Connect with us

Svijet

Evropa u strahu od nove MIGRANTSKE KRIZE

Evropska unija priprema paket od čak 7,4 milijarde evra koji ima za cilj da podrži egipatsku ekonomiju usred rastućih zabrinutosti da bi sukob u Gazi i Sudanu mogao da pogorša ekonomsku situaciju u zemlji, ali i poveća migratorne tokove, piše Financial Times.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otputovaće u nedjelju u Kairo sa grčkim, italijanskim i belgijskim premijerima kako bi finalizirali i potpisali sporazum.

Predloženi sporazum je najnoviji u nizu paktova EU sa zemljama sjeverne Afrike koji imaju za cilj da izbjegnu ekonomsku nestabilnost i da zaustave ilegalne migracije iz Afrike. Međutim, država koju situacija u Egiptu najviše brine jeste Grčka, koja bi se usljed nove migrantske krize ponovo prva našla na udaru.

Grčki ministar za migracije Dimitris Keridis rekao je za FT da je Egipat odigrao “veoma kritičnu i ključnu ulogu” u upravljanju neregularnim migracijama u Evropu.

“Nemamo direktne tokove iz Egipta, ali postoje Egipćani koji prelaze kroz istočnu Libiju”, rekao je on za FT.

Dodao je da je od vitalnog značaja da se Egiptu, koji se suočio sa “ozbiljnom ekonomskom i izbjegličkom krizom” ponudi hitna podrška.

Zvanična Atina nadolazeću podršku Unije Egiptu nazvala je “vitalnom”, budući da grčka vlada sa zabrinutošću posmatra situaciju u ovoj zemlji iz dva razloga – prvo, zato što postoji bojazan od povećanja priliva migranata (na Krit) koji su već na egipatskoj teritoriji ili bi mogli tamo stići zbog tragične situacije u Gazi; drugo, zato što je ekonomija Kaira iskušana situacijom u Sueckom kanalu i padom prihoda od turizma.

Svako dalje opterećenje egipatske ekonomije može dovesti do šokova za El Sisijevu vladu, koja je razvila strateški odnos sa Grčkom.

Kako piše grčki Kathimerini, činjenica da će Kirjakos Micotakis biti među liderima koji će u nedjelju otići u Kairo, zajedno sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i premijerima Italije i Belgije Đorđom Meloni i Aleksandrom de Kroom, svjedoči da je Egipat posebno važan saveznik Atine na više nivoa i njegovo jačanje je od “vitalnog značaja” za Grčku. Stoga svaka promjena u Egiptu neminovno utiče i na Atinu.

Zvanična Atina je prvestveno zabrinuta zbog migracionih tokova. U Egiptu već postoje milioni izbjeglica, a sa široko rasprostranjenom destabilizacijom, priliv u Grčku bi mogao dramatično da se poveća preko Libije.

Osim toga, Atinu zabrinjava i situacija u Sueckom kanalu. U ovom trenutku, ionako slabu egipatsku ekonomiju pogodilo je smanjenje trgovinskog saobraćaja u kanalu za 60 odsto, što se ogleda i u padu trgovine u Pireju.

Takođe, unutrašnja politička situacija u Egiptu je nešto što Atinu ne ostavlja ravnodušnom jer je našla stabilnog saveznika u predsjedniku Abdelu Fatahu el Sisiju. Mogućnost da na vlast dođu Sisijevi protivnici, tvrdokorni islamisti i bliski Erdoganovi sagovornici, scenario je koji je potpuno nezamisliv za Grke.

Atina nije ravnodušna ni prema situaciji u Gazi. Mogući kolaps Gaze znači da bi radikalizovani Palestinici mogli da pređu na egipatsku teritoriju, a da drugi pokušaju da pređu u Evropu preko ostrva Gavdos i Krita.

Šta će sporazum donijeti Egiptu?
Najnoviji sporazum sa Egiptom sličan je onima koji su već napravljeni sa Tunisom i Mauritanijom, a u kojima se tim zemljama nude novac i drugi podsticaji u zamjenu za bolje policijske kontrole granica. Neki političari i nevladine organizacije zabrinute su zbog potencijalnog krišenja ljudskih prava i efikasnosti takvih aranžmana.

Sporazumom u Egiptu završiće se i višemjesečni pregovori koji su ubrzani nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i rata u Pojasu Gaze koji je usljedio. Egipatske vlasti svoju granicu sa palestinskom enklavom drže zatvorenom i u više navrata su odbijale ideju da Izrael pokuša da raseli 2,3 miliona stanovnika Gaze na Sinaj.

Sporazum uključuje i podršku egipatskom energetskom sektoru i pomoć u suočavanju sa sve većim brojem sudanskih izbjeglica u zemlji. Egipat se takođe obavezuje da će pomoći u jačanju granice sa Libijom, odakle ljudi prelaze Sredozemno more na putu za Evropu, navodi FT saznanja nekoliko zvaničnika EU informisanih o ovom pitanju.

Planirani paket iznosi 7,4 milijarde evra grantova i zajmova do kraja 2027. Oko milijardu evra hitne finansijske pomoći moglo bi da se isplati odmah. Još četiri milijarde makrofinansijske pomoći, vezane za reforme u okviru proširenog programa MMF-a o kome se raspravlja, trebalo bi da odobre zemlje članice EU.

Zvaničnik uključen u pripreme rekao je za FT da je sporazum “značajan, ali strateški važan” i dodao:

“Zabrinuti smo zbog dve granice – granice Sudana i Egipta, gde Sudanci ulaze u zemlju, i granice između Egipta i Libije, gdje ljudi izlaze.”

Međunarodna organizacija za migracije zabiljležila je oko 286.000 dolazaka neregularnih migranata u EU različitim kopnenim i morskim putevima.

Prema UN-ovoj agenciji za izbeglice UNHRC, Egipat je domaćin oko 480 hiljada registrovanih izbjeglica i tražilaca azila, od kojih je većina pobegla od građanskog rata u Sudanu koji je izbio u aprilu 2023.

Related Topics:

Svijet

PAD GIGANTA “Volkswagen” OTPUŠTA 35.000 RADNIKA

Volkswagen je u dogovoru sa sindikatima najavio otpuštanje više od 35 000 radnika u budućnosti i znatno smanjenje proizvodnih kapaciteta.

Sindikalni lideri su rekli da trenutno neće biti zatvaranja fabrika, niti otpuštanja, a kompanija je odustala i od zahtjeva da smanji plate za 10 odsto.

Dogovorom o korjenitim promjenama u poslovanju njemačkog automobilskog giganta sprečavaju se masovni štrajkovi.

Sindikalni lideri pozdravili su dogovor nakon 70 časova pregovora, najdužih u istoriji kompanije u prethodnih 87 godina.

“Volkswagen” je od septembra pregovarao sa predstavnicima sindikata o mjerama za koje tvrdi da su neophodne da bi ostao konkurentan sa jeftinijim kineskim rivalima, da bi se nosio sa slabom potražnjom u Evropi i sporijim prelaskom vozača na električna vozila.

U posljednjih mjesec dana oko 100.000 radnika već je organizovalo dva odvojena štrajka, najveće u istoriji “Volkswagena”, protestujući povodom planova za smanjenje troškova.

“Poslije dugih i intenzivnih pregovora sporazum je važan signal za buduću održivost marke `Volkswagen`”, saopštio je generalni direktor “Volkswagen grupe” Oliver Blume.

Kompanija je objavila da će sporazum omogućiti uštedu 15 milijardi evra godišnje u srednjoročno, prenosi Bankar.me.

Nastavi čitati

Svijet

TENZIJE SE MOGU “REZATI NOŽEM”! Rusija izvela veliki napad, pogođen štab CIA

Ruska vojska je izvela masovni raketni napad na niz strateških ciljeva u Kijevu, uključujući objekat koji se koristi za potrebe rezidenture CIA, nekoliko ključnih vojnih i obaveštajnih baza Ukrajine, kao i energetske objekte i NATO proksi u Ukrajini.

U današnjim napadima ruska vojska, između ostalih meta, pogodila je CIA stanicu u Kijevu, naveo je za TASS analitičar i programski direktor Ruske akademije nauka Aleksandar Stepanov.

“Dostupni izveštaji ukazuju na to da, osim energetskih objekata, pogođene su i baze NATO-ovih obaveštajnih službi, uključujući specijalnu grupu “Alfa” Službe bezbednosti Ukrajine i štab CIA u ‘Holidej In-u'”, rekao je za TASS Stepanov.

Prema njegovim rečima, osvetnički udari nisu jednokratna iznenadna mera, već sistemski napori da se postepeno unište vojni potencijali i kontrolni centri internacionalnog terorističkog krila, takođe poznatog kao kijevski režim.

Napadi su izvedeni visokopreciznim oružjem dugog dometa kao odgovor na raketni udar Oružanih snaga Ukrajine na industrijski kompleks “Kombinat Kamenski” u Rostovskoj oblasti. Rusija je time demonstrirala odlučnost da uzvrati na sve napade koji ugrožavaju njenu teritoriju i civile.

Podsećamo, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je ruska avijacija i artiljerija oštetila energetske objekte koji podržavaju rad ukrajinskih preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, infrastrukturu vojnih aerodroma i oborili 89 dronova.

S druge strane, Ukrajina je od jutros napala Kazanj u Rusiji. U tokom protekle noći izvedeni napadi bespilotnim letelicama, usled čega su izbili požari u stambenim objektima u okruzima Sovetski, Kirovski i Privolžski, objavila je kanclarija gradonačelnika na Telegramu.

Aerodrom u Kazanju privremeno je obustavio polaske i dolaske aviona, saopštila je ruska nadzorna vazduhoplovna služba Rosaviatsia na Telegramu, nakon ukrajinskog napada dronovima na taj grad, prenosi Rojters.

Ruske državne novinske agencije izvestile su da je napad izveden na stambeni kompleks u Kazanju, gradu oko 800 kilometara udaljenom od Moskve.

Agencija TASS javlja da je zabeleženo osam udara dronom, uključujući šest na stambene strukture. Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama, navode ruske agencije pozivajući se na lokalne vlasti.

Nastavi čitati

Svijet

SLOVAČKI PREMIJER FICO optužio Zelenskog “Pokušao je da me PODMITI”

Slovački premijer Robert Fico optužio je ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da je pokušao da ga podmiti iznosom od 500 miliona evra da obaveže Bratislavu da podrži nastojanja Kijeva za ulazak u NATO.
Fico je istakao da bi Bratislava mogla da razmotri „recipročne mjere“ nakon što je Ukrajina odbila da produži svoj sporazum o tranzitu gasa sa Rusijom, koji ističe krajem godine.Ukrajina je kao razlog navela sukob koji je u toku, što je izazvalo zabrinutost u Slovačkoj, koja se oslanja na isporuke ruskog gasa u tranzitu kroz Ukrajinu. Fico je istakao potrebu za alternativnim rješenjima kako bi se izbjegla gasna kriza.

Fico je podsjetio da je tokom njihovih razgovora ukrajinski lider odbio da dozvoli tranzit gasa, već je ponudio „apsurdne“ prijedloge za rješavanje gasnog pitanja.

Prema njegovim riječima Zelenski ga je, između ostalog, pitao da li bi glasao za članstvo Ukrajine u NATO-u ako mu da 500 miliona evra iz ruske imovine zamrznute na Zapadu nakon izbijanja sukoba između Moskve i Kijeva.

Slovački premijer je rekao da je ukrajinskom lideru odmah rekao da „nikada“ neće pristati na takvu ponudu.

„Znate moje mišljenje o članstvu Ukrajine u NATO-u i čudno mi je što mi je postavio takvo pitanje jer dobro zna da je poziv Ukrajine u NATO potpuno nerealan“, naglasio je on, prenosi „Raša tudej“.

Ukrajinski opozicioni poslanik Artjom Dmitruk, koji je navodno pobjegao iz zemlje ranije ove godine strahujući od krivičnog gonjenja, rekao je da je Zelenski ponovo „osramotio“ Ukrajinu pred cijelim svijetom pokušavajući da podmiti Fica.

Francuski list „Mond“ je ranije objavio da su ne samo Slovačka već i članice poput SAD, Njemačke, Mađarske, Slovačke, Belgije, Slovenije i Španije trenutno protiv ulaska Ukrajine u NATO.

Nastavi čitati

Aktuelno