Pokret Sigurna Srpska (PSS) nastavlja sa širenjem svoje organizacione mreže na terenu, a nove prostorije ovog pokreta svečano su otvorene i u Derventi.

Član Predsjedništva PSS-a Miloš Stanišić poručio je da otvaranje kancelarije u Derventi predstavlja nastavak jačanja organizacije na terenu i potvrdu jasne namjere da pokret bude prisutan u svim dijelovima Republike Srpske.

„Drago mi je što smo danas u Derventi i što smo otvorili prostorije našeg pokreta. Ovo je još jedan korak u izgradnji jake i dobro organizovane mreže PSS-a. Želimo da budemo prisutni među ljudima, da poznajemo probleme svake lokalne zajednice i da zajedno radimo na njihovom rješavanju“, naglasio je Stanišić.

On je dodao da će nove prostorije biti glavno mjesto u kojem će se planirati sve naredne aktivnosti PSS-a u Derventi, ali i kreirati inicijative direktno usmjerene na potrebe lokalne zajednice.

Fokus na mlade i razvoj grada

Predstavnik PSS-a u Derventi Milan Đukić istakao je da nakon otvaranja prostora slijedi ključna faza — jačanje lokalne organizacije i okupljanje građana.

„Otvaranjem ovih prostorija dobili smo bazu za dalji rad u Derventi. Naš cilj je da okupimo ljude koji žele da doprinesu razvoju svog grada i da pokrenemo konkretne inicijative koje će biti od koristi za našu zajednicu. Posebno želimo da damo prostor mladim ljudima da se uključe, predlože svoje ideje i preuzmu aktivnu ulogu“, poručio je Đukić.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove saopštio je da za sada ne može da precizira kada će telo preminulog generala Ratka Mladića biti predato Srbiji, niti da iznese detalje o okolnostima njegove smrti, jer je u toku istraga koju po nalogu predsednika Mehanizma sprovodi sudija Ijan Bonomi.

Predsednik Mehanizma je 27. avgusta 2026. godine izdao nalog kojim je sudiji Ijanu Bonomiju poverio istragu o okolnostima Mladićeve smrti dok se nalazio u pritvoru Jedinice Ujedinjenih nacija za pritvor, saopšteno je iz Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove za Tanjug.

Bonomi je zadužen da o rezultatima istrage izvesti “što je pre razumno moguće”, ali predsednik Mehanizma nije odredio rok za njen završetak.

Do okončanja istrage detalji o Mladićevoj smrti smatraju se poverljivim, zbog čega Mehanizam, kako je navedeno, nije u mogućnosti da pruži dodatne informacije. “Postupanje sa posmrtnim ostacima gospodina Mladića u ovom trenutku je poverljivo i Mehanizam nije u mogućnosti da o tome razgovara”, navodi se u odgovoru Pres službe Mehanizma.

Na pitanje zašto Mladiću nije bilo dozvoljeno da nastavi lečenje u Srbiji, Mehanizam je naveo da je on zatražio puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, uz obrazloženje da je njegova smrt “neizbežna” i da bi njegovim prebacivanjem u Srbiju bila obezbeđena “znatno veća i kontinuiranija prisutnost članova njegove najbliže porodice”.

Predsednik Mehanizma je, međutim, ocenio da su sveobuhvatna i humana medicinska nega i pomoć koje su Mladiću pružane u zatvorskoj bolnici, uključujući pomoć u svakodnevnim aktivnostima, “daleko prevazilazile minimum propisan međunarodnim standardima”.

U odluci je navedeno da su takva nega i pomoć poštovale Mladićevo zdravlje, ljudsko dostojanstvo i osnovna prava, dok sama očekivana blizina smrti nije predstavljala okolnost zbog koje bi njegov dalji boravak u pritvoru bio nespojiv sa tim pravima.

Mehanizam je naveo i da je Mladić imao izuzetne uslove za posete, koji su omogućavali značajan kontakt sa porodicom.

Jedinica za pritvor omogućila je dodatne posete porodice nakon podnošenja zahteva za puštanje na slobodu i očekivala je da će omogućiti još poseta u neposrednoj budućnosti, navodi se u odgovoru.

Mladić je preminuo u pritvorskoj bolnici u Hagu, gde je poslednjih meseci bio prikovan za krevet i gde mu je pružena samo palijativna nega.

Mehanizam je, uprkos garancijama Srbije i Republike Srpske, u više navrata odbio da generala Mladića pusti na lečenje u Srbiji, gde bi bio u okruženju svoje porodice i gde bi mu bila pružena najbolja moguća zdravstvena nega.

Ratko Mladić je bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, a haški sud ga je osudio na doživotni zatvor.

(Tanjug)

Novi integrisani granični prelaz između Srbije i Bosne i Hercegovine na Rači zvanično stupa na snagu 15. oktobra, što će donijeti značajno olakšanje za sve putnike i privrednike. Povodom ove najave reagovao je poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH Branislav Borenović, istakavši da je ovo konkretan rezultat na kojem se mjesecima insistiralo.

Borenović je naglasio da je uvođenje jedinstvene kontrole ključni korak ka modernizaciji i smanjenju kilometarskih kolona:

„Sjajna vijest iz Srbije! Novi integrisani granični prelaz između Srbije i BiH, sa jednom zajedničkom kontrolom, upravo je ono na čemu smo mjesecima insistirali i što smo tražili od nadležnih institucija – da ljudima olakšamo život, skratimo čekanja i omogućimo brži protok ljudi i roba. Najavljeno je da će novi prelaz na Rači biti u funkciji od 15. oktobra. Jedna kontrola umjesto dvije, manje gužvi i čekanja i mnogo brže putovanje. To je konkretan rezultat koji će osjetiti hiljade ljudi koji svakodnevno prelaze granicu.“

Pohvala Beogradu i oštra kritika Sarajevu

Poslanik u Parlamentu BiH nije štedio reči hvale za efikasnost srbijanskih vlasti, ali je istovremeno skrenuo pažnju na hroničnu inertnost domaćih institucija.

„Svaka čast Srbiji! Ovo je još jedan pokazatelj šta znače sposobne institucije, jasna odluka i realizacija velikih projekata. Istovremeno, ovo je još jedan podsjetnik koliko institucije u BiH kasne i koliko smo vremena izgubili zbog njihove sporosti, nerada i nedostatka aktivnosti“, poručio je Borenović.

Zahtjev Savjetu ministara BiH: Proširiti model na sve prelaze sa Srbijom i Crnom Gorom

Borenović podsjeća da je od Savjeta ministara BiH već zatraženo da se princip „One Stop Control“ (jedno zaustavljanje, jedna kontrola dokumenata) bez odlaganja uvede i na ostalim frekventnim prelazima u regionu.

• Prema Srbiji: Karakaj, Pavlovića most, Šepak, Vardište

• Prema Crnoj Gori: Šćepan Polje, Klobuk, Deleuša, Zupci

Prema njegovim riječima, poslije Rače, isti model mora postati standard na svim graničnim linijama kako bi se građanima i privredi omogućio nesmetan i brz protok.

Banjaluka24