Ivana Slavković, poznatija kao Čeri Kis, jedna je od popularnijih zvijezda filmova za odrasle. Igrala je u više od 50, a najčešće je snimala za produkcije u Budimpešti, ali i u Americi i Sloveniji.

“Ovaj posao je gluma bez trunke emocija. S obzirom na to da sam ja glumica, glumce smatram za moje kolege. To je i logično jer kada se upale kamere, reflektori, glumac igra ulogu, bez obzira kakva je to uloga i ko ju je napisao”, kaže ona pa nastavlja:

“Moj momak je snimao sa mnom i jednom prilikom je prokomentarisao da me neizmerno voli, ali da je imao čudan osećaj kada se sva ta tehnika uključila. Rekao mi je da nije imao osećaj bilo kakve bliskosti sa mnom i da je jedino razmišljao o kameri. To i jeste tako. Na filmu se, normalno, sve to ne vidi”, rekla je ona ranije pa dodala da je njena porodica željela da se ona bavi medicinom, i da postane ljekar.

Prvi film za odrasle je snimila još dok je išla u srednju medicinsku školu u Nišu, a kako kaže tek tada je oformila svoj karakter.

“Na poslednjoj godini, kada sam konačno izgradila svoj karakter, shvatila sam da to nije za mene, jer ne volim da gledam krv. Nisam još sigurna čime želim da se bavim. Pokušavam da nađem svoj put i želim da probam još neke stvari da bih bila sigurna”, ispričala je ona prije više godina u razgovoru sa producentom iz Francuske, na prvom kastingu.

Spakovala kofere i pravac Budimpešta

Inače, Čeri je rođena u selu Šarlinac u blizini Niša, a kako bi provjerili šta njene komšije misle o njoj, ekipa “Kurira” je svojevremeno posjetila njeno rodno selo kod Doljevca. Njena i očeva kuća je, vidi se još s ulice, domaćinska. Dvorište je puno ruža, uredno pokošen travnjak, dotjerana okućnica, a glavni čuvari su dva bijela psića Buca i Dona. Oni prave galamu kad naiđu nezvani i zvani gosti.

U njenom selu mnogi kažu da je odavno nisu vidjeli. A i kada dođe, tvrde, rijetko izlazi negdje po selu.

“Ivana, kada dođe kolima, ne zadržava se dugo. Nekoliko dana bude sa ocem i baka Mirkom, i mogu da kažem da se ne usteže kada je u pitanju posao oko kuće. Vidimo svi da ona pomaže baki. Skoro su pekli rakiju dva dana, pa je još nešto pomagala, ne sećam se… U svakom slučaju, ovde niko lošu reč ne može da ima o njoj. Ona je odavno otišla odavde, pola sela ona i ne poznaje. Njen posao je nekada bio bauk za sve nas ovde, a sad… Sad šta smo se nagledali po televizijama, to je, bre, sad ništa. Koliko znam, ona se više i ne bavi tim poslom, nego posreduje u inostranstvu za filmska preduzeća”, rekao je jedan od komšija u njenoj ulici.

Jedna poznanica otkrila je da Čeri ima dečka i da je sa njim stacionirana u Budimpešti.

“Čeri živi s dečkom u Budimpešti. On je di-džej iz Niša, baš se vole. Koliko znam, ona mnogo voli da dođe ovde na jug. I dalje se bavi snimanjem filmova, čula sam da ima i neku firmu za to”, rekla je tada poznanica, prenosi Kurir.

Pored velikog broja hitova koje sam izvodi, malo je poznati da Baja Mali Knidža piše i za svoje kolege.

Pjevač je svojevremeno otkrio da je upravo on napisao čuveni hit Bore Drljače „Plači mala, plači“ i priznao da mu je nikada nije naplatio jer je volio da sluša njegove pesme.

Osim toga, Knindža priznaje da je ovo pjesma uz koju se mnogi vesele, a niko ne zna pozadinu priče koja je veoma tužna.

“250.000 ljudi je prešlo preko Rače. I, da bih napravio hit pokojnom Bori Drljači, napravio sam nešto što je masovno i toliko ljudi je prešlo preko te Rače, svi su je zapamtili. Kad sam napravio pesmu, postala je hit. Svi pevaju uz tu pesmu i vesele se, a ja sam napravio najtužniju pesmu”, ispričao je jednom prilikom pjevač.

Baja je otkrio i da legendarnom pjevaču nije želio da naplati pjesmu.

“Bora je doneo pesmu na neki svoj način, nikada ništa ne bi bilo od nje da ju je neko drugi otpevao. Nisam mu naplatio pesmu, kako mogu to kad sam kao klinac krao gramofone da slušam njegove pesme”, rekao je on.

Inače, inspiraciju za tekst ovog hita pronašao je u istinitom događaju iz svoje porodice.

“Moju majku su izveli iz autobusa na Rači tokom rata i nisu joj dali da pređe. Ja sam joj rekao da kaže da je moja majka i da će da je puste, a ona kaže: „E, neću!“ Ja joj onda kažem: „Plači, mama, plači, neka te na Rači!“. Kasnije sam od toga napravio ljubavnu pesmu.

Podsjećamo, kako je nedavno otkrio sebi jednu želju tokom karijere nije uspio da ostvari.

“Moja izdavačka kuća bila je na Dorćolu, vrata do vrata sa kućom u kojoj je rođen Džej, a i dalje čuvam kačket koji mi je poklonio. Ja sam mu pred smrt napisao dve pesme koje, nažalost nije otpevao”, rekao je Baja.

Da li je lubenica voće ili povrće? Ovo je istina koju sigurno niste znali.

Lubenica je sinonim za ljeto, osvježavajuća, sočna i slatka, idealna za vruće dane jer sadrži više od 90 odsto vode.

Najčešće je svrstamo u voće, jer je tako doživljavamo: kao poslasticu koju rado jedemo ohlađenu, često uz druge sezonske plodove. Ipak, u pozadini se već godinama vodi tiha rasprava, da li je lubenica zaista voće, ili ipak spada u povrće?

Odgovor zavisi od toga koga pitate. Botaničari lubenicu smatraju voćem jer nastaje iz cvijeta biljke i u sebi nosi sjeme, što je osnovna definicija ploda. Po toj logici, isto važi i za paradajz, krastavac i tikvice.

Međutim, u svijetu poljoprivrede i kulinarstva, lubenica se često klasifikuje kao povrće. Način njenog uzgoja, sadnja, njega, slična je onom koji se koristi za povrtarske kulture.

Dakle, sljedeći put kad zagrizete krišku sočne lubenice, imajte na umu: možda jedete povrće koje se ponaša kao voće i u tome je njen šarm.