Danas SPC i njeni vernici slave Krstovdan. Postoji zimski i jesenji Krstovdan. Tih dana se u srpskom narodu slave dva događaja u vezi sa krstom na kome je, prema legendi, razapet Isus Hrist. Takođe, na Krstovdan se i posti. Post podrazumeva dve faze – duhovni i telesni. Duhovni post, koji je i značajniji od telesnog predstavlja uzdržanje od loših misli i dela, već vežbanje ljubavi, mira, sloge i strpljenja.

Telesni post se odnosi na izbegavanje namirnica životinjskog porekla, kao i ulja, vernici uglavnom praktikuju post na vodi.
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se na Krstovdan jedu grožđe i hleb. Period posta podrazumeva trud da se stekne unutrašnji mir, ali i čišćenje i tela i duše.

Za ovaj praznik se vezuje uzrečica još iz starih dana koja glasi – “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!” Pored praznika, na ovaj dan se praktikuje i molitva.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto.

Na taj dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
Na zimski Krstovdan se sveti vodica, a i na jesenji, prema običaju treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koja se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir.

Za Krstovdan treba jesti grožđe, jer je ovo voće simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a smatra se da oni koji ga na ovaj praznik jedu privlače sreću i obilje. Još jedan običaj zadržao se do danas, a to je da na Krstovdan treba vratiti sve dugove, prenosi nova.rs.