Porodici Gorana Džunića koji je nestao nakon obilježavanja “Oluje” u Novom Sadu juče je, nakon DNK analize, zvanično potvrđeno da je njegovo obezglavljeno tijelo pronađeno na imanju kod Zrenjanina.

Podsjetimo, Kikinđanin je iz Novog Sada krenuo pješice ka Kikindi, poslednji put je viđen u Zrenjaninu, a tri nedelje kasnije pronađeno je tijelo u fazi raspada.

– Inspektor zrenjaninske policije javio nam je da je DNK analiza potvrdila da se radi o Goranu. Radi se o prirodnoj smrti. Bio je iznemogao, gladan i žedan, a pozlilo mu je nakon toplotnog udara. Otišao je do šumarka u industrijskoj zoni na periferiji Zrenjanina i tu nažalost preminuo u sjedećem ili klečećem položaju. Poslije su ga našli psi, možda i lisice. Kad su ga rastrgli već je bio mrtav. Mlađeg brata Sašu, Goranovu ćerku, naravno i našu majka sve vrijeme nada nije napuštala. Ne znamo samo zašto nije pozajmio telefon od nekoga i javio se, sad bi sve bilo drugačije – rekao je Goranov stariji brat Dragan, pokušavajući da smiri uplakanu majku Gordanu koje je neutješno ponavljala “Sine moj rođeni!”.

Nesrećna žena dodaje da je ovo drugi put da joj javljaju da je sin mrtav, piše Kurir.

Već sam doživjela strašnu traumu prije više od dvije decenije, kad su mi javili da je Goran poginuo dok je bio u vojsci. Bilo je to 1999. godine, dok je Goran u Leskovcu bio na odsluženju vojnog roka. Pozvali su me i rekli: “Majko, popijte bensedin da se smirite, vaš je sin preminuo”. Goran se tada dobrovoljno javio da ide na Košare, ali se kod Medveđe ili Bujanovca prevrnuo vojni kamion. Dvojica vojnika su preživjela, među njima i moj sin, mada su mi prethodno javiili da je poginuo Džunić. Ispostavilo se da je stradao njegov kolega, vojnik Đurić. Tada su pogriješili, sad nije greška.Svima je moj Goran pomagao. Nikome nije nanio zlo. Pomagao je i dok je bio u Švajcarskoj. Nije zaslužio ovakav kraj – teškom mukom priča majka.