Izrael je bombardovao Pojas Gaze, uključujući Rafu, uprkos naređenju Međunarodnog suda pravde /MSP/ da odmah zaustavi vojnu ofanzivu u ovom gradu na jugu palestinske enklave.

Palestinski očevici i ekipe agencije AFP izvijestili su o izraelskim udarima u Rafi i centralnom gradu Deir al Balah.

Istovremeno, u Parizu su obnovljeni napori radi postizanja primirja u ratu koji je izbio nakon što je palestinska militantna grupa Hamas napala Izrael 7. oktobra.

MSP je, nakon prijave koju je podnijela Južnoafrička Republika i u kojoj tvrdi da vojna operacija predstavlja genocid, naredio Izraelu da zaustavi ofanzivu na Rafu i zatražio hitno oslobađanje talaca koje i dalje drže palestinski militanti.

Naredbe najvišeg suda UN su pravno obavezujuće, ali ova institucija nema direktne mehanizme za provođenje odluka.

MSP je naložio Izraelu da zadrži otvoren granični prelaz u Rafi prema Egiptu, koji je Izrael zatvorio prije nego što je poslao trupe i tenkove u opkoljeni grad ranije ovog mjeseca.

Sud je zatražio od Izraela da omogući neometano pružanje humanitarne pomoći u potrebnom obimu i pozvao na trenutno i bezuslovno oslobađanje talaca koje Hamas drži u Gazi.

Više od desetoro djece povređeno je u Krasnodaru kada je jak vetar odnio krov škole, saopštilo je regionalno tužilaštvo. .

Tačan broj povrijeđenih se utvrđuje, prenosi RIA Novosti.

U Krasnodaru je na snazi upozorenje na uraganski vetar, čiji udari dostižu brzinu 35 metara u sekundi.

Krasnodar se nalazi na jugu evropskog dijela Ruske Federacije i administrativni je centar Krasnodarskog kraja

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je saveznike da povuku zabranu Ukrajini da koristi oružje Alijanse u napadima na vojne ciljeve na teritoriji Ruske Federacije.

“Sada kada se vode mnoge borbe u Harkovu, blizu granice, uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu“, rekao je on u intervjuu za Ekonomist.

List navodi da je Stoltenbergova jasna, iako neimenovana, meta bila politika koju vodi predsjednik SAD Džozef Bajden, a kojom on određuje ciljeve koje Ukrajina može da napadne američkim naoružanjem.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski nekoliko puta je uputio molbe zapadnim saveznicima za dozvolu da koristi donirano oružje na ciljevima unutar Rusije, a naročito nakon napredovanja ruskih trupa u Harkovskoj oblasti.

Rusija je 10. maja započela ofanzivu u ovom regionu, a Stoltenberg nije učekivao da udar dovede do proboja fronta.

“Oni će nastaviti da guraju i nastavljaju da dobijaju neku marginalnu poziciju, i spremni su da plate veoma visoku cenu za ove marginalne dobitke“, zaključio je Stoltenberg .
Upozorio je da se Ukrajina ipak bori i uputio kritiku na račun evropskih saveznika.

“Evropski saveznici su obećali milion artiljerijskih granata. Nismo vidjeli ništa slično tome“, naglasio je Stoltenberg.

Istakao je da je ovaj potez povećao rizik od eskalacije tenzija, ali je dodao da postoji razlika između slanja oružja i obučavanja i vojnog angažovanja.

“Pružamo obuku, pružamo oružje, municiju Ukrajini, ali nećemo biti direktno uključeni sa teritorije NATO u borbene operacije iznad ili u Ukrajini. Dakle, to je druga stvar“, ocijenio je Stoltenberg, prenosi “Nova.rs”.