­nja u ka­te­go­ri­ji od 100 do 130 pu­ta da­ro­va­ne krvi”, ka­zao je Ra­še­vić.

Da se do­bro do­brim vraća, sma­tra Ba­nja­lučanin De­jan Š., ko­ji je do sa­da krv dao 20 pu­ta.

“Da­vao bih i mno­go češće, ali iza­zov je us­kla­di­ti te ter­mi­ne sa ra­dnim oba­ve­za­ma, s ob­zi­rom na to da se na dan da­ri­va­nja odma­ram kod kuće. Ne is­tičem to po­se­bno jer mi­slim da ima lju­di ko­ji su da­va­li mno­go vi­še i češće od me­ne, a to pra­kti­ku­jem jer je li­jep osjećaj kad znaš da ne­ko­me možeš po­moći na taj način. Vje­ru­jem da kad bih i ja bio u po­tre­bi, da bi se si­gur­no na­šlo mno­go onih ko­ji bi i me­ni po­mo­gli. So­li­dar­nost među lju­di­ma i po­ma­ga­nje je ne­što što iz­vlači ono naj­bo­lje iz lju­di i svo­jim skro­mnim pri­mje­rom želim da to­me dam do­pri­nos”, ka­zao je on.

Related Topics:

Društvo

VAŽNA PROMJENA ZA SVE KOJI IMAJU NOVAC NA BANCI: Evo koliko će sada biti zaštićeni depoziti

Osigurani depozit u bankama u BiH od danas iznosi do 100.000 KM po deponentu, objavila je Agencija za osiguranje depozita u BiH.

Upravni odbor Agencije prije sedam dana usvojio je odluku kojom se iznos osiguranog depozita u bankama u zemlji povećava sa dosadašnjih 70.000 KM na 100.000 KM.

– Donošenjem ove odluke Agencija pruža viši nivo zaštite deponentima, aktivno doprinosi jačanju povjerenja u bankarski sektor, kao i cjelokupnoj finansijskoj stabilnosti u zemlji – naveli su iz Agencije.

Ističu da povećanje osiguranog iznosa depozita predstavlja značajan korak u daljem usaglašavanju BiH sa standardima i direktivama EU u oblasti zaštite depozita.

Upravni odbor je na sjednici odlučio i da stopa premije za narednu godinu za banke ostane nepromijenjena u odnosu na 2026, odnosno da se zadrži na 0,26 odsto na godišnjem nivou, prenosi Bl portal.

Nastavi čitati

Društvo

MINIĆ GRAĐANIMA: Više štedite, pa će struja manje poskupiti!

“Zbog aktuelne situacije u našem elektroenergetskom sektoru, apelujem na sve građane da više štede struju, pa će struja manje poskupiti.

‘Elektroprivreda Republike Srpske’ tražila je da struja poskupi za 50 odsto, ali to poskupljenje može biti manje, u zavisnosti od toga koliko građani budu savjesno trošili struju: da li će biti 10, 20, 30 ili 40 odsto, najviše zavisi od vas, dragi građani!“, izjavio je premijer Srpske i budući predsjednik Republike Savo Minić za Javni TV servis.

“Mi smo učinili sve što je do nas da struja ne poskupi mnogo, evo ponovo smo pokrenuli RiTE Ugljevik, što nikako nismo mogli dok nismo otjerali onog Rašida Serdarova koji je htio da pravi novu termoelektranu i hidrocentralu, da bi onda digao cijenu struje u nebesa.

Zato smo mu i dali 300 miliona maraka i rekli: ‘ajd’ sad bježi i ne vraćaj se više! To nas je jeftinije izašlo nego da smo dozvolili da nas nasamari: za koju godinu struja bi bila nekoliko puta skuplja, dok bi on skidao kajmak!“, objasnio je Minić.

“Mi imamo toliko jeftinu struju spram našeg životnog standarda, da su mene mnogi naši ljudi tokom protekle izborne kampanje bukvalno molili: Savo, na ovu skupoću struja je skoro džaba koliko je gorivo, daj nam subvencije da kupujemo električne automobile da se vozimo na struju!

To meni govori da će struja, i kad poskupi, opet biti jeftina spram goriva, a mi ćemo vidjeti u narednom periodu koliko možemo iz budžeta izdvajati za subvencije za električna vozila: em ćemo uštediti na gorivu i biti svoji na svome, em ćemo postati ekološka država.

Znači, čist profit iz čiste energije sunca, vetra i vode koju ćemo pretvoriti u struju i Bog da nas vidi! Zato sad treba da pustimo naše biznismene dobročinitelje da na miru grade solarne elektrane, vjetroparkove i male hidrocentrale, a pravićemo i velike: imaćemo toliko struje da poslije opet može pojeftiniti!

Pa, mi smo u proteklih 20 godina naše vlasti toliko podigli tu proizvodnju da ćemo u narednih 20 godina postati takoreći strujna velesila i moći da se jeftino i grijemo i vozimo na struju, ali do tada moramo da se malo strpimo i više štedimo!“, istakao je Minić.

„Do tada struja mora malo da poskupi, meni je žao što to neki ljudi ne razumiju i što se, recimo, ne zapitaju: šta bi da smo negdje u Africi gdje ljudi nemaju dovoljno vode, a struje nikako, pod svijećama žive? Pa, oni da dođu ovdje i vide sve ovo što smo mi stvorili našem narodu, mislili bi da su bogovi sišli na zemlju i donijeli ovu bladodat!

, naša proizvodnja struje je čudesna, samo zbog toga mi bi’ trebalo da dobijemo Nobelovu nagradu za ekonomiju, što reče nedavno predsjednik Dodik. I da znate, dogodine ću nas prijaviti za tu nagradu, pa ćemo vidjeti da li imaju obraza da nas pogledaju u oči ako nam ne daju Nobela i kako će pokušati da sakriju tu svoju sramotu?!“, poručio je Minić.

Tekst je satiričnog karaktera

Nastavi čitati

Društvo

SEZONA GLJIVA: Stručnjaci upozoravaju da jestive gljive imaju opasne dvojnice

Sezona je gljiva, a prvo pravilo prilikom njihovog branja je naučiti razlikovati jestive od nejestivih.

Ići sa iskusnim gljivarom
Zato početnici u branju gljiva treba da idu sa iskusnim gljivarom, napominju stručnjaci.

Svjetlana Lolić, profesorka na Katedri za mikrobiologiju i biologiju ćelije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, za “Nezavisne novine” pojašnjava da ne postoji posebna karakteristika koju jestiva vrsta ima, a da otrovna nema i obrnuto.

“Bukvalno, mora da se poznaje svaka vrsta. Prvo i osnovno pravilo je ići s nekim ko zna, sa iskusnim gljivarom, a zatim i naučiti koje su otrovne vrste, tj. bitno je da se uvijek prvo upoznate sa otrovnim vrstama koje liče na jestive. Kod nas ljudi obično poznaju pet, šest, pa do desetak vrsta koje su najčešće, najpopularnije i najukusnije”, pojašnjava Lolićeva.

Jestive i otrovne gljive mogu izgledati veoma slično
Iako se, navodi ona, u narodu kaže da svaka jestiva vrsta ima otrovnu dvojnicu, to i nije baš istina, jer ima mnogo njih koje liče jedna na drugu.

“Ako se odlučite da berete, na primjer, blagve, koje su kod nas veoma popularne, morate znati s kojom vrstom je možete pomiješati, ili recimo lisičarke, te naučiti karakteristike te zavodnice, odnosno da znate da se one razlikuju po staništu, jer su veoma slične”, priča ona.

Dodaje da jedne rastu isključivo na panjevima, druge na zemljištu, a razlikuju se i po boji, te po rebrima.

“Lako ih je razlikovati kad imate obje, ali kad naiđete samo na jednu, onaj ko nije iskusan, lako ih može zamijeniti”, kaže Lolićeva.

Otrovni vrganji i opasne zablude berača
Kako kaže, takođe i vrganja ima mnogo vrsta, i jestivih i nejestivih.

“Postoje i otrovni vrganji, a kod nas je najotrovnija takozvana ludara, kako je zovu u narodu. Generalno, ja nikad neću reći da uzmete knjigu ili slike s interneta i da krenete u šumu brati vrganje. Sreća u nesreći sa vrganjima je to što ih nema smrtonosno otrovnih. U najgorom slučaju, to su neki stomačni problemi, dijareja, povraćanja i sl.”, objašnjava ona.

Prema njenim riječima, otrovni vrganj je lako prepoznati po tome što ima crvenu dršku, šešir boje kafe te veoma crvenu donju stranu.

“On se veoma lako razlikuje od ovog klasičnog vrganja, jesenjeg. U narodu se govori: ‘Ako zeleni u presjeku onda nije jestiv’, no, to uopšte nije tačno. Ima i vrganja koji su zeleni i na presjeku, a jestivi su”, navodi.

Koje su kod nas gljive najčešće zastupljene
Lolićeva napominje da su u posljednje dvije godine bile velike suše, što je uticalo i na brojnost gljiva.

“Nikad ranije se nije dešavalo da uđemo u šumu i ne nađemo baš ništa. Evo, sad je palo nešto kiše, pa su se počele pojavljivati. Veliki broj gljiva raste počevši od kraja avgusta, te u septembru i oktobru, a u ovom periodu se javljaju muhare, koje se često zamijene sa blagvom, koja je jedna od najcjenjenijih gljiva na našim prostorima. Bilo je nekoliko slučajeva trovanja ranijih godina, kada su, npr. u Doboju, ljudi brali blagvu, a ubrali su oboljelu puharu”, pojasnila je.

No, napominje da iskusan berač lako može da ih razlikuje, jer jedna ima bijelu dršku i bijele listiće, dok druga ima žutu dršku i žute listiće.

Nastavi čitati

Aktuelno