Uradio sam to i ne branim djelo, ali hoću da odbranim sebe. Braniću se istinom. Ovde sam zbog ljubavi, a ne zbog para. Ona je moja kraljica i ostaće to. Ne mogu sebi da objasnim zašto sam to učinio. Emocije su mi prevladale razum. Ne znam šta da kažem, alkohol je kriv i magije. Imali smo idealna brak, nikada je nisam tukao, niti povisio ton na nju.
Ovako je danas u Višem sudu u Beogradu započeo svoje iznošenje odbrane taksista Radan Vasiljević, optužen za teško ubistvo supruge Slavice u kući u Žarkovu 9. decembra 2021. godine. Poslije svađe cijele noći, ženu je sutradan oko podne izbo nožem.

Vasiljević je u početku pomalo plakao dok je pričao i drhtao u sudnici, da bi poslije vrlo racionalno sve objasnio. Kazao je da je Slavica radila u kući kod američkih porodica i da je sa kolegama bila u Vrnjačkoj Banji.

“Kad se vratila u nedjelju dovezao sam je kući sa stanice, ona mi pokazuje šta je sve kupila i ne gleda me u oči”, priča Vasiljević.

“Onda je otrčala do kupatila da povraća. Kažem joj Slavice šta si to uradila, sramota da se napiješ pred kolegama i ona je otišla da spava. Ja tad prvi put u životu uđem u njen telefon i pročitam poruku “Tanja dođi u sobu sama sam”. Probudim je da pričamo, ona sve negira, kaže da se nije odvajala od Tanje, a ja sam joj pokazivao papir koji je potpisala 2006. godine da me nikada više neće prevariti. Kažem joj: “Znam šta si uradila, spakuj stvari i idi u stan sina Miloša”. Dao sam joj 1.000 evra i još 28.000 dinara. I moja Slavka je lijepo otišla, a ja sam imao utisak da joj je drago”, navodi on.

Radan kaže da je poslije toga nije zvao da se vrati kući i da bi prije umro, nego je pozvao. Ispričao je da mu je sin Slobodan u srijedu uveče rekao da će dovesti majku da dođe da ragovaraju, prenose Novosti.

“Doveo je poslije ponoći i odmah otišao. Sjeli smo, pili rakiju i razgovarali. Pričali smo o tim porukama, a ona je stalno govorila da nije tako i da bez mene ne može da živi. Dok sam pričao gledala je u televizor i ja se iznerviram, isključim ga i odnesem kod vrata. Ošamario sam je, jer me gledala u oči i lagala. Otišao sam do šapajza i uzeo traku, stavio joj preko ista i vezao je njome oko članaka. Ona je sama skinula sa usta i pitala: “Šta to radiš, neću da begam i vičem”. Nastavili smo da pijemo rakiju i pričamo. Nismo povisivali ton. Šamarao sam je i udarao pesnicama po glavi, ne znam koliko puta. Kad god me slagala, udario sam je. Nije zvala u pomoć. Na kraju mi je pod tim batinama priznala da me prevarila, ali nije htjela da kaže s kim”, priča Radan.

Radan kaže da je otišao u kuhinju po mali žuti nož, kako bi joj isjekao traku na nogama, ali je Slavica rekla da ne mora, da joj ne smeta. Kazao je i da su te noći zajedno popili oko tri flaše rakije.

“Isjekao sam joj svu garderobu koju je imala na sebi, jer sam bio ljut i rekao sam joj: “Ja sam ti je kupio, a neko drugi da je skida”. Tad sam joj isjekao i malo kose, da svi znaju kakva je. Onda sam joj iz kupatila donio bade mantil, ona se umotala i legla oko četiri ujutru ili pola pet. I ja sam zaspao u sekundi”, navodi on.

Optuženi priča da je Slavica sjedila, pušila i pila rakiju kad se probudio. Trebalo je da ide na posao, a on joj je govorio da ne može takva, da je drugi vide, ali je ona bila uporna.

“Tražila je da joj donesem garderobu, velike naočare i maramu. Raspravljali smo se, govorio sam joj da se istušira i legne da spava, a poslije ću zvati mog prijatelja frizera da je fino ošiša. Ona je govorila ne, ne i ne. Bila je uporna da bude po njenom, govorila da neće niko da je vidi. Iznervirao sam se, počeo da šetam po sobi. Zgrabio sam onaj mali nož, ona je ustala, ispružila ruke ka meni i samo rekla “Radaneee”, a ja sam je ubo u tijelo ispod lijeve ruke. Pala je naprijed, ne skroz, a ja sam je onda još jednom ubo u leđa i treći put sa strane. Umrla je za dvije sekunde. Kad sam vidio šta sam uradio, pokrio sam je ćebetom i riješio da se ubijem”, ističe Radan.

Radan kaže da je napisao oproštajno pismo, pozvao sina Miloša u Njemačku i rekao šta je uradio, a onda i Slobodana da odmah dođe kući.

“Uzeo sam mali nož da isječem vene, ali je bio tup, pa sam iz kuhinje uzeo veliki i isjekao vene, legao pored Slavice, pao u neki polusan i čekao kad ću da umrem. Onda se pojavio komšija Zlatko, a ja sm mu viknuo: “Izlazi napolje!” Poslije je došla i policija, odveli su me u Urgentni gdje su me šili, pa u “Lazu Lazarevića” i stanicu policije. Tada sam samo mislio da se ubijem. Nisam planirao da ubijem Slavicu, volio bih i sebi da objasnim zašto sam je ubo drugi i treći put. Sramota me je što sam živ i što sam ovdje pred vama”, kazao je Radan Vasiljević.