Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković danas je u posjeti manastiru Hilandar na Svetoj Gori.

On je u objavi na društvenoj mreži X poručio da je Hilandar naša svetinja i duhovna tvrđava.

“Posjetu našem prelijepom manastiru iskoristiću da se pomolim za naš narod, našu Banjaluku i Republiku Srpsku, ali i za bitku za naš narod koja će se, u danima pred nama, voditi u Ujedinjenim nacijama”, poručio je Stanivuković.

Манастир Хиландар — наша светиња и духовна тврђава!🙏🏻

Посјету нашем прелијепом манастиру искористићу да се помолим за наш народ, нашу Бањалуку и Републику Српску, али и за битку за наш народ која ће се, у данима пред нама, водити у Уједињеним нацијама.#hilandar #svetagora… pic.twitter.com/Xc0DWhYhP5

— Драшко Станивуковић (@Stanivukovic_D) May 20, 2024

Ovogodišnji 26. Teatar fest „Petar Kočić“ biće održan od 3. do 9. juna u Narodnom pozorištu Republike Srpske pod sloganom „Ko sam ja“.Teatar fest biće svečano otvoren 3. juna koncertom Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske, a kako navode iz Narodnog pozorišta Republike Srpske oko stotinu učesnika, članova hora, solisti i specijalni gosti učiniće otvaranje nezaboravnim.Festival se nastavlja izvođenjem pet predstava, koje su uvrštene u takmičarsku selekciju, a završava 9. juna predstavom Narodnog pozorišta u Beogradu „Sitnice koje život znače“ koja će biti odigrana u čast nagrađenih.

-Cijena paketa ulaznica iznosi 130 KM, a u prodaji je od 10. maja, pa iskoristite priliku da na vrijeme obezbijedite svoja mjesta. Svima koji se odluče za kupovinu paketa NP RS poklanja koncert za svečano otvaranje i jednu predstavu iz takmičarskog programa – navedeno je u saopštenju u Narodnom pozorištu Republike Srpske.

Teatar fest „Petar Kočić“ je podržao Grad kroz Kalendar kulturnih manifestcija za 2024. godinu.

Prije tačno deset godina, Banjaluka sjeverni dio Republika Srpska pogodile su katastrofalne poplave. U tim trenucima, ugroženom stanovništvu Doboja, Banjaluke i Šamca, prvi su u pomoć pritekli banjalučki rafteri, sve sa ciljem da se spasi stanovništvo.

– Mi možda tada i nismo znali sve što sada znamo, ali stavili smo se nesebično na raspolaganje, ne samo mi u RK Kanjoj, već mnogi klubovi, inistitucije, iz nevladinog sektora, svi su stali oko jednog ijedinog cilja. Ja mogu svima sada samo da čestitam, kao i našim članovima. Mi smo tu vidjeli neke od scena koje nikada u životu nismo vidjeli u životu, i praktično smo se borili sa stihijom – kaže predsjednik RK Kanjon, Aleksandar Pastir.

Puno je priča ispričano iz potopljenog Doboja, ali uvijek se valja prisjetiti i ispičati neku, možda nikad ispričanu priču, kažu u banjalučkom RK Kanjon.

– Nešto što je na mene ostavilo utisak, pošto smo i mi u Kanjonu bili potpoljeni, otišli smo u Doboj, poslije toga u Šamac, ostavili smo Kanjon, sedmi dan smo se tek vratili, sve je ovdje bilo uništeno. I u nekom momentu, renoviranja Kanjona, svi sun am se stavili na raspolaganje, naši prijatelji iz Federacije BiH, Srbije, Slovenije, i praktično smo to svojim snagama sanirali. I onda u jednom momentu dolazi jedan čovjek iz Doboja kojeg sam ja prepoznao iz te poplave, i čovjek mi reče, ja sam tu kao izaslanik stanovnika grada Doboja da se vama pomogne. Oni su prepoznali sve ono što smo mi uradili za Doboj i riješili da nama pomognu. Mi smo naravno odbili, ali eto ostaće upamćeno – kazao je Pastir.

Na kraju zanimalo nas je, da li smo danas spremniji u odnosu na tu 2014. Godinu, da li bi u slučaju elementarnih nepogoda reagovali brže i bolje.

– RK Kanjon nije stao nakon 2014. nego smo nastavili sa našim obukama, unaprijedili smo naša znanja izuzetno, ušli smo u RESCUE 3, Europe, imamo sve licence, obučavamo se punih deset godina za ne daj Bože.

Nadamo se da nikada nećemo morati da upotrijebimo to svoje znanje. I mi i mnogi drugi su radili na svom usavršavanju, i mislim da ako bi se dogodila ponovo neka velika elementarna nepogoda poput poplave 2014, da bi svi reagovali brže i bolje – rekao je Pastir.

Upravo tako, nadajmo se da se nikada više nikome neće ponoviti 2014. godina, ali s druge strane dobro je znati da postoje ljudi koji su spremni dati sebe da spasu ugroženo stanovništvo, kao što je bio slučaj prije tačno deset godina.

Ljubinko Spasojević/Srpska Cafe