Connect with us

Svijet

MOŽE DOĆI DO ESKALACIJE! Stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo biti POSLJEDNJE MIRNO LJETO!

Prema upozorenjima Evropske komisije i britanskih vojnih lidera, u narednim godinama očekuju se ozbiljni sukobi između Rusije i Zapada. Oni smatraju da je bolje da se Evropa pripremi “vrtoglavim tempom” i upotrebi svu svoju snagu da odvrati Rusiju, inače “bi ovo moglo biti naše poslednje mirno leto”.

Od ponovnog dolaska Donalda Trampa na vlast, svetska politička situacija je pretrpela značajne promene, posebno u Evropi, gde se ponovo pojavio strah od rata. Evropska komisija je ranije upozorila da se teritorijalne ambicije Rusije ne zaustavljaju na Ukrajini, a EU mora da se pripremi za mogućnost rata velikih razmera. Iako je ova pretnja ranije bila projektovana za 2030-te, nova predviđanja sugerišu da bi do sukoba moglo doći mnogo ranije.

U Velikoj Britaniji, ser Ričard Širef, bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO, rekao je za Daily mail da bi treći svetski rat između Rusije i Zapada mogao da izbije za samo dve godine.

Širef je rekao da će se Tramp i Putin uskoro dogovoriti o prekidu vatre u Ukrajini, ali da će to biti samo privremeno rešenje.

“Lider Kremlja bi mogao da ojača svoje oružane snage u narednim godinama i da se pripremi za sveobuhvatni rat sa Zapadom”, smatra on.

Britanski stručnjak je detaljno izneo kako bi situacija mogla da eskalira.

Prema njegovom scenariju, prvi korak je simulirani napad na ruske vojnike u Donjeckoj oblasti, na šta bi Moskva odgovorila stvaranjem tampon zone široke 60 kilometara na ukrajinskoj granici. Kijev bi se obratio za pomoć NATO, dok bi Tramp pozdravio rusku tampon zonu, a na hitnoj sednici UN SAD i Rusija bi zajednički glasale za prekrajanje geopolitičke mape.

Prema Širefovim rečima, situacija bi mogla dalje da eskalira i Putin bi mogao da pošalje tenkove van granica zemalja članica NATO, poput Estonije i Letonije.

“Britanske snage mogle bi da pretrpe velike gubitke, što bi dovelo do zvanične objave rata Londona Rusiji. Odgovor Zapada bi bio brz i odlučan, sa vazdušnim napadima na ruske ciljeve, dok bi protesti protiv Putina eskalirali i režim bi mogao biti doveden na ivicu kolapsa”, kazao je on.

Širef predviđa da bi geopolitička situacija mogla da se okrene ka nuklearnom paklu u martu 2027. godine.

Nemački istoričar izneo pesimistične tvrdnje

Nemački istoričar Zonke Nicel je u intervjuu za Bild izneo još pesimističnija predviđanja.

On je u pomenutom intervjuu upozorio da je Evropa već na ivici velikog rata i da bi ovo leto moglo biti poslednje koje smo proveli u miru. Prema Nicelu, Putin bi mogao da napadne NATO već ove jeseni, što bi bilo kobno za vojske na evropskom kontinentu.

Eksperti kažu da se globalna bezbednosna situacija menja, posebno zbog politike Trampa i Putina.

Ruski manevri u Belorusiji i strahovi baltičkih država dodatno povećavaju tenzije. Klauzula NATO o uzajamnoj pomoći verovatno se više neće primenjivati na SAD, što će oslabiti moć odvraćanja.

Najcel je istakao da je prioritet odbrambene spremnost vojske u Nemačkoj i EU.

Upozorenja stručnjaka su razlog za ozbiljnu zabrinutost, a Evropa mora da se pripremi za moguće sukobe.

“Iako su predviđanja zloslutna, ne smemo propustiti priliku da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke i odvratimo Putina od njegovih planova. Ovo leto je možda poslednji miran period pre nego što se svetska politička situacija drastično promeni”, rekao je Nicel.

Related Topics:

Svijet

PONOVO IZBORI U BUGARSKOJ! Čeka se deveta vlada za pet godina

U Bugarskoj se u nedjelju (19. aprila) održavaju parlamentarni izbori. Građani će glasati za devetu vladu u posljednjih pet godina.

  • Građani biraju deveti put za pet godina
  • Izbori nakon ostavke vlade i protesta
  • Socijalisti bi mogli ostati bez mandata
  • Neizvjestan sastav nove Skupštine
  • Moguća nova fragmentacija parlamenta

Izbori su raspisani nakon što je vlada Rosena Željaskova podnijela ostavku u decembru prošle godine, čemu su prethodili masovni protesti.

Prema istraživanjima, donedavno vladajuća Socijalistička partija mogla bi da ostane van parlamenta.

Od 2021. godine u Bugarskoj je održano više od 10 nacionalnih izbora, a država je potrošila gotovo 560 miliona evra na organizaciju parlamentarnih, predsjedničkih, lokalnih i evropskih izbora.

I opet, 19. aprila, Bugarska će ponovo glasati za 52. Narodnu skupštinu.

Ostavka vlade u decembru prošle godine

Ovi izbori su raspisani nakon što je vlada Rosena Željaskova podnijela ostavku u decembru prošle godine, poslije masovnih protesta.

Ubrzo nakon toga, Rumen Radev je podnio ostavku na mjesto predsjednika Bugarske i formirao koaliciju koja će učestvovati na izborima.

Na početku kampanje, Radevljeva koalicija je snažno startovala sa podrškom od oko 33 do 35 odsto, ali neka istraživanja već su zabilježila blagi pad u odnosu na početni zamah.

“Svi govorimo o 5 plus 2 partije u parlamentu. Podaci različitih agencija su prilično slični, iako se neznatno razlikuju u vremenskom okviru”, rekao je Julij Pavlov iz Centra za analize i marketing.

Prema istraživanjima, donedavno vladajuća Socijalistička partija može ostati van parlamenta, prenosi Euronews.

“Prije svega, primjećujemo porast spremnosti građana da glasaju. Sada, međutim, vidimo još viši nivo mobilizacije, koji bi mogao dostići i do rekordnih 3,4 miliona ljudi”, kaže Borjana Dimitrova iz Alfa istraživanja.

Rezultati izbora takođe će odrediti mogućnosti za formiranje vlade, devete za pet godina.

Nastavi čitati

Svijet

MAKRON PORUČIO TINEJDŽERIMA “Isključite telefone i čitajte”

Francuski predsjednik Emanuel Makron pozvao je srednjoškolce da isključe telefone i čitaju, zalažući se za jedan “dan bez ekrana” mjesečno i potpunu zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina.

On je dodao da bi dan bez telefona mogao da se iskoristi za čitanje naglas, pozorište ili druge aktivnosti.

Nakon što je Australija prošle godine uvela revolucionarnu zabranu društvenih mreža za djecu, sve veći broj evropskih zemalja razmatra slična ograničenja, budući da raste zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na zdravlje i bezbjednost maloljetnika.

U Francuskoj nacrt zakona prolazi kroz Parlament s ciljem da se uspostavi zabrana za osobe mlađe od 15 godina.

Donji dom je glasao za opštu zabranu, ali članovi Senata žele da blokiraju pristup samo platformama koje se smatraju štetnim za djecu.

Do sada je najmanje 12 evropskih zemalja, uključujući države koje nisu članice EU, Veliku Britaniju i Norvešku, usvojilo ili razmatra zakone kojim se postavljaju minimalne starosne granice za korištenje društvenih mreža.

EU priprema aplikaciju za utvrđivanje starosti korisnika.

Nastavi čitati

Svijet

Zbog požara u turskim školama UHAPŠENE 162 OSOBE!

Turska policija danas je saopštila da je privela 162 osobe zbog objava na društvenim mrežama u kojima su pozdravljane dvije pucnjave u školama u Turskoj koje su se dogodile ove sedmice i u kojima je ubijeno najmanje devet osoba.

Turski ministar pravde Akin Gurlek rekao je da je 95 osoba uhapšeno zbog dijeljenja snimaka na internetu koji se odnose na napad, uprkos zabrani emitovanja, kao i zbog dijeljenja sadržaja koji bi mogao da stvori strah, podstakne prestupe i širi dezinformacije.

Gurlek je naveo da je 67 osoba privedeno zbog objava koje ukazuju na to da će napadi biti izvršeni u drugim školama.

On je istakao da su ograničenja uvedena na 1.104 naloga na društvenim mrežama.

Najmanje 16 osoba je povrijeđeno u pucnjavi u srednjoj školi na jugoistoku Turske u utorak, a najmanje devet je ubijeno u pucnjavi u drugoj školi u gradu Kahramanmaraš u srijedu.

Nastavi čitati

Aktuelno