Evropska komisija trenutno radi na novim standardima za sisteme grijanja na drva.

Prijedlog novih propisa trebalo je da bude predstavljen u Briselu 12. februara, ali je izazvao zabrinutost, pa čak i paniku, posebno u Češkoj.

Razlog za to su izuzetno stroge norme, koje bi, ako budu usvojene, mogle dovesti do potpunog ukidanja peći i kotlova na drva već od 2027. godine. Ovaj prijedlog naišao je na žestok otpor, naročito u Njemačkoj i Češkoj, gdje su predstavnici industrije upozorili da bi nove regulative izbacile iz upotrebe većinu trenutno dostupnih modela i značajno podigle njihove cijene.

Još jedna odredba prijedloga, koja je izazvala kritike, jeste obavezna ugradnja automatskih sistema za regulaciju sagorijevanja. Takav zahtjev bi onemogućio rad peći i kotlova na drva bez struje – što bi bio ozbiljan problem za ljude koji žive u područjima sa slabom elektroenergetskom infrastrukturom i oslanjaju se na grijanje na drva kao rezervno rejšenje tokom zimskih nestanaka struje.

Oštro protivljenje dovelo do odlaganja odluke

Ministar industrije i trgovine Češke, Lukáš Vlček, javno se usprotivio predloženim pravilima:

“Naš cilj je da zelena politika EU bude u skladu s tehnološkim razvojem i da ne opterećuje prekomerno budžete domaćinstava i preduzeća u Češkoj. […] Vršićemo pritisak da se prijedlog revidira i prilagodi realnim mogućnostima.”

Snažna reakcija dovela je do toga da Evropska komisija odloži sastanak planiran za 12. februar, uz obrazloženje da je potreban dodatni tehnički rad na prijedlogu. Portal Euractiv je vijest prenio naslovom: “Kontroverzna zabrana peći na drva odložena”.

Podsjetimo, EU već neko vrijeme razmatra ograničenja za grijanje na drva zbog zdravstvenih rizika povezanih s ugljen-monoksidom i česticama iz dimnih gasova, koje mogu izazvati astmu i druge plućne bolesti.

Za mnoge, odlaganje ovog prijedloga donosi olakšanje, jer smatraju da bi prestroge norme mogle imati ozbiljne posljedice na dostupnost sistema grijanja za domaćinstva, kao i na širi proces energetske tranzicije. Njemački evroposlanik Peter Liese izjavio je:

“Za nas su sistemi grijanja na biomasu važan dio energetske tranzicije”, prenosi B92.

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/ će biti hladno, oblačno i uglavnom suvo vrijeme sa temperaturom od od minus jedan do četiri stepena Celzijusova.

Oko rijeka i po kotlinama biće česta magla, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Na jugu će biti djelimično oblačno uz kraće sunčane periode.
Jutarnja temperatura vazduha iznosiće od minus četiri do nula, na jugu do sedam, a dnevna od minus jedan do četiri, na jugu do 13 stepeni Celzijusovih.

Duvaće slab do umjeren sjeverni i sjeveroistočni vjetar.

Redakciji Faktora obratio se bivši zaposleni Javnog radiotelevizijskog servisa Bosne i Hercegovine (BHRT) Amer Švraka, koji je napunio 40 godina staža, ali ne može da ode u penziju jer mu matična kuća gotovo sedam godina nije uplaćivala doprinose. Kaže da već mesecima tapka u mestu i ne zna šta da radi. Do direktora BHRT-a Belmina Karamehmedovića nikada nije uspeo da dođe.

“Iz firme su me molili da ih ne tužim”
Čim sam napunio 40 godina staža, dobio sam papir, rešenje da sam u penziji. Potpisao sam ga 5. juna 2024. godine, pošto Karamehmedović nije bio tu nego na putu, i isti dan sam ga predao u penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada sam izvadio listing o stažu, video sam da mi 2016. godina uopšte nije uplaćena, zatim 2021, 2022, 2023. i deo 2024, dok su ostale godine delimično pokrivene. U Zavodu PIO su mi rekli da mi je socijalno priznato (zdravstveno osiguranje), ali da ne mogu u penziju jer nemam dovoljno godina života. Imam 40 godina staža, ali ne mogu da ostvarim pravo na penziju dok mi se ne uplati nedostajući staž. I evo, već mesecima tapkam u mestu. Ni sam ne znam šta da radim. Iz firme su me molili da ih ne tužim – priča Švraka.
Govori da ima 62 godine i da ga od drugog uslova za penzionisanje dele još tri godine. Jedan broj kolega je zbog neuplaćivanja staža tužio BHRT i dobio spor na sudu. To su ljudi koji su i dalje zaposleni u ovoj kompaniji.

Pokušavao sam da dođem do Belmina Karamehmedovića, nisam ga zvao jednom, nego stotinu puta, najavljivao sam se, ali nikada me nije primio da sasluša moj problem. Već mesecima nemam nikakve prihode. Kada sam otišao iz BHRT-a, dobio sam otpremninu u visini tri moje plate – ispričao je Švraka.
Direktora BHRT-a Belmina Karamehmedovića pitali smo zašto njegovom zaposlenom Ameru Švraki nije uplaćivan staž, iako je to zakonska obaveza, i kada će izmiriti obaveze prema njemu, odnosno Zavodu PIO. Takođe smo ga upitali da li je tačno da je više zaposlenih tužilo kompaniju zbog neuplaćenih doprinosa i da li se njemu, Karamehmedoviću, redovno uplaćuje staž.

“Nismo u mogućnosti da ispunjavamo svoje obaveze”
BHRT od 2017. godine ne dobija sredstva od RTV takse, koja je glavni izvor finansiranja, a koja su predviđena Zakonom o javnom RTV sistemu iz 2005. godine. Iako je godinama uredno izmirivao svoju zakonsku obavezu prebacivanja 50 odsto prikupljenih sredstava od takse BHRT-u, od 2017. godine RTRS prekida sa uplaćivanjem novca koji pripada BHRT-u i direktno krši pomenuti zakon.
Dug prema BHRT-u po tom osnovu na kraju 2024. godine iznosio je preko 92 miliona KM. S obzirom na to da BHRT ne dobija novac kojim bi se, prema Zakonu, finansirao, javni servis BiH nije u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze, među kojima je i redovna uplata doprinosa za penzijsko osiguranje.

Uzimajući navedeno u obzir, Parlament Federacije BiH je 2022. godine usvojio Rezoluciju kojom je BHRT oslobođen plaćanja doprinosa do okončanja sudskih procesa protiv RTRS-a, u kojima potražuje sredstva koja su nam nezakonito uskraćena.

Bez obzira na to, obaveze prema zaposlenima koji su ostvarili uslove za penziju izmiruju se u skladu sa finansijskim mogućnostima, koje su skromne, a posebno nakon odluke Federalne vlade o minimalnoj plati od 1.000 KM, koja će vrlo verovatno dovesti BHRT u potpuni kolaps. Tačno je da je jedan broj zaposlenih tužio BHRT – odgovoreno je Faktoru iz Službe za odnose s javnošću BHRT-a.