Connect with us

Svijet

KEŠ ODLAZI U PROŠLOST! Digitalni evro stiže 2027. godine

Gotovina još uvijek nije nestala iz svakodnevnog života, ali njen značaj ubrzano opada.

U zemljama evrozone sve više građana koristi kartice, pametne telefone i aplikacije za plaćanje, dok papirni novac i kovanice imaju sve manju ulogu u svakodnevnim transakcijama.

Za Evropsku centralnu banku (ECB) ova digitalna transformacija otvara ključno pitanje: kako sačuvati ulogu javnog novca u svijetu koji se sve više okreće bezgotovinskom plaćanju? Odgovor je – digitalni evro, nova valuta centralne banke osmišljena da funkcioniše kao gotovina, ali u digitalnom obliku, piše Euronews.

“Glavni razlog za uvođenje digitalnog evra je očuvanje prednosti gotovine u digitalnom dobu”, izjavio je u Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a.

“Da bismo to postigli, moramo fizičku gotovinu nadopuniti digitalnim oblikom.” Linker
Dok je gotovina jednostavna, univerzalno prihvaćena i nezavisna od bankarskih računa i naknada, digitalna plaćanja uglavnom prolaze kroz privatne sisteme – uglavnom američkih karticnih kompanija ili tehnoloških giganata – što nosi rizike u pogledu naknada, praćenja podataka i isključivanja ljudi bez bankovnih usluga.

Rizik po monetarni suverenitet

Udio gotovine u plaćanjima u eurozoni pao je sa 68 odsto u 2019. godini na 40 odsto u 2024. po broju transakcija, i sa 40 odsto na svega 24 odsto po vrijednosti. Ako ECB ne uvede digitalni evro, raste rizik da monetarni suverenitet Evrope ugrožavaju privatna, često neevropska rješenja.

Čipolone upozorava da nemogućnost korišćenja gotovine u onlajn plaćanjima ili digitalnim transakcijama smanjuje konkurenciju, otpornost i slobodu potrošača da sami biraju kako će plaćati.

Potrošači i mala preduzeća još uvek cijene gotovinu

Iako trend ide u pravcu digitalizacije, gotovina ostaje poželjna u mnogim malim i srednjim preduzećima. U Austriji više od 50 odsto preduzeća i dalje preferira plaćanje u kešu, u Italiji oko 40 odsto, a ukupno u evrozoni skoro trećina.

Ekonomisti upozoravaju da bez standardizovane javne platforme poput digitalnog evra postoji opasnost da evropsko tržište potpuno preuzmu privatni i strani sistemi plaćanja.

Kako će funkcionisati digitalni evro?

Korisnici će mu pristupati preko digitalnog novčanika koji će biti dostupan putem banaka ili javnih tijela. Plaćanja će biti trenutna, besplatna i dostupna i onlajn i oflajn. Sredstva će se moći uplaćivati sa bankovnog računa ili u kešu, a predviđena su i ograničenja iznosa kako bi se sprečio odliv kapitala iz banaka.

ECB naglašava da neće pratiti lične kupovine ili privatne podatke građana, čime bi se očuvala privatnost korisnika. Jedan digitalni evro uvek će vrijedeti kao jedan evro u gotovini.

Kada se može očekivati uvođenje?

ECB je trenutno u pripremnoj fazi koja traje do oktobra 2025. godine. Tek nakon zakonodavnih procesa može biti donijeta odluka o nastavku projekta.

Čak i uz “zeleno svjetlo”, razvoj će trajati još dve do tri godine, što znači da je realno očekivati digitalni evro između 2027. i 2029. godine.

Uticaj na globalne finansije

Iako se često spekuliše o uticaju digitalnih valuta na dominaciju američkog dolara, iz ECB-a ističu da digitalni evro nije geopolitički instrument već sredstvo za maloprodajna plaćanja unutar Evrope.

Dolar i dalje dominira svjetskom trgovinom i finansijama zahvaljujući povjerenju i globalnim mrežama, ali digitalni evro bi mogao ojačati jedinstvenu valutu unutar same Evrope, prenosi Capital.

Related Topics:

Svijet

SNJEŽNA OLUJA PARALISALA AMERIKU! Otkazano i odloženo više od 10.000 letova

U SAD je usljed snježnih padavina otkazano ili odloženo više od 10.000 letova, objavljeno je na portalu “Flajtaver”.

Ukupan broj otkazanih letova unutar SAD je 999, dok je 9.010 odloženo.

Agencija AP javlja da je u nekim dijelovima grada Njujorka palo više od 15 centimetara snijega, a ponegdje i do 25 centimetara. Takođe, vremenska upozorenja različitog nivoa pogodila su više od 20 miliona ljudi.
bl-portal

Nastavi čitati

Svijet

LAVROV “Evropa je glavna prepreka miru, UMJESTO TOGA ONI SE SPREMAJU ZA RAT SA RUSIJOM”

EU otvoreno se sprema za rat sa Rusijom, nije spremna za konstruktivne pregovore o ukrajinskom sukobu, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Lavrov je kritikovao EU zbog njene kontinuirane podrške Ukrajini, podsećajući da “gotovo sve evropske zemlje, uz nekoliko izuzetaka, pune kijevski režim novcem i oružjem” – čak i dok Rusija nastavlja da ima inicijativu na bojnom polju.

Prema njegovim riječima, EU i dalje sanja da će se ruska ekonomija srušiti pod pritiskom sankcija.

“Nakon što je nova administracija došla na vlast u SAD, Evropa i EU pojavile su se kao glavne prepreke miru. Oni ne kriju činjenicu da se spremaju da se bore sa Rusijom na bojnom polju”, rekao je Lavrov za TASS.

Lavrov je ukazao da neprijateljstvo EU prema Rusiji vuče korijene od 2014. godine i početka ukrajinske krize kada je Brisel “počeo da govori o takozvanoj ruskoj prijetnji i da podstiče mržnju prema Rusiji i militaristička osjećanja” među evropskim stanovništvom.

Optužio je “evropsku ratnu stranku” da ulaže politički kapital u nanošenje strateškog poraza Rusiji i da je spremna da ide do kraja, dodajući da su ih “ove ambicije bukvalno zaslijepile”.

Lavrov se, takođe, osvrnuo na spekulacije zapadnih medija da bi Rusija mogla da napadne NATO u roku od nekoliko godina.

“Nema potrebe da se plašimo da će Rusija da napadne bilo koga. Međutim, ako bi neko pomislio da napadne Rusiju, suočio bi se sa razornim udarcem”, istakao je Lavrov.

Nastavi čitati

Svijet

TRAMP: Tarife donose bogatstvo, SAD bez inflacije i sa REKORDNOM BEZBJEDNOŠĆU

Predsjednik SAD Donald Tramp ponovio je da tarife koje je uveo raznim zemljama i sektorima generišu veliko bogatstvo i do sada neviđenu nacionalnu bezbjednost.

“Trgovinski deficit je smanjen za 60 odsto, što je bez presedana 4,3 odsto BDP. Nema inflacije! Ponovo smo poštovani kao zemlja”, napisao je Tramp na mreži “Trut sošl”.

On je u ranijoj objavi naveo da je stopa kriminala u SAD na najnižoj tački ikada dosad, što je pripisao “najuspješnijoj operaciji na južnoj granici u istoriji”.

Nastavi čitati

Aktuelno