Potparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, osudila je danas potpisivanje sporazuma o Specijalnom tribunalu za zločine agresije protiv Ukrajine u Savetu Evrope.
Ona je rekla da se radi o “sramotnoj stranici u istoriji Saveta Evrope, a ima ih mnogo”, dodavši da ta organizacija ne zna ništa o ljudskim pravima i nije bila zainteresovana za prava Rusa u Ukrajini, prenosi RIA Novosti.

“Savet Evrope bio jedan od prvih koji se izjasnio u korist formiranja kvazi-pravnih mehanizama usmerenih protiv naše zemlje. (Ova institucija) je odavno postala uporište zapadne rusofobije i dvostrukih standarda, a sada je ovaj tribunal dobio podršku Komiteta ministara Saveta Evrope”, ocenila je ona.

Zaharova je dodala da će se i naredni razgovori sa Kijevom dogoditi u Istanbulu, a šefovi delegacija dve strane će odrediti datume.

Govoreći o Bliskom istoku, ona je rekla da je diplomatija ključ rešenja, koje mora da podrazumeva obezbeđivanje zakonskog prava Irana da razvija mirnodopsku nuklearnu energiju, a s druge strane, uzimanje u obzir bezbednosnih interesa Izraela.

Ona je rekla da Rusija ne nameće nijednu vrstu rešenja, ali da je su ruski stavovi o situaciji na Bliskom istoku preneti Iranu, Izraelu i SAD, prenosi TASS.

Zaharova je takođe ocijenila da je SAD i Izrael snose krivicu za štetu koja je naneta aktivnostima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), uprkos tome što te dve zemlje krive Teheran.

“Činjenica da su iranski nuklearni objekti, koji su pod kontrolom IAEA, postali meta američkih i izraelskih raketa predstavlja otvoreni izazov sistemu. Pojavile su se stvarne prepreke u sprovođenju sveobuhvatnog sporazuma o zaštitnim merama zaključenog između agencije i Irana, a doveden je u pitanje i kredibilitet globalnog sistema verifikacije agencije, koji je korišćen kao izvor informacija za planiranje bombardovanja”, rekla je Zaharova.

Diplomata je istakla da napadi na nuklearne lokacije ne smeju da se ponove i da je potrebna objektivna procena, istakavši da su akcije SAD i Izraela od početka bile nezakonite i kršile Povelju UN.

“Dozvolite mi da vas podsetim da je Savet bezbednosti UN nedvosmisleno klasifikovao napad na nuklearne objekte kao neprihvatljiv”, rekla je Zaharova.

Izrael je procijenio štetu nastalu tokom dvanaestodnevnog rata sa Iranom na tri milijarde dolara.

Generalni direktor izraelske Poreske uprave Šaj Aharonovič izjavio je da nikada u istoriji Izraela nisu imali toliku štetu i da je to najveći izazov sa kojim su se suočili.

Aharonovič je istakao da će biti potrebno da se izdvoje sredstva ne samo za popravku zgrada pogođenih raketama, već i za isplate nadoknade lokalnih preduzeća. Ministar finansija Izraela Bezazel Smotrič izjavio je da bi ukupni troškovi rata mogli dostići čak 12 milijardi dolara, dok je guverner Banke Izraela Amir Jaron rekao da ta suma neće preći oko šest milijardi dolara, prenosi “Blumberg”.

Tokom dvanaestodnevne kampanje izraelska ekonomija je bila skoro potpuno zatvorena, uključujući sve škole i kompanije, osim onih koje su označene kao neophodne.

Izraelska Vlada isplatiće oko milijardu i po dolara kompanijama koje su ostale otvorene.

Jedna od glavnih tema za lidere EU na samitu u Briselu biće povećanje vojnih budžeta, o čemu je raspravljano i na samitu lidera NATo-a u Hagu, a biće riječi i o o uvođenju 18. paketa sankcija Rusiji, dok se očekuje i kratka rasprava o Balkanu.

Pretpostavlja se da će, uprkos rezervama Mađarske i Slovačke, biti donesena odluka o usvajanju 18. paketa sankcija protiv Rusiji.

U nacrtu zaključaka navodi se da će EU nastaviti blisku saradnju sa zemljama Balkana i “podržavati njihove reformske napore ka članstvu”. Navodi se i da EU podržava napredak “postepene integracije u EU”, kao i da je budućnost regiona u EU.
Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Kosta obavijestiće večeras lidere o svojoj nedavnoj posjeti zemljama regiona, prenosi RTS.

Na stolu je o otvaranje prvog klastera u pregovorima o članstvu sa Ukrajinom i situacija na Bliskom istoku, uključujući i reviziju trgovinskog sporazuma sa Izraelom.

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je po dolasku na samit da njegova zemlja ne želi novu članicu koja je u ratu.

“Problem je rat. Ako integrišemo Ukrajinu, integrišemo rat. Ne želimo da budemo u istoj zajednici sa zemljom koja je u ratu i predstavlja pretnju i za nas, jer ako je jedna članica u ratu – onda je EU u ratu. To nećemo”, istakao je Orban.

Na samitu NATO-a, održanom ove nedjelje, dogovoreno je povećanje vojnih budžeta na pet odsto BDP-a do 2035. godine.

Glavni teret tog povećanja biće na evropskim zemljama – 23 od 27 članica EU ujedno su i članice NATO-a.

Očekuje se da će evropski lideri zatražiti od visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost Kaje Kalas i komesara za odbranu Andrijusa Kubilijusa da izrade mapu puta za primjenu odbrambene strategije EU.

Postojeće inicijative u oblasti odbrane podrazumijevaju mobilizaciju 850 milijardi evra kroz stvaranje fiskalnog prostora za zemlje članice, kako bi mogle da troše više na odbranu.

Mnogi smatraju da bi u sadašnjoj situaciji moglo doći do podjela između zemalja koje imaju finansijsku mogućnost da ulažu više i onih koje to ne mogu.