Čuđenje je prošlo. Par dana su svi šokirano komentarisali da je kum dobio 100 miliona za zgradu, a na tom se, očigledno, i završava.

Rekla je ovo narodna poslanica PDP Mirna Savić-Banjac,

– Vladari naše sudbine, veliki Srbi, Bošnjaci i Hrvati, ponovo su se uvjerili da konja koji pobjeđuje ne treba mijenjati.
Najglasniji čuvari nacionalnih interesa te iste interese broje samo za sitne cifre. Kada je u pitanju 100 miliona, onda su uporni kao mazge i istrajavaju godinama dok ne dođu do cilja – navela je ona.

Kaže da to pokazuje i kako je moguće dogovoriti se, samo kada ima volje.

– To nam pokazuje i kako je suludo vjerovati da oni, kao, ne održavaju Dodika i štite interese BiH, ali i kako Dodik, kao, štiti Republiku Srpsku. Narod se mora štititi sam, od svake vlasti koja nije njegova, a do tada će nas svake godine biti mnogo manje od milion, obrnuto proporcionalno stotinama miliona koje vlastodršci dijele – navela je Savić-Banjac.

Poručuje da će oni nastaviti sa svim oblicima borbe koji su im dostupni da kum ne dobije 100 miliona.

– Odustati se ne smije. Ali se istini u oči pogledati mora – zaključila je ona.

Jedan od razloga za spori napredak na evropskom putu BiH može se tražiti u činjenici da se BiH prije pet godina obavezala da će sarađivati s Kancelarijom evropskog javnog tužioca (EPPO), koja je zaslužna za hapšenja najviših zvaničnika u evropskim zemljama, poput Hrvatske, u kojoj su desetine ministara završile u istražnom zatvoru zbog korupcije.

Naime, od prije otprilike pet godina uslov za uzimanje evropskih sredstava je da zemlja mora sarađivati s ovim tijelom u sumnjama na pronevjere i korupciju, čime se može objasniti zašto se bh. političarima ne žuri da pošalju Reformsku agendu i počnu korištenje evropskih sredstava iz Plana rasta. Potencijalni budžet za BiH donedavno je iznosio milijardu evra, ali je smanjen za 10 odsto jer se kasni u slanju reformske agende.

U više navrata Evropska komisija je pozivala BiH i druge zemlje regiona da prihvate nadležnost ovog evropskog tijela.

“Naši partneri sa zapadnog Balkana su strane u međunarodnim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoći i stoga bi trebalo da prihvate Kancelariju evropskog javnog tužioca kao ovlašteni autoritet zemalja članica kako bi se sporazumi mogli implementirati”, navedeno je u jednom od saopštenja Evropske komisije.

U izvještaju o napretku BiH takođe su navedene ove klauzule, kao jedna od obaveza zemlje na evropskom putu.

“Stranim investitorima treba sigurnost da će njihove investicije biti zaštićene. Ključno je uskladiti pravila s evropskim pravilima javnih nabavki, te pojačati transparentnost, posebno kad se radi o razumnom finansijskom menadžmentu javnih investicija, uključujući i one sadržane u ovom planu”, naglasili su.

I u saopštenju sa samita EU – zapadni Balkan iz Tirane ponovo se podvlači pitanje saradnje s evropskim javnim tužiocem.

“EU ohrabruje partnere zapadnog Balkana da uspostave i održavaju kooperativne odnose sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca u oblasti uzajamne pravne pomoći u krivičnim predmetima. Pozdravljamo radne aranžmane koji su već ustanovljeni između Kancelarije i nekih partnera zapadnog Balkana i ohrabrujemo druge partnere na sličnu saradnju što je prije moguće”, navodi se u deklaraciji koju su prihvatile sve zemlje iz našeg regiona.

BiH je tek u novembru 2023. godine potpisala sporazum o saradnji s ovim evropskim tijelom, koji je ispred EPPO-a potpisala Laura Kovesi, glavna tužiteljica, i Milanko Kajganić, glavni tužilac BiH.

“Cilj ovog aranžmana je olakšavanje saradnje u krivičnim stvarima i razmjena informacija između dvije strane, kako bi se osigurala efikasna istraga i krivično gonjenje krivičnih djela protiv budžeta EU. To takođe pokazuje posvećenost EPPO saradnji s nadležnim organima zemalja kandidata za EU. Ojačana pravosudna saradnja između obje strane pomoći će u zaštiti finansijskih interesa EU i BiH”, saopšteno je tada nakon sastanka.

Srđan Traljić iz Kancelarije “Transparency Internationala” u Banjaluci kaže za “Nezavisne” da je izvjesno da će u BiH postojati otpor uvođenju evropskog tužioca u predmete dokle god to bude moguće. On ističe da, iako postoje prijave za korupciju i zloupotrebu evropskog novca, mnogo više je sumnji na korupciju kada su u pitanju investitori koji dolaze iz nekih drugih zemalja.

“Kada su u pitanju evropska sredstva moraju se ispuniti neki standardi, a kada se uzimaju kineski krediti – obično se ne pita mnogo”, smatra Traljić.

Inače, iz prošlogodišnjeg izvještaja o radu vidi se da EPPO vodi tri istrage u vezi sa BiH zbog sumnje na pronevjeru više desetina miliona evra, ali nema detalja o kojim predmetima se radi, osim u jednom slučaju gdje je biodizel iz SAD deklarisan da je uvezen iz BiH, o čemu smo već ranije pisali.

EPPO je prošle godine imao 2.666 otvorenih istraga ukupne pronevjerene vrijednosti od 24,8 milijardi evra.

Bosna i Hercegovina duboko je podijeljeno društvo, posebno politički, a to se, između ostalog, može ko zna koji put vidjeti i na primjeru krize na Bliskom istoku, odnosno sukobu Izraela i Hamasa, jer s jedne strane Bošnjaci pružaju nedvosmislenu podršku palestinskom narodu, dok Srbi i Hrvati stoje na strani Izraela, i gotovo je sigurno, u ovom trenutku BiH neće priznati Palestinu kao državu, a što najavljuju neke evropske zemlje.

Ovo pitanje u BiH ponovo je došlo u fokus nakon što je Emanuel Makron, predsjednik Francuske, rekao da će ova zemlja priznati Palestinu kao državu.

Nakon toga, Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, rekao je da “priznanje Palestinske samouprave kao države bez bilo kakvog dogovora s Izraelom nije čin mira, već presedan koji ruši međunarodno pravo i arhitekturu globalne stabilnosti”. Konkretno, Dodik je rekao da se ne može priznati država koja faktički ne postoji.

“Zato snažno podržavam jasan i racionalan stav Izraela i ogromnog dijela međunarodne zajednice da se jednostranim političkim gestovima ne rješavaju decenijski sukobi, već se stvaraju novi problemi”, rekao je Dodik.

Pojedine evropske države već su podržale Palestinu kao državu, a prije nekoliko dana i Francuska i Velika Britanija najavile su da će je takođe priznati, a što bi sasvim sigurno, mogao biti okidač i za ostale evropske zemlje da krenu tim korakom.

Prema nezvaničnim informacijama, Palestinu kao državu u ovom trenutku podržava više od 140 zemalja, a ona je praktično kao država priznata i od strane UN, jer ima status “države nečlanice posmatrača”. Ipak, Palestinu kao državu još ne priznaju SAD, zbog čega je samoj Palestini uskraćen pristup mnogim međunarodnim organizacijama u kojima učestvuju samo nezavisne države.

“Mir između Izraela i Palestine može nastati, prvo kroz eliminaciju terorističke organizacije Hamas, a potom kroz dogovor jevrejskog i palestinskog naroda, a ne kroz simbolične i ishitrene odluke koje ignorišu realnost na terenu. I kad mnogi biraju da ćute, Republika Srpska neće – jer znamo šta znači kad drugi pokušavaju da kroje sudbinu bez vas”, rekao je nedavno Dodik.

Na Dodikovu izjavu odmah je reagovao Denis Zvizdić, predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, koji je optužio Dodika da podržava nastavak ubijanja i izgladnjivanja djece i civila u Pojasu Gaze te da se radi o “iracionalnoj mržnji prema muslimanima”.

“Dodik kada govori o ‘nepostojećoj državi Palestini’ ne želi da zna i da prihvati činjenicu da je Palestinu kao suverenu državu priznalo 147 od 193 države članice UN, što predstavlja 75 posto međunarodne zajednice. I da Palestinu, između ostalih, priznaju i njegovi politički i društveni uzori: Rusija, Kina i Mađarska”, rekao je Zvizdić naglašavajući da “Dodik ne zna ništa” ili zna jako malo o istoriji Palestine i odnosa između Palestinaca i Jevreja.

Inače, od samog početka krize na Bliskom istoku vidjelo se koliko je politička scena u Bosni Hercegovini podijeljena u vezi s pitanjem sukoba između Izraela i Hamasa.

Među prvima koji su pružili podršku Izraelu bila je Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, koja je osudila napad Hamasa na Izrael i pružila podršku toj zemlji da se obračuna sa ekstremistima. U tom periodu bošnjački političari na početku su bili poprilično neutralni ne svrstavajući se ni na jednu stranu. Kasnije, ta suzdržanost prerasla je u nedvosmislenu podršku Palestini, a u Sarajevu u nekoliko navrata bili su i skupovi podrške palestinskom narodu. Sa druge strane, u Republici Srpskoj od početka je pružena podrška Izraelu. Palata predsjednika Republike Srpske obasjana je bojama zastave Izraela, što nije bilo prvi put, a već godinama unazad zvanična politika Republike Srpske je podrška Izraelu.