Zidari, varioci, vozači, građevinski radnici, fasaderi i bravari samo su neka od najtraženijih zanimanja u Sloveniji, pa su tako tokom ove godine za radnike iz Bosne i Hercegovine izdate 9.934 radne dozvole u ovoj zemlji Evropske unije.

Kada se njima pridruže i radnici iz BiH koji odlaze u druge zemlje Evropske unije, a koji svoj posao na Zapadu ne pronalaze putem Agencije za rad i zapošljavanje BiH, postavlja se pitanje: Da li ostajemo bez zanatlija?

Jovan Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske, u razgovoru za “Nezavisne novine” ističe da smo davno ostali bez zanatlija i da se broj majstora rapidno smanjuje. Razlozi za njihov odlazak u inostranstvo su brojni.

“Razlozi su veća primanja, viši standard, a protiv toga se vrlo teško boriti. Ja ne znam koji bi mehanizmi bili upotrebljivi da mi to smanjimo. Ono što je bitno jeste da su zanatlije i ovdje dobro plaćene. Više ne možete naći zanatliju da vam radi na dnevnicu, toga više nema u BiH. Svi rade po kvadratu, a tako je zarada fantastična. Ako vam kažem da mogu zaraditi 200, pa i 300 KM dnevno, nećete vjerovati”, kaže Bratić.

Bez obzira na to, on dodaje da ćemo brzo doći u poziciju da nemamo majstora, ne samo tesara i molera, već praktično svih majstora.

“Jednostavno, bježe od zanatstva, ali mislim da će se to polako vratiti. Mi moramo raditi na većim platama za majstore, moramo ih bolje nagrađivati”, kaže on.

On dodaje da u školama nema interesovanja za upis u zanatska zanimanja.

Željko Babić, predsjednik Obrtničke komore Federacije Bosne i Hercegovine, u razgovoru za “Nezavisne novine” ističe da su ranije ljudi iz BiH masovno odlazili, ali da smatra da je sada taj trend zaustavljen zbog ekonomske situacije u Evropi.

“Mi smo ostali bez velikog broja zanatlija, ali isto tako je činjenica da sada zanatlija ima posla i previše i da jednostavno ne može sve opsluživati ovdje”, kaže Babić dodajući da ne smatra da ćemo ostati bez zanatlija, jer dolazi nova, mlada snaga, a čak se, prema njegovim riječima, bilježi i povratak ljudi iz Evropske unije koji se tamo nisu snašli ili nisu zadovoljni stanjem kakvo je tamo.

Babić navodi da i u Federaciji BiH zanatlije dobro zarađuju, a iako nije htio govoriti o konkretnim iznosima ko koliko može zaraditi, dodaje da ljudi mogu zaraditi i do 100 evra dnevno.

“Neko ko traži da mu keramičar ili vodoinstalater uradi neku uslugu, ne postavlja više pitanje cijene te usluge, nego se čovjek pita kad može raditi, a ne koliko košta”, navodi Babić.

Takođe, kada je riječ o školstvu, i u Federaciji BiH je školstvo veliki problem.

“Školstvo nije usklađeno ni u jednom kantonu. Ni u jednom kantonu nisu usklađene realne potrebe školovanja djece sa realnim potrebama privrede. Nemaju ministarstva obrazovanja konekciju sa privredom, poslodavcima, obrtnicima, da izvide koji je problem i da vide da se školuju ljudi koji su potrebni. Imate u nekim kantonima 30 razreda medicinske škole, gdje vam je u 30 razreda po 30 učenika, što je 900 učenika. Ja mislim da ni u jednom kantonu na kraju jedne kalendarske godine ne ode 900 medicinskih sestara u penziju. Školstvo proizvodi to, konkretno govorim za medicinsku struku, da mi tu djecu šaljemo u Njemačku, odnosno Evropsku uniju”, kaže Babić dodajući da školstvo treba da ima više sluha u kontekstu realnih potreba privrede.

Babić dodaje da ta neusklađenost dovodi do toga da se u nekim mjestima u BiH ne može naći vodoinstalater, dok se u većini gradova ne može pronaći registrovan dimnjačar.