Connect with us

Politika

BIH U PROBLEMU: Ako ne bude reformi, pare idu komšijama

Od šest milijardi evra koje je Evropska komisija namijenila za zemlje zapadnog Balkana, u BiH će se sliti 1,08 milijardi, ali samo ako vlasti realizuju zacrtane reforme.

Ako to ne urade, novac koji je namijenjen domaćem tržištu biće preusmjeren ka drugim državama koje budu savladale sve ono što je pred njih postavljeno.

Plan rasta za zapadni Balkan, koji je usvojila Evropska komisija, vrijedan je šest milijardi evra, od to­g iznosa dvije milijarde su bespovratna sredstva, a četiri milijarde povoljni krediti.

Taj novac namijenjen je šestorki sa Zapadnog Balkana, koja je pozvana da izradi reformske agende za period od 2024. do 2027. godine, a njihov sadržaj na kraju odobrava Evropska komisija.

– Cilj Plana rasta je da se šest partnera sa zapadnog Balkana približi Evropskoj uniji kroz ponuđene svojevrsne prednosti članstva u EU za region još u pretpristupnim fazama, podstičući ekonomski rast i ubrzavajući socioekonomske integracije – rekao je Glasu portparol Delegacije Evropske unije u BiH Ferdinand Kenig.

Naglasio je da očekuje da BiH dobije ukupno 1,08 milijardi evra.

– Za šest partnera sa zapadnog Balkana predviđena su pojedinačna finansijska sredstva. Primjenjiva formula za izračunavanje iznosa za svaku od zemalja uzima u obzir ukupan broj stanovnika i BDP po glavi stanovnika, a za BiH je to 18 odsto ukupnog iznosa, odnosno 1,08 milijardi evra tokom četiri godine – poručio je Kenig.

Naglašava da su uslovi plaćanja definisani kroz niz kvalitativnih i kvantitativnih koraka sa jasnim iznosom za svaki korak i odgovarajućim vremenskim okvirom za isplate.

– Isplata novca planirana je dva puta godišnje na osnovu ocjene realizacije reformi dogovorenih Reformskom agendom – naveo je Kenig.

Takođe, naglašava da će isplate u okviru Plana rasta zavisiti od ostvarivanja unaprijed definisanih reformskih koraka, naglašavajući napredak i odgovornost.

– U slučaju BiH, Reformska agenda planirana u saradnji s vlastima naglašava ključne reforme kroz oblasti zelene i digitalne tranzicije, unapređenja poslovnog okruženja, razvoj ljudskog kapitala i vladavine prava, odnosno temeljnih pitanja – kazao je Kenig.

One je dodao da je predviđeno da sredstva vezana za reforme koja ne budu realizovana budu na kraju dodijeljena drugim zemljama regiona.

Naglasio je i da su domaće vlasti u BiH aktivno uključene u finalizaciju Reformske agende uz podršku Evropske unije.

– Proces je i dalje u toku, a ciljni datum za finalizaciju je kraj marta 2024. godine – poručio je Kenig.

Uspjeh u ostvarivanju usaglašenih reformi ne prate samo isplate direktne budžetske podrške domaćim vlastima već, naglašava Kenig, i povećanje raspoloživog iznosa novca u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan za podršku investicijama u oblastima obuhvaćenim planom.

Neslaganja
U nadležnim komisijama i odborima za evropske integracije i reforme poručuju da je još rano govoriti da li će domaće vlasti olako ispuniti sve što pred nji­h bude postavljeno, jer još nisu tačno precizirane sve reforme, već samo oblasti.

– Nadamo se da neće biti problema od strane različitih političkih aktera kada je riječ o reformama koje treba da sprovedu nadležni te da BiH time neće izgubiti više od milijardu maraka – rekao je Glasu zamjenik predsjednika Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine RS Srđan Mazalica.

Naglasio je da, kada je riječ o oblastima u kojima su predviđene reforme, ne bi trebalo da bude većeg neslaganja domaćih političkih aktera.

– To su sve oblasti koje samo mogu doprinijeti razvoju zemlje. Nadamo se da ćemo ispuniti sve što pred nas bude stavljeno i na kraju i dobiti novac jer bi bila velika šteta da te pare ne pripadnu BiH – poručio je Mazalica.

Raspodjela novca
S druge strane, član Zajedničke komisije za ekonomske reforme i razvoj Parlamenta BiH Snježana Novaković Bursać navodi da nije upoznata sa detaljima eventualne raspodjele novca.

– Tu je mnogo toga ostavljeno na procjenu. Što se tiče BiH, pokazano je da je sve moguće i nemoguće i u kratkom, ali i nekom dužem periodu – kazala je Novaković Bursać.

Savjet ministara BiH krajem januara donio je odluku o imenovanju članova radnog tima u BiH za izradu plana reformi za sprovođenje Plana rasta za zapadni Balkan.

Radni tim do sada je održao nekoliko sjednica, a između ostalog, polovinom februara su odlučili da se od reformi sa indikativne liste napravi spisak onih koje su prihvatljive te da one budu proslijeđene Evropskoj komisiji.

Isto tako, naveli su da će Brisel obavijestiti o reformama za koje nije postignuta saglasnost te da bi u vezi s tim trebalo organizovati sastanke na kojima će predstavnici institucija koje nisu dale saglasnost dobiti dodatna pojašnjenja od Evropske komisije, piše Glas Srpske.

Četiri stuba
Plan rasta za zapadni Balkan predstavlja ambicioznu strategiju za jačanje i integrisanje privreda zapadnog Balkana uz četiri temeljna stuba i to regionalnih integracija, integracija u jedinstveno tržište EU, ambiciozne reformske agende i instrumenta za reforme i rast.

– Plan rasta je snažno orijentisan na rezultate, a rađen je prema modelu Paketa oporavka pod nazivom “Nova generacija EU” namijenjenog državama članicama Evropske unije – rekao je Ferdinand Kenig.

Related Topics:

Politika

SNSD PREDLAŽE: Nešić ponovo ministar bezbjednosti BiH?! Po hitnom postupku

„Sada kada je Nenad Nešić izašao na slobodu iz pritvora i gotovo u cjelosti dokazao nevinost, otvorena je mogućnost da se on vrati na funkciju ministra bezbjednosti u Savjetu ministara BiH. SNSD će predložiti našim koalicionim partnerima, prije svega HDZ-u BiH, da razmotrimo ponovno imenovanje Nešića za ministra i očekujemo pozitivan odgovor!“, saopšteno je nakon sjednice Izvršnog komiteta SNSD-a.

“Određene mjere zabrane, koje je sud izrekao Nešiću, ne bi trebalo da predstavljaju prepreku njegovom imenovanju: ako mu sud ne dozvoli boravak u institucijama BiH u Sarajevu, Nešić može iz svoje kuće u Istočnom Sarajevu učestvovati na sjednicama Savjeta ministara, putem onlajn platformi, preko zuma ili uz pomoć drugih aplikacija.

Takođe, sve dokumente koje treba da potpiše kao ministar, može potpisati i kod svoje kuće, tako što će mu se sva dokumentacija poslati službenom poštom ili preko kurira, ako je nešto hitno.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, ministar Nešić svoje kolege iz inostranstva može komotno primati kod svoje kuće ili u restoranu u kome je proslavio izlazak na slobodu: tu on može da se dogovara sa visokim zvanicama rasterećeno u prijatnoj atmosferi, kao i da održava prigodne diplomatske koktele, uz tišu ili glasniju muziku, kakva gostima bude više odgovarala!“, saopšteno je iz SNSD-a.

“Biće velika šteta ako ne iskoristimo izlazak Nešića na slobodu, jer sada ništa ne radi, a nama i svim građanima BiH bio bi od najveće koristi na funkciji ministra bezbjednosti. Podsjećamo da su, za vrijeme Nešićevog ministrovanja, naša bezbjednost, borba protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije, a posebno protiv narkomafije – bili na istorijskom maksimumu! To lako možemo ponoviti ako ga ponovo imenujemo za ministra.

Time bismo ujedno ispravili i ogromnu nepravdu koja je ovom izuzetnom i čestitom profesionalcu nanesena neosnovanim optužbama u neustavnom Sudu i Tužilaštvu BiH da je tobože uzeo milionski mito.

Nešić je već prešao više od pola puta do konačne pobjede u tom montiranom procesu: uz ovo njegovo bogato iskustvo i našu pomoć, sada zajedno možemo zadati konačan udarac raznim organizovanim kriminalnim grupama koje pokušavaju da se uvuku u naše institucije!“, ističe se u saopštenju SNSD-a.

“Svima nama godi što je Nešić na slobodi, a to ne godi samo okorelim kriminalcima koji su se razmahali dok je on bio nepravedno utamničen! Sada su se prepali, svi do jednog, jer je Nenad strah i trepet za te lopuže: Nenad na slobodi znači samo jedno – svi kriminalci će završiti u zatvoru!

Zato Nešića što prije imenovati za ministra, da ponovimo uspjeh u borbi protiv kriminalaca svih boja!“, napisao je predsjednik Republike Srpske i SNSD-a Milorad Dodik na Iksu.

Tekst je satiričnog sadržaja

Autor: Slobodan Durmanović

Nastavi čitati

Politika

18 GODINA SRAMOTE: Budžet porastao pet puta, a stipendije ostale iste! Da li Vlada RS zaista vjeruje u obrazovanje?

Dok se Gradski odbor SNSD-a hvali da je „obrazovanje temelj budućnosti“, iz redova opozicije stiže oštro i bolno podsjećanje na realnost – stipendije za studente u Republici Srpskoj nisu povećane skoro dvije decenije!

Na to je ukazao poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Bojan Kresojević, koji je javno upitao:

– Hoće li Vlada Republike Srpske konačno povećati stipendije nakon 18 godina?

Kresojević ističe da su od 2007. godine do danas prošla tri premijera i četiri ministra obrazovanja, ali da nijedan od njih nije znao – niti pokušao – da se izbori za veće stipendije za najbolje studente.

– Fotelja i pečat se nasljeđuju, ali povećanje stipendija se očigledno ne prenosi ‘s koljena na koljeno’. Ako SNSD već vjeruje da je obrazovanje temelj budućnosti, zašto o tome ne obavijeste i Vladu RS, koja očigledno nije u toku? – poručio je Kresojević.

On podsjeća da je stipendija Fonda „Dr Milan Jelić“ 2007. godine iznosila 400 KM, a da – uprkos gotovo petostruko većem budžetu danas – studenti i dalje dobijaju istu sumu.

– U 18 godina, vlast u Srpskoj nije sazrela da pronađe sredstva za budućnost ove zemlje. Kada Vlada ne vjeruje u svoju omladinu, tada ni omladina više ne vjeruje u ovu zemlju. Tako se, polako ali sigurno, gubi budućnost svih nas, zaključio je Kresojević.

Dok vladajući redovno poziraju sa diplomcima, donose besmislene strategije i pune medije frazama, studenti čekaju stvarnu podršku. A ona – i dalje ne dolazi.

Nastavi čitati

Politika

NEVOLJA STIŽE NEVOLJU! BiH prijeti višemilionska arbitraža zbog ulaganja iz vremena bivše Jugoslavije

Bosna i Hercegovina bi mogla da se suoči s najvećim međunarodnim arbitražnim sporom u svojoj istoriji zbog spora koji vodi jedan Republika Srpska.
Naime, državna kompanija Elektrogospodarstvo Slovenije od 2014. vodi arbitražu protiv BiH pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu, tvrdeći da je oštećena zbog nepoštovanja ugovora o isporuci električne energije iz Rudnika i termoelektrane (RiTE) Ugljevik, na istoku BiH.

Slovenačka firma traži da joj termoelektrana isplati novac na osnovu ulaganja do početka devedesetih godina prošlog vijeka, odnosno u vrijeme kada je postojala bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).
Termoelektrana Ugljevik, izgrađena 1985. godine, bila je zajednički projekat više republika bivše Jugoslavije.

Tada je Elektroprivreda iz Slovenije uložila novac u zamjenu za trećinu proizvedene struje, koja se isporučivala do 1992.

Slovenci su 2014. godine, nakon višegodišnjih pokušaja da ostvare svoja prava pred domaćim sudovima, koji su se proglasili nenadležnim, pokrenuli međunarodni spor.

Istovremeno, zatražili su i arbitražu u Beogradu, gdje je 2023. donesena presuda kojom je RiTE Ugljevik obavezana da plati 67 miliona evra odštete za neisporučenu struju, te da omogući ponovno preuzimanje trećine proizvodnje.

Presuda je djelimično sprovedena, Ugljevik je obnovio isporuku električne energije Sloveniji, ali dugovanja su ostala.

Zbog kamata koje su narasle na gotovo isti iznos kao i glavnica, slovenačka kompanija traži dodatnih 67 miliona evra.

Rok za dogovor o plaćanju potraživanja je 31. maj, istakli su ranije u upravi Elektroprivrede Republike Srpske.

Ni u Elektroprivredi Republike Srpske, ni u slovenačkom Holdingu, nisu odgovorili na upit da li je i koliko sredstava do sada uplaćeno na ime dugovanja RiTE Ugljevik.

Iz Holdinga Slovenske elektrane, unutar koga posluje i Elektrogospodarstvo Slovenije, poručili su da, zbog pravnog procesa, ne žele komentarisati konkretne poteze dok traje spor.

“Svakako očekujemo brz napredak u pregovorima oko preostalih otvorenih pitanja, o čemu je HSE uredno obavijestio pregovaračke partnere”, navodi se u odgovoru Holdinga na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).

Pokušaj prodaje duga

Zbog finansijskog pritiska, u rješavanje problema uključila se i zvornička privatna firma Nova Alumina, nudeći Elektroprivredi Republike Srpske otkup duga prema Slovencima. Međutim, sindikat RiTE Ugljevik ovu ponudu tumače kao “prikrivenu privatizaciju strateškog resursa”.

“Nema govora o prodaji potraživanja. Modalitet otplate mora se tražiti unutar sistema, bez privatizacije javnog dobra”, izjavio je za RSE Boban Benović, predsjednik sindikata RiTE Ugljevik.
Direktor Nove Alumine Zoran Stevanović, za RSE je rekao kako su poslali ponudu, ali ih nije niko kontaktirao, te da se radi o “ponudi za pomoć, a ne privatizaciji”.

“Mi smo ponudili da pomognemo Elektroprivredi. Milion evra mjesečno plaćamo račun za struju. Dio da se plaća, a ostatak da se ‘pegla’ kroz fakture. Nikakav pokušaj ulaska u vlasništvo ne postoji. Ugljevik vrijedi manje nego što duguje”, rekao je Stevanović.

Iz Elektroprivrede Republike Srpske nije odgovoreno na upit RSE o ponudi zvorničke Alumine.

Šta je iz Republike Srpske ponuđeno Slovencima?

RSE imao je uvid u prepisku između Elektroprivrede Republike Srpske i Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), koja dodatno rasvjetljava tok pregovora i razlike u stavovima.

U pismu koje je 13. maja uputio v.d. direktora Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović, navodi se kako je “Kompanija Nova Alumina iz Zvornika izrazila spremnost da preuzme rizik naplate potraživanja”, te da zamijeni HSE kao povjerioca i stranku u arbitražnom postupku pred Arbitražnim sudom u Vašingtonu”.

Petrović je tražio da slovenačka kompanija sama pregovara s Novom Aluminom u vezi s preuzimanjem duga, te da bi se, u slučaju dogovora, potrebni sporazumi i ugovori mogli zaključiti do kraja maja.

“Realizacijom predloženog, svi međusobni sporovi između HSE i RiTE ‘Ugljevik’ bi se smatrali okončanim i stranke bi povukle sve međusobne tužbe, uz odricanje od postojećih i daljih tužbenih zahtjeva”, stoji u dopisu kojeg potpisuje Petrović.

On je Slovencima ponudio i mogućnost realizacije “zajedničkih projekata” na teritoriji Republike Srpske.

No, u odgovoru HSE-a, kojeg je potpisao poslovni direktor slovenačkog holdinga Uroš Podobnik, navodi se da Slovenci “neće voditi razgovore i pregovore s kompanijom Nova Alumina kao potencijalnim kupcem”.

“Ako Elektroprivreda Republike Srpske i/ili RiTE Ugljevik smatraju da time mogu poboljšati svoju poziciju, to je njihovo pravo. Međutim, mi nastavljamo pregovore isključivo s Elektroprivredom Republike Srpske i RiTE Ugljevik”, navodi se u odgovoru Podobnika.

On je zatražio od Elektroprivrede Republike Srpske i RiTE “Ugljevik” da “najkasnije do kraja radnog dana 16. maja” dostave prijedlog za rješavanje duga od 67 miliona evra neisplaćenih sredstava po odluci arbitraže u Beogradu, te potraživanja koja vode protiv BiH u ICSID arbitraži.

Nije poznato da li mu je odgovoreno na zahtjev.

“Pomoć” ili pokušaj privatizacije

Ekonomista Svetlana Cenić kaže da je pravno upitno da li Slovenci mogu da prodaju dug “Novoj Alumini” koja posluje u okviru grupacije “Pavgord”, te da takav scenario otvara i pitanje moguće privatizacije RiTE “Ugljevik”.

Ona podsjeća kako je kompanija Pavgord, otkupljući od Vlade Republike Srpske dug Fabrike glinice Birač u Zvornik, praktično taj posao pretvorila u preuzimanje najprofitabilnije ćerke kompanije, “Alumine”.

“Nije moguće da neko plati milione bez jasnog ugovora. Pitanje je koliko je to uopšte zakonski regulisano. Slovenci znaju šta rade, poznaju budžetski sistem i razumeju razliku između privatnog i javnog vlasništva. Biraju spor, ali siguran prihod.

Čak i da Elektroprivreda Republike Srpske sutra bankrotira, budžet Republike Srpske mora da stane iza nje, jer je to državno vlasništvo. A šta ako Alumina ‘propadne’? Šta će Slovenci naplatiti i kako? Zato su se opredelili za sigurniju opciju”, ističe Cenić za RSE.

Šta je poznato o Alumini?

Alumina je bila najprofitabilnije preduzeće unutar zvorničke Fabrike glinice “Birač” koja je u stečaju od 2013. godine.

Vlada Republike Srpske je u julu 2022. godine prihvatila da privatnoj firmi “Pavgord” iz Foče proda potraživanja u iznosu od 42,3 miliona maraka (oko 21,5 miliona evra).

Radi se o dugu Fabrike “Birač” prema javnim fondovima i preduzećima Republike Srpske za neplaćene poreze, doprinose, električnu energiju i vodu.

Kupovinom dugovanja, “Pavgord” je dobio 50 posto prava na odlučivanje u skupštini povjerilaca “Birača”, a samim time i “Aluminom”, kćerkom firmom.

Fabriku glinice “Birač” kupila je litvanska “Ukio grupa” 2001. godine. Nekoliko godina kasnije “Ukio grupa”, tada u vlasništvu ruskog tajkuna Vladimira Romanova, osniva i “Balkan investment banku”.

I “Birač” i banka su dovedeni do stečaja, a Litvanci su pobjegli iz BiH.

Ukio banka, kao dio “Ukio grupe”, tražila je naplatu potraživanja u vrijednosti većoj od 150 miliona maraka (75 miliona evra) po osnovu kredita koje su davali Fabrici “Birač” za šta je kao zalog poslužila imovina “Alumine”, koja je bila u stopostotnom vlasništvu “Birača”.

“Pavgord” je od “Ukio banke” otkupio potraživanja 2014. za nešto više od šest miliona evra.

To je kompaniji omogućilo da u konačnici postane i vlasnik “Alumine”, nakon što su sudovi u Republici Srpskoj priznali toj firmi potraživanja u vrijednosti većoj od 60 miliona evra.

Nakon odlaska Litvanaca iz Republike Srpske, zvanične istrage su potvrdile izvlačenje stotina miliona evra iz “Birača” preko “Balkan investment banke”.

Novinar portala Capital.ba Dejan Tovilović, koji godinama prati stanje u energetskom sektoru Republike Srpske, ističe da “ubacivanje još jedne strane u, ionako komplikovanom sporu RiTE Ugljeviku, samo kači dodatni kamen oko vrata”.

“Takođe, ostavlja se i prostor za privatizaciju na mala vrata, što su radnici među prvima prepoznali. Ne vjerujem u priče o solidarnosti, saosjećajnosti i patriotizmu kada je biznis u pitanju. Za RiTE Ugljevik nema dobrog rješenja. Može se pričati samo o onom koje će izazvati manju štetu”, rekao je Tovilović.

Istakao je da je i bez duga Slovencima situacija u RiTE “Ugljevik” nezavidna, jer se preduzeće suočava s nedostatkom uglja, lošom i zaostalom mehanizacijom i ogromnim dugovima u poslovanju.

TE Ugljevik u posljednje vrijeme više puta je prekinula s radom zbog nedostatka uglja.

To je bio razlog nekoliko protesta radnika koji su tražili raskidanje koncesije s ruskom kompanijom Komsar Energy, s kojom je Vlada Republike Srpske 2013. godine potpisala koncesioni ugovor za kopanje uglja.

Od tada do danas, vlasnik ove kompanije, ruski oligarh Rašid Serdarov, nije pokrenuo kopanje uglja na kopu, niti je izgradio novu termoelektranu na tom području, kako je dogovoreno.

Vlada Republike Srpske je pokrenula proces raskida ugovora i do sada je Serdarovu isplatila oko 30 miliona evra kao odštetu za raskid koncesije.

Za sada nije poznato koliko Vlada treba još isplatiti da bi koncesija bila i raskinuta.

(RSE) Foto: BN

Nastavi čitati

Aktuelno