Connect with us

Svijet

BRISEL DAO ULTIMATUM ORBANU “Možda imate pištolj, ali mi imamo bazuku”

Evropska unija planira da sabotira mađarsku ekonomiju, ako Budimpešta blokira novu isporuku finansijske pomoći Ukrajini na samitu lidera EU ove nedjelje, prenosi Fajnenšel tajms pozivajući se na povjerljivi plan koji je izradio Brisel.

U dokumentu koji su sastavili zvaničnici EU, a za koji Fajnenšal tajms navodi da je imao uvid, Brisel je predstavio strategiju kojom planira da eksplicitno cilja ekonomske slabosti Mađarske, dovede u opasnost njenu valutu forintu i izazove kolaps povjerenja investitora u pokušaju da nanese štetu radnim mjestima i privrednom rastu Mađarske, ako Budimpešta ne odustane od veta na pomoć EU Ukrajini.

Mađarski premijer Viktor Orban obećao je da će na vanrednom samitu lidera EU u četvrtak blokirati korišćenje budžeta EU kako bi se obezbijedila finansijska pomoć Ukrajini od 50 milijardi evra.

Ukoliko ne odustane od svojih namjera, dodaje se u dokumentu Brisela, drugi lideri EU trebalo bi da javno obećaju da će Budimpešti trajno ukinuti sva finansijska sredstva EU, sa namjerom da “zastraše tržišta”, izazivajući pad forinte i porast troškova u zaduživanju u forintama.

“Ovo je Evropa koja govori Viktoru Orbanu ‘dosta je bilo: vrijeme je da se stane u red. Možda imate pištolj, ali mi imamo bazuku”, rekao je direktor za Evropu konsultantske kuće “Eurasia Group” Mudžtaba Rahman.

U dokumentu se navodi da bi u slučaju da ne bude postignut dogovor na samitu 1. februara, drugi šefovi država i vlada javno izjavili da, u svjetlu, kako se navodi, “nekonstruktivnog ponašanja mađarskog premijera”, ne mogu da zamisle da bi Budimpešti bila obezbjeđena sredstva EU.

Kako se dodaje, bez takvog finansiranja, “finansijska tržišta i evropske i međunarodne kompanije mogli bi da budu manje zainteresovani za ulaganja u Mađarsku”.

Takva kazna bi, napominje se, mogla brzo da izazove dalje povećane troškova finansiranja javnog deficita i pad mađarske valute.

U dokumentu, za koji FT navodi da je izradio zvaničnik u Savjetu EU, čije ime nije objavljeno, izlažu se ekonomske ranjivosti Mađarske, uključujući “veoma visok javni deficit”, “veoma visoku inflaciju”, slabu valutu i ​​najviši nivo otplate duga u EU srazmjerno bruto domaćem proizvodu.

Navodi se da radna mjesta i privredni rast u velikoj mjeri zavise od stranih finansija koje su zasnovane na visokim nivoima finansiranja EU.

Mnoge zemlje podržale su plan Brisela, reklo je troje neimenovanih diplomata EU za FT.

Mađarski ministar za EU Janoš Boka naveo je za FT da Budimpešta nije upoznata sa finansijskom prijetnjom EU i poručio da njegova zemlja ne podleže pritiscima.

“Mađarska ne pravi vezu između podrške Ukrajini i pristupa fondovima EU i odbacuje da druge strane to rade”, rekao je on i dodao da će Mađarska nastaviti da konstruktivno učestvuje u pregovorima.

Boka je naveo da je Budimpešta u subotu poslala novi prijedlog Briselu, koji podrazumijeva da je Mađarska otvorena da se koristi budžet EU kako bi se obezbijedio paket za Ukrajinu i da se izda zajednički dug za finansiranje tog paketa, ako bi se dodale napomene kojima se Budimpešti daje prilika da se kasnije predomisli.

On je dodao da Budimpešta želi da “istraži mogućnost konstruktivnijeg i evropskog rješenja” i da je predložila da bi mogla da podrži plan od 50 milijardi evra pomoći Ukrajini, ako bi dobila mogućnost ulaganja veta na godišnjem nivou na isplate.

Kako navodi FT, druge zemlje EU već su odbile ovaj prijedlog jer strahuju da bi Orban pokušavao da blokira pomoć Ukrajini svake godine i da bi izvukao dodatne ustupke.

Jedan od diplomata ocijenio je da “nema šanse” da Orban dobije veto na finansiranje.

“Mađarska neće podleći ucjenama”

Mađarska vlada neće podleći ucjenama, izjavio je danas mađarski ministar za za evropske poslove Janoš Boka komentarišući navode Fajnenšel tajmsa da EU planira da sabotira mađarsku ekonomiju i uskrati finansiranje Budimpešti, ako se na samitu lidera Unije 1. februara ne usvoji odluka o finansijskoj pomoći Ukrajini.

Boka je na Fejsbuku naveo da ovakvi izvještaji “podržavaju tvrdnju mađarske vlade da Brisel koristi pristup finansiranju za vršenje političkog pritiska”.

On je istakao da Budimpešta ne povezuje podršku Ukrajini sa pristupom fondovima EU i odbacuje mogućnost da drugi to učine, prenosi mađarski MTI.

“Mađarska je bila konstruktivan učesnik u pregovorima i neće popustiti pred ucjenama”, poručio je Boka.

Glavni politički savjetnik mađarskog premijera Viktora Orbana, Balaž Orban dodao je da je Mađarska otvorena za korišćenje budžeta Evropske unije za predloženi paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.

Related Topics:

Svijet

ZELENSKI ZAURLAO “Svaki dolar za rusku naftu direktno finansira rat”

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas, 19.aprila, da je svaki dolar plaćen za rusku naftu – novac za rat.

“Kontinuirano ublažavanje sankcija protiv Rusije ne odražava stvarnu situaciju u ratu ili u diplomatiji i podgrijeva iluziju ruskog rukovodstva da mogu da nastave rat. Svaki dolar plaćen za rusku naftu je novac za rat”, rekao je Zelenski u objavi na društvenoj mreži X.

Kako je naveo, Rusi su, samo ove sedmice, lansirali više od 2.360 dronova, više od 1.320 vođenih avionskih bombi i skoro 60 raketa različitih tipova na ukrajinske gradove. “Više od 110 tankera iz moskovske flote u sjenci trenutno je na moru. Na njima se nalazi više od 12 miliona tona ruske nafte, koja se, zbog ublažavanja sankcija, ponovo može prodati bez posljedica. To je 10 milijardi dolara tj. resurs koji se direktno pretvara u nove udare protiv Ukrajine”, rekao je on.

Zelenski je ocijenio da je zato važno da se ruski tankeri zaustave, da im se ne dozvoli da isporučuju naftu u luke.

“Izvoz nafte agresora mora se smanjiti, a dugoročne sankcije Ukrajine nastavljaju da rade ka tom cilju. Zahvalan sam svakom našem ratniku na njihovoj preciznosti i zahvaljujem svim partnerima koji pomažu u povećanju pritiska na Rusiju zbog ovog rata”, zaključio je predsjednik Ukrajine, prenosi Tanjug.

Nastavi čitati

Svijet

IGRA ŽIVACA NA BLISKOM ISTOKU! Moreuz i nuklearno pitanje kao okidač novog sukoba!

Obraćajući se novinarima u Ovalnom kabinetu, američki predsednik Donald Tramp rekao je da se sa Iranom vode “vrlo dobri razgovori“, ali da neće dozvoliti da Teheran “ucenjuje“ SAD u vezi sa Ormuskim moreuzom.

Tramp je ranije rekao da će se američka blokada iranskih luka nastaviti dok “transakcija sa Iranom ne bude 100 odsto završena“.

Američki predsednik Donald Tramp nema nikakvog opravdanja da liši Irana njegovih nuklearnih prava, rekao je iranski predsednik Masud Pezeškijan.

“Tramp kaže da Iran ne može da koristi svoja nuklearna prava, ali ne kaže za koji zločin. Ko je on da liši jednu naciju njenih prava?“, naveo je Pezeškijan.

(Agencije) Foto: AP/Tanjug

Nastavi čitati

Svijet

PROPAST DUBAIJA! Više od 2.000 napada dovelo do iseljavanja, pada turizma…

Dio te „propasti“ ima veze i s hapšenjima influensera i drugih ljudi koji su na internetu objavljivali fotografije štete nastale u gradu tokom iranskih napada.

„Propast Dubaija kao sigurnog utočišta“, primjećuje američki magazin Njujorker (New Yorker). „Je li ovo kraj Dubaija?“, pita kolumnist Njujork tajmsa (New York Times). Britanski Dejli mejl (Daily Mail) s neskrivenim zadovoljstvom konstatuje da influenseri napuštaju svoje glamurozne živote u emiratu, govori o „velikom egzodusu iz Dubaija“ i „raspadu blistave, influenserske fantazije oslobođene poreza“.

Dio te „propasti“ ima veze i s hapšenjima influensera i drugih ljudi koji su na internetu objavljivali fotografije štete nastale u gradu tokom iranskih napada. Organizacija za pravnu pomoć Detjened in Dubai (Detained in Dubai) procjenjuje da su vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) uhapsile više od 100 ljudi, među njima i Evropljane, pozivajući se na zakone o kibernetičkom kriminalu ili o nacionalnoj sigurnosti. Ako budu proglašeni krivima, prijete im visoke novčane kazne ili višegodišnje zatvorske kazne.
Prema podacima Ministarstva odbrane UAE-a, Iran je od početka rata na tu zemlju izveo više od 2.200 napada dronovima i ispalio više od 500 balističkih raketa. Navodno su neki projektili pogodili i vazdušnu luku u Dubaiju, kao i stambene zgrade i hotele u gradu.

Istovremeno, vlasti UAE-a pokušavaju održati utisak sigurnosti i normalnog života u Dubaiju. Državni zvaničnici obilazili su trgovačke centre, dok je preduzećima naređeno da ostanu otvorena i rade kao i obično. U nekim medijima u UAE-u i na uticajnim nalozima na društvenim mrežama tvrdi se da život teče normalno i da je Dubai i dalje siguran.

Nema sumnje da je Dubai – drugi po veličini od sedam emirata koji čine UAE – pretrpio ozbiljnu ekonomsku štetu. Većina nafte u UAE-u nalazi se u emiratu Abu Dabi – oko 96 odsto. Najveći dio prihoda Dubaija zasniva se na drugim sektorima: turizmu, finansijskim uslugama, tehnologiji, nekretninama i logistici.
Dubai ima oko 3,8 miliona stanovnika, ali svega oko deset odsto su domaći Emiraćani. Upravo je dolazak stranaca – bilo kao radnika, investitora ili turista – pokretao ekonomski rast Dubaija, jer je s rastom broja stanovnika rasla i potražnja za robom i uslugama.

„Strana radna snaga u UAE-u ključna je za razvoj ekonomije zemlje. Zato pad broja stanovnika usljed odlaska stranaca može imati ogroman ekonomski uticaj“, navodi se u analizi iz 2021. koju je objavio vašingtonski tink-tenk Arab galf stejts institut (Arab Gulf States Institute).

Nema preciznih podataka o tome koliko je stranih stanovnika od februara napustilo Dubai – privremeno ili trajno. Pojedini izvještaji govore o desetinama hiljada ljudi, piše Dojče vele (Deutsche Welle). Smanjen je i broj turista. Razgovori s kompanijama iz turističkog sektora ukazuju na pad broja posjetilaca i do oko 80 odsto.

Gubitaka ima i u drugim sektorima. Referentni indeks berze u Dubaiju izgubio je 16 odsto vrijednosti. Menadžeri u finansijskom sektoru zamolili su zaposlene da rade od kuće, a neke kompanije su čak evakuisale dio osoblja. Cijene nekretnina, koje su ranije dostigle rekordne iznose, počele su padati, a ekonomski stručnjaci navode da se kupci povlače iz već planiranih kupovina, prenosi ATV.
Lokalne vlasti pokušavaju pomoći. Tokom prošle dvije sedmice UAE je sastavio paket mjera vrijedan oko 235 miliona evra. Tim paketom se, između ostalog, produžava rok za plaćanje državnih taksi za tri mjeseca, uključujući hotelske takse i turističke poreze, kao i rok za podnošenje carinskih prijava. Vlasti takođe finansiraju planove za podsticanje turizma nakon završetka rata.

Takođe žele ublažiti pravila o poreskom statusu i boravku za strance, kako bi uvjerili one koji su otišli da se vrate, pisao je britanski Fajnenšel tajms (Financial Times).

„Dubai je bio jedna od prvih regionalnih vlada koja je pokrenula program ekonomske podrške, i to mimo paketa stabilizacije koje nude centralne banke“, kaže Robert Mogijelnicki iz tink-tenka Arab galf stejts institut.

Mogijelnicki i drugi stručnjaci smatraju da, u finansijskom smislu, Dubai još nije ni blizu kraja.

„Ekonomija Dubaija, koja je ozbiljno pogođena ratom, moraće se snažno oporaviti kako bi se vratila u normalno stanje“, rekao je Mogijelnicki za Dojče vele. „Mnogi analitičari ipak ostaju optimisti kada je riječ o ekonomskoj otpornosti emirata. Vrlo je vjerovatno da će se Dubai prilagoditi novoj političko-ekonomskoj realnosti regiona nakon sukoba.“

Sličnog je mišljenja i Karen Jang, viša istraživačica u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

„Moje mišljenje je da se Dubai može oporaviti“, rekla je ona za Dojče vele. „Dubai će uvijek biti regionalni centar. On predstavlja ideal ekonomske slobode i luksuza, uz pouzdane državne usluge i pravni i poslovni sistem kakav ima malo koja zemlja u regionu.“

„Po mojoj procjeni, osnovne prednosti UAE-a ostaju netaknute“, potvrđuje i Martin Henkelman, direktor Njemačko-emiratskog zajedničkog vijeća za industriju i trgovinu.

„Čak i uz sadašnje izazove, UAE je u dobroj poziciji da se relativno brzo oporavi.“ Henkelman podsjeća da se UAE oporavio i poslije pandemije koronavirusa.

„Ali“, dodaje u izjavi za Dojče vele, „taj optimistični scenario zavisi od brzog završetka sukoba.“

Jedan od prvih ekonomskih pokazatelja iz vremena rata takođe ide u prilog toj procjeni.

„Privatni sektor u UAE-u koji nije povezan s naftom pogođen je posljedicama rata“, naveo je u saopštenju Dejvid Oven, viši ekonomista u S&P globalu (S&P Global). „Ipak, kod mnogih firmi knjige narudžbi ostale su stabilne, a proizvodnja je nastavila rasti.“

Ipak, Dubai je pretrpio i gubitke koji se ne mogu lako izmjeriti. Riječ je o gubitku ugleda, ali i o emotivnom udaru: fotografije luksuznih hotela u plamenu i uhićenja influencera u državi koja je i dalje autoritarna. Takve posljedice možda će biti teže popraviti.

Zato nije izvjesno da će se bogati pojedinci i influenceri željni luksuza vratiti u istom broju kao ranije, naročito ako imaju druge opcije.

„Stranci su ključna demografska skupina za Dubai. Zato očekujem snažne napore i podsticaje da se oni zadrže, da se vrate oni koji su otišli i da se privuku novi. To neće biti lako. Ali to je priča koju će Dubai i dalje uporno nuditi svijetu“, kaže Mogijelnicki.

Nastavi čitati

Aktuelno