Opšta bolnica u Nevesinju odlučila je nabaviti automobil vrijedan 92.430 KM sa porezom, a sudeći po specifikacijama najvjerovatnije su se odlučili za škodu superb saznaje CAPITAL.

Kada su u pitanju karakteristike vozila zatražili su da automobil ima automatski mjenjač, pogon na sve točkove, kao i da bude crne metalik boje.

Traže i da vozilo ima putni računar, utičnicu u prtljažniku, limitator brzine, ali i prednje i zadnje parking senzore.

Zahtijevaju i da snaga motora bude najmanje 140 kilovata, kao i multifunkcionalni servo upravljač podesiv po visni i dubini.

Rok za prijem i otvaranje ponuda je 17. jul ove godine.

Aktuelni direktor ove bolnice je Velibor Milivojević.

U Savjetu Evrope u Strazburu ukazao sam na sve ozbiljniji problem višesatnih čekanja na granicama sa Evropskom unijom i potrebu urgentnog prilagođavanja novog EES sistema evidentiranja ulazaka i izlazaka sa realnim stanjem na graničnim prelazima i aerodromima.

Ovo je na “Iksu” objavio Branislav Borenović, poslanik u PD PSBiH.

“To je problem koji svakodnevno pogađa stotine hiljada građana širom zemalja zapadnog Balkana, uključujući i Bosnu i Hercegovinu – prekomjerno duga čekanja na granicama sa Evropskom unijom.

Tokom ljetne sezone, praznika i vikenda, čekanja na pojedinim graničnim prelazima traju po nekoliko sati. U tim kolonama nalaze se porodice sa djecom, studenti, radnici, turisti, preduzetnici i prevoznici. Gube se vrijeme, novac i strpljenje, dok frustracija neprestano raste”, naveo je on i dodao:

“U potpunosti razumijemo pravo i obavezu Evropske unije da štiti svoje spoljne granice i obezbijedi visok nivo bezbjednosti. Međutim, postoji opravdana zabrinutost da bi primjena novog Sistema evidencije ulazaka i izlazaka (EES) sa EU i šengen zonom mogla dodatno usporiti protok saobraćaja i dovesti do još dužih zadržavanja na graničnim prelazima i aerodromima”.

Borenović kaže da je kolagama u Savjetu Evrope rekao da ne želi da kritikuje, već da pozove na partnerstvo i pronalaženje rješenja.

“Da zamisle da po ovoj vrućini čekaju tri, četiri ili pet sati da bi prešli granicu sa Evropskom unijom. Da zamisle koliku to izaziva frustraciju, poniženje, iscrpljenost i osjećaj nepravde! Da li je to sloboda kretanja kojoj težimo?”, naveo je Borenović.

On je podsjetio da već stižu ozbiljna upozorenja vodećih ljudi međunarodnih turističkih i aerodromskih asocijacija, kao i grčkih i italijanskih strukovnih organizacija, da se hitno mora nešto preduzeti – obustaviti ili prilagoditi primjenu novog EES ( sa EU-šengen zemljama) sistema za prelazak granica stvarnim uslovima, jer ćemo u suprotnom imati ogromne probleme i kolaps na graničnim prelazima i aerodromima.

“Sloboda kretanja ljudi i robe jedna je od temeljnih evropskih vrijednosti. Ako građani Zapadnog Balkana Evropu budu doživljavali prvenstveno kroz rampe, kolone i višesatna čekanja, rizikujemo da oslabimo povjerenje u evropsku ideju i evropsku budućnost naših zemalja. Za mnoge građane, granični prelaz predstavlja njihov prvi i najdirektniji susret sa Evropom. Taj susret treba da stvara osjećaj partnerstva i pripadnosti, a ne frustraciju i razočaranje”, rekao je Borenović.

On navodi da je iskoristio priliku da pozove sve da zajedno radeo na pronalaženju praktičnih rješenja.

“Ne zbog procedura, već zbog ljudi. Zbog porodica, mladih i privrednika koji očekuju da Evropa bude prostor povezivanja, a ne čekanja. Evropa mora ostati kontinent koji spaja ljude, a ne mjesto na čijim se granicama gube vrijeme, strpljenje i vjera u našu zajedničku budućnost”, zaključio je Borenović.

У Савјету Европе у Стразбуру указао сам на све озбиљнији проблем вишесатних чекања на границама са Европском унијом и потребу ургентног прилагођавања новог ЕЕС система евидентирања улазака и излазака са реалним стањем на граничним прелазима и аеродромима.
⤵️⤵️⤵️
То је проблем… pic.twitter.com/Vr0D8d5EyB

— Branislav Borenović (@BBorenovic) June 26, 2026

Vlada Republike Srpske dala je saglasnost Ani Trišić Babić da u novoosnovanu Kancelariju za međunarodnu saradnju Republike Srpske zaposli čak 56 ljudi.

Toliko je naime planirano pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta koji stupa na snagu naredne sedmice.

Prema ovom aktu, kancelarija će imati sektor za pravne poslove i upravljanje resursima, sektor za analizu i planiranje, sektor za promociju i odnose sa javnošću te područnu jedinicu u Istočnom Sarajevu.

Kancelarija će pored direktora imati zamjenika, pomoćnika, sekretara, načelnike odjeljenja, saradnike za ljudske resurse i kadrovske poslove, kancelarijsko poslovanje, javne nabavke, prevodioca, IT administratora.

U njoj će biti zaposlen i viši stručni saradnik za geopolitičko planiranje sa završenim fakultetom političkih nauka, ali i saradnik za evropska pitanja čiji će posao biti sve što je vezano za integracije, iako Republika Srpska ima odvojeno ministarstvo koje se ovim bavi.

Trišić Babić će oko sebe imati i analitičare za ekonomska i bezbjednosna pitanja, portparole, saradnike za diplomatiju i digitalnu komunikaciju, saradnju sa dijasporom, projekte.

U sistematizaciji se navodi da je Kancelarija osnovana kao stručna služba Vlade, sa ciljem unapređenja međunarodne saradnje Srpske sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, a sve radi zaštite njenih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih interesa.

Prema uredbi o njenom osnivanju, u ovoj kancelariji će se praviti dugoročne strategije za jačanje međunarodne pozicije Republike Srpske, analizirati međunarodni trendovi i pripremati planovi usaglašeni sa ciljevima ekonomskog rasta, kulturne promocije i političke stabilnosti.

Finansiraće se iz budžeta Republike Srpske, posredstvom donatora iz sredstava EU fondova i drugih izvora.

Rebalansom budžeta za ovu godinu, Kancelariji za međunarodnu saradnju je obezbijeđen budžet od preko dva miliona maraka od čega će 1,1 milion biti isplaćeno za plate.