Zbog svih dešavanja unutar Evropske unije, sve veće recesije koja trese zemlje članice ove unije i koja tjera veliki broj preduzeća u bankrot, privreda Srpske mogla bi se naći u velikim problemima, koji bi mogli kulminirati tokom naredne godine.

Upozorava na ovo predsjednik Privredne komore Republike Srpske Pero Ćorić analizirajući situaciju kod nas i unutar zemalja Evropske unije, a u svjetlu posljednjih podataka da su bankroti unutar ove zajednice već premašili nivo iz 2008. godine.

– Obim industrijske proizvodnje, ali i spoljnotrgovinske razmjene je u višemjesečnom padu. Upoređujući podatke iz ove godine s onim iz prošle, možemo vidjeti da je izvoz pao za čak 200 miliona maraka. Zbog teške situacije u Njemačkoj, ali i nimalo obećavajuće situacije u zemljama regiona, naš izvoz je padu. Rezultat toga, obim prerađivačke industrije je manji za 6,4 odsto. Dodatni problem predstavlja to što jedan dobar dio naših preduzeća nije još potpisao neke značajnije i dugoročnije poslovne ugovore sa ino-partnerima. Sve ovo ukazuje da će naredna godina biti izuzetno teška i nepredvidiva po našu privredu, a prije svega zbog te naše zavisnosti od dešavanja unutar pojedinih zemalja EU, s kojima imamo najveću privrednu saradnju, kao što je, recimo, Njemačka – kaže Ćorić za “Glas Srpske”.

Zabrinuti, kako smatra, moraju biti svi iz metalske industrije, ali i oni iz drvoprerađivačkog sektora, koji je već pretrpio ozbiljan pad obima proizvodnje od 20 odsto. Navodi i kako je vrlo teško, u sadašnjim okolnostima, i preko noći naći neka nova tržišta za plasman domaćih proizvoda, jer u Srpskoj ne postoji neka globalno konkurentna industrija.

– Naša domaća preduzeća su uglavnom podizvođači radova i kooperanti. Možda jedino u sektoru agrara, odnosno prerađivačkog sektora, možemo nešto uraditi sa autohtonim proizvodima kao što su, recimo, vina. Ali i to je mukotrpan i dugoročan posao i proces, da se zadovolje svi evropski standardi – navodi Ćorić.

Ekonomista Goran Račić smatra da se, iako je u prethodnom periodu došlo do određenog pada industrijske proizvodnje, privreda Srpske ipak pokazala žilavijom i otpornijom od onih u pojedinim zemljama Evropske unije.

– Svjetska kriza koja se rasplamsala s početkom sukoba u Ukrajini, a onda je dodatno podgrijana i dešavanjima na Bliskom istoku, u značajnoj mjeri je uticala na krvnu sliku zemalja Evropske unije i sve veći broj bankrota. Na njihovim tržištima je već primjetna recesija koja uzima sve više danka. Bojim se da će taj trend biti nastavljen i tokom naredne godine, jer su i same kamatne stope na istorijski visokom nivou. Komercijalne banke zbog toga postavljaju sve rigoroznije uslove za dizanje kredita te preduzeća nisu u stanju do dođu do tako neophodnog kapitala kojim bi očuvali solventnost – kaže Račić.

Kada je u pitanju Republika Srpska, smatra da je kod nas ipak nešto povoljnija situacija jer su, kako je pojasnio, naši privrednici navikli na otežane uslove poslovanja. U najtežoj situaciji, kako je istakao, našla su se domaća preduzeća koja su svoju proizvodnju vezala za izvoz u neku od evropskih zemalja. Zbog problema u Evropi, navodi, ona su se sada našla “na ledini” zbog smanjene tražnje, odnosno velikog broja preduzeća koja su u međuvremenu obustavila ili smanjila svoju proizvodnju.

Stečajevi

“Fajnenšel tajms”, pozivajući se na podatke nacionalnih zavoda za statistiku, upozorio je nedavno da je svjetska privreda pogođena talasom bankrota. Kako je naveo ovaj list, u Njemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, broj prijavljenih bankrota porastao je za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu. U Francuskoj i Holandiji broj bankrota porastao je za više od 30 odsto, a nezavidna situacija je čak i u nordijskim državama, Danskoj, Švedskoj i Finskoj, u kojima su stope stečajeva premašile nivoe dostignute tokom globalne finansijske krize 2008. godine.