Administracija američkog predsednika Donalda Trampa povukla je nominaciju Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu Odbora Senata SAD za spoljne poslove.

ako je Brnovićevo imenovanje i preuzimanje dužnosti u Beogradu odavno najavljeno i dugo očekivano, do njega na kraju ipak nije došlo, a mi smo kontaktirali bivšeg državnog tužioca Arizone u pokušaju da saznamo razloge za ovakvu odluku.

Mark Brnović, međutim, nije želeo da za Serbian Times govori o detaljima zbog kojih je povučena njegova nominacija za ambasadora u Srbiji.

-Želim da se zahvalim predsedniku na nominaciji, ali kako se proces odugovlačio, postalo je jasno da birokratije „duboke države“ (Deep state) ne žele da u Srbiji služi neko sa mojim političkim, etičkim i verskim poreklom. Konačno verujem da je ostanak blizu porodice i prijatelja u Arizoni i pronalaženje prilika da odigram veću ulogu na domaćem političkom planu najbolji put u ovom trenutku, izjavio je Brnović za naš portal.

Tramp je krajem marta nominovao Brnovića, člana Republikanske stranke i bivšeg državnog tužioca i kandidata za senatora Arizone, za ambasadora u Beogradu.

UMESTO BEOGRADA IDE U VAŠINGTON? Da li će predsednik Tramp ponuditi drugu poziciju Marku Brnoviću

Iako je nominacija ubrzo stigla u Odbor Senata za spoljne poslove, Brnović se nije pojavio pred tim telom koje potvrđuje imenovanja.

SAD nemaju ambasadora u Beogradu od januara ove godine, kada je tu poziciju napustio Kristofer Hil, po povratku Trampa u Belu kuću.

Administracija američkog predsjednika Donalda Trampa povukla je nominaciju Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu Odbora Senata SAD za inostrane poslove.

Razlozi povlačenja Brnovićeve nominacije nisu navedeni.

Donald Tramp je krajem marta za ambasadora u Beogradu nominovao Brnovića, člana Republikanske stranke i bivšeg državnog tužioca Arizone.

Funkciju ambasadora SAD u Srbiji do januara i povratka predsjednika SAD Donalda Trampa u Bijelu kuću obavljao je Kristofer Hil.

Brnović je rođen je 1966. godine u Detroitu, Mičigen. Njegovi roditelji su bili Srbi doseljeni iz bivše Jugoslavije, otac iz Crne Gore, a majka iz Splita.

Rekao je da je njegova majka emigrirala u Sjedinjene Države da bi pobjegla od komunizma. Brnović i njegova porodica preselili su se u Arizonu kada je bio mlad. Oni su članovi lokalne srpske pravoslavne parohije u Feniksu, prenosi Blic.

Šveđani se snabdijevaju hranom za slučaj izbijanja rata, a vlasti podstiču mjere za povećanje pripravnosti i kolektivni odgovor društva na potencijalnu krizu.

Švedska je krajem septembra održala godišnju Sedmicu pripravnosti, tokom koje vlasti nastoje da podignu svijest o odgovornosti građana kao dio strategije “totalne odbrane” zemlje.

Strategija je oživljena 2015. godine, nakon što je Krim pripojen Rusiji, a uvedene su i dodatne mjere, uključujući imenovanje ministra za civilnu odbranu, poslije izbijanja otvorenog rata u Ukrajini 2022. godine.

Ideja je da se mobiliše cijelo društvo, od vlasti do građana i preduzeća, da bi se kolektivno oduprli oružanoj agresiji, uz održavanje osnovnih funkcija.

Sirka Petrikovska (71) rekla je agenciji AFP da ozbiljno shvata mogućnost izbijanja sukoba i da se priprema koliko može.

– Kupila sam šporet za kampovanje. Pohađala sam kurs o konzerviranju na staromodan način, za konzerviranje povrća, mesa i voća koje potom traje 30 godina bez frižidera – rekla je Petrikovska.

Ona je dodala da je nabavila dodatnu ćebad i grijalicu na gas, te da je napravila zalihe u svojoj kući na selu.

U Švedskoj je fokus na individualnoj odgovornosti i svi su podstaknuti da naprave dovoljne zalihe hrane za samostalan život najmanje sedam dana bez spoljne pomoći u slučaju krize.

To znači da resursi u početku mogu biti usmjereni prema starijim i bolesnim osobama, dok društvo ima vremena da se prilagodi da bi svi mogli da dobiju pomoć, piše Švedska agencija za hranu na svojoj veb-stranici.

Vlasti su objavile listu preporučenih namirnica koje imaju visok sadržaj masti i proteina i koje se lako čuvaju.

Lista uključuje pastu, sušeno meso ili ribu, džem, čokoladu, pire krompir, mlijeko u prahu i keks.