Najmanje 15 članica EU potpisalo je pismo u kojem se poziva na brzo osnivanje centara za prijem migranata u trećim zemljama, objavio je “Politiko”, koji je imao uvid u tekst pisma.

– Zajedno smo redefinisali evropske konverzacije o migraciji. Sada trebamo da što prije pokažemo konkretne rezultate koji će napraviti stvarnu razliku za naše građane, sa rješenjima u trećim zemljama – navedeno je u pismu.

Inicijativu su promovisale Italija i Danska, a u pismu se ističe da evropske zemlje rade na sprovođenju novih mogućnosti i stvaranju novih centara.

– Lično ćemo voditi put kako bismo osigurali da naša vizija oživi – dodaje se u pismu.

„Konstantno zaduživanje Republiku Srpsku vodi u dužničko ropstvo, a narod ne zna gdje se troši novac koji će on morati da vrati“, ocijenio je pravni stručnjak, prof. dr Milan Blagojević u emisiji MAT BN televizije. Blagojević je poručio da se Srpska mora boriti za svoju imovinu, da ne bi postala tzv. državna imovina BiH što, kako tvrdi, odgovara Evropskoj uniji i interesima porodice Tramp.

Neodgovorna vlast u Republici Srpkoj građane bez granice zadužuje i to preko noći, bespravno po hitnom postupku, uz očiglednu podršku režimskog Ustavnog suda Srpske koji ne ocjenjuje ustavnost takvog postupka, tvrdi Blagojević.

“Kad se tako olako Republika Srpska zadužuje po hitnom postupku i tjera u dužničko ropstvo, naravno da građani ništa drugo ne mogu da kažu nego da je sve otišlo dođavola i da budu u najmanju ruku ravnodušni prema budućnosti Republike Srpske”, mišljenja je Blagojević.

Blagojević ističe da javnost uvijek mora da zna za šta se novac troši, što sada, kako kaže, nije slučaj, navodeći primjer Ministarstva za evropske integracije i međunarodnu saradnju u kojem je ministar, kako navodi, stavio oznaku tajnosti na trošenje desetina miliona maraka.

„Čak ni Glavna služba revizije javnog sektora Republike Srpske ne može da zna u šta su poterošene desetine miliona maraka ili evra u 2025. godini, iz budžetske stavke Službe predsjednika Republike Srpske, mada se može naslutiti za šta i za čije potrebe. To je nedopustivo ponašanje. Kad bi bilo pravne države, koje nažalost nema, tu bi bilo elemenata za hitno reagovanje organa gonjenja“, jasan je Blagojević.

– Dok režim uništava Srpsku, Evropska unija želi njeno ukidanje tražeći njenu devastaciju prenošenjem nadležnosti na BiH, kaže Blagojević.

“Evropska unija ide toliko daleko da u onih 14 prioriteta za pristupanje BiH uniji Evropska komisija kao uslov postavlja da se ukine princip entitetskog glasanja i veta u svim organima, što znači u Parlamentarnoj skupštini BiH i Predsjedništvu BiH. Ukidanje toga je kraj Republike Srpske”, kategoričan je Blagojević.

Prema njegovim riječima, novi visoki predstavnik bi mogao da nametne Zakon o državnoj imovini što Srpska, kaže, ne smije prihvatiti. To, tvrdi Blagojević, odgovara Trampu jer će sa ovih prostora istisnuti Rusiju, ali prije svega zbog ličnih interesa.

“On je interese našao udružen sa ljudima koji su mu bili savjetnici, a koji sada imaju ovu kompaniju koja planira da investita 1,5 milijardi dolara u izgradnju tog gasovoda. To će donijeti i neke druge dobitke jer kad se izgradi južna interkonekcija, ona treba da radi, proizvodi nešto i donosi dobit”, objašnjava Blagojević.

Na pitanje da li Kina i Rusija igraju za Republiku Srpsku u Savjetu bezbjednosti UN, Blagojević odgovara da je Rusija, slično slično kao i Kina, učinila mnogo zla Srpskoj po tom pitanju jer je u tom tijelu pozdravila Bonska ovlašćenja.

“Rusija je kao članica Savjeta za implementaciju mira 1997. u Bonu takođe glasala da se uvede taj OHR-izam, da OHR može da nameće svoju volju u BiH. Rusija je to i tada činila i to u konitinuitetu sve do 2021. godine i tek tada se, poslije 24 godine, sjetila da Šmit nije visoki predstavik, a i da jeste, da nema pravo da nameće svoju volju BiH”, kaže Blagojević.

Komentarišući nedavno bacanje sjene na MUP Republike Srpske kada je bivši direktor SIPA-e Perica Stanić iznio razne optužbe na račun pripadnika ministarstva, Blagojević kaže da MUP mora da bude stub Srpske i da, bez kompromisa, ima nultu stopu toleracije prema protivpravnom ponašanju, posebno svojih pripadnika.

Bosni i Hercegovini su potrebne hitne reforme kako bi održala ekonomski rast i približila se Evropskoj uniji, navodi se u zaključcima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za ovu godinu.

Oni su upozorili da se Bosna i Hercegovina suočava s usporavanjem ekonomskog rasta, rastom inflacije i povećanim fiskalnim pritiscima, dok bez snažnijih reformi neće moći ostvariti značajniji napredak prema ekonomskom standardu Evropske unije.

“Rast ekonomije slabi pod uticajem viših cijena energije, slabije potražnje iz Evropske unije i povećane globalne neizvjesnosti”, naveli su iz MMF-a.

Očekuje se da privredni rast u ovoj godini bude dva odsto

Prema njihovim procjenama, privredni rast BiH usporio je sa 3,2 odsto u 2024. na 2,1 odsto u 2025. godini, dok se za 2026. očekuje dodatno usporavanje na dva odsto.

“Istovremeno, inflacija je sa 1,7 odsto u 2024. porasla na četiri odsto u 2025. godini, a tokom ove godine mogla bi dostići 5,4 odsto. Rast u srednjem roku postepeno će se oporavljati prema nivou od tri odsto, ali takva dinamika neće biti dovoljna za značajnije približavanje životnog standarda zemljama Evropske unije bez ozbiljnijih strukturnih reformi”, istakli su iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Dodali su da se među glavnim rizicima izdvajaju slabiji rast ključnih trgovinskih partnera, dugotrajno visoke cijene energije, stroži globalni finansijski uslovi i političke tenzije unutar zemlje.

Fiskalna politika i dalje ostaje ekspanzivna

“Fiskalna politika i dalje ostaje ekspanzivna te doprinosi rastu budžetskih deficita, javnog duga i inflatornih pritisaka. Konsolidovani deficit opšte vlade kontinuirano raste od 2022. godine, a prema projekcijama, mogao bi dostići četiri odsto bruto domaćeg proizvoda u 2026. godini. Kao glavni razlozi navode se povećanja penzija, socijalnih davanja i plata u javnom sektoru”, piše u ovim zaključcima.

Iz MMF-a su upozorili da se povećani deficiti finansiraju rekordnim spoljnim zaduživanjem.

“Republika Srpska zadužila se za ukupno 750 miliona evra, što predstavlja 7,3 odsto BDP-a tog entiteta, dok je Federacija BiH osigurala 800 miliona evra, odnosno 3,9 odsto svog BDP-a.

Zbog toga MMF poziva vlasti da se suzdrže od novih mjera koje bi dodatno povećavale deficit te da eventualne viškove prihoda iskoriste za obnovu fiskalnih rezervi”, dodali su iz MMF-a.

Prethodnih godina se radilo na ekonomskim blokadama

Ekonomista Admir Čavalić kaže za “Nezavisne novine” da je ovo ispravna ocjena MMF-a.

“Mislim da je ovo rezultat činjenice da se prethodnih godina radilo na ekonomskim politikama dodatnih regulacija, blokada, zabrana rada, inspekcijskog terora i sličnog. Ovo ne donosi rezultate po pitanju ekonomskog rasta”, naglasio je Čavalić.

Prema njegovim riječima, treba da imamo inkluzivne politike koje će omogućiti dinamiziranje tržišta i tržišnih odnosa koje su vrlo bitne u kontekstu ekonomskog rasta Bosne i Hercegovine.

“Šta to konkretno znači? Pa, evo, na primjer, u Federaciji BiH to je dodatno spuštanje zbirne stope doprinosa, intenziviranje liberalizacije finansijskih tržišta i tako dalje. Takođe, stale su te reforme u kontekstu priključenja SEPA, a sada dospijevamo i na “sivu listu”. Posljednja stvar je uklanjanje nekih institucionalnih barijera koje koče ekonomski rast u BiH, jer otežava poslovanje i čini nas manje atraktivnim kao investicionu destinaciju”, objasnio je Čavalić.