Predsjednik Opštinskog odbora Pokreta „Sigurna Srpska” Ugljevik, Nikola Dakić, saopštio je da je podnesena zvanična inicijativa za sufinansiranje ugradnje ekološki prihvatljivih sistema grijanja za građane Ugljevika, kako se ne bi ponovio kolaps iz protekle zimske sezone.

„Ugljevik ne može čekati zimu da bi postavio pitanje ima li grijanja. Prethodna grejna sezona u Ugljevik je završena već 12. januara, a građani su ostavljeni da se sami snalaze na debelom minusu kako da zagriju svoje domove“, poručio je Dakić.

Zbor nerada TE i inertnosti lokalne samouprave

Dakić navodi da je uzrok ovakvog stanja nerad Termoelektrane usljed nedostatka uglja, ali i inertnost lokalne samouprave koja je zakonski obavezna da organizuje pružanje komunalnih usluga građanima, uključujući i grijanje.

„Ako već sada vidimo da situacija sa ugljem ne obećava, te da opština Ugljevik nije preduzela ništa od januara mjeseca do danas da problem riješi na sistemski način, jedino što preostaje jeste da se pomogne građanima da problem grijanja rješava svako za sebe. Ne možemo čekati prvi snijeg i minus da bismo razmišljali o grijanju“, naglašava Dakić.

Inicijativa: Sufinansiranje od najmanje 50% za toplotne pumpe i klime

Podnesenom inicijativom predlaže se donošenje Pravilnika koji bi izradile stručne službe opštinske uprave, a kojim bi se definisalo sufinansiranje nabavke i ugradnje toplotnih pumpi, elektrokotlova i inverter klima uređaja u iznosu od najmanje 50 procenata.

Predlaže se da pravo na sufinansiranje ostvaruju individualna domaćinstva u gradskom i seoskom području, kao i zajednice etažnih vlasnika (ZEV).

„Ne tražimo od opštine da svakom domaćinstvu kupi sistem grijanja, već da učestvuje kroz sufinansiranje i pomogne ljudima da sami riješe problem, kada već nije uspjela problem riješiti sistemski. Uostalom, novac u budžetu jeste novac svih građana i potrebno ga je više usmjeriti prema njihovim potrebama“, objašnjava predsjednik OO PSS Ugljevik.

Ima novca za funkcionere i promociju, a za grijanje naroda nema?

Dakić dodaje da novac za ove potrebe i te kako postoji u lokalnom budžetu, a kao dokaz navodi astronomske troškove opštinske vlasti na funkcionere i reprezentaciju.

„U lokalnom budžetu postoji novac, a dokaz za to je godišnji utrošak od 480.000 KM za primanja četiri lokalna funkcionera i 380.000 KM utrošenih na medijsku promociju i reprezentaciju načelnika. Budžet nije dovoljno usmjeren potrebama građana“, jasan je Dakić.

On je pozvao lokalnu vlast da ovu inicijativu prihvati bez političkog nadmudrivanja, te da izradi i hitno usvoji Pravilnik o sufinansiranju.

„Ovo nije stranačko pitanje. Kada dođe minus i hladni zidovi, grijanje nemaju ni SNSD, ni SDS, ni PSS, ni bilo koja druga politička stranka. Pozivam lokalnu vlast, ukoliko imaju bolje rješenje, da ga ponude, a ako nemaju — neka prihvate naše. Ne može se dozvoliti da Ugljevičani još jednu zimu provedu u hladnim domovima. Problem je potrebno rješavati dok još ima vremena, a ne kada minus zakuca na vrata“, zaključio je Nikola Dakić.

Republička Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) završila je na sudu zbog neplaćenih računa za održavanje zgrade.

Tužila ih je Zajednica etažnih vlasnika zgrade „SDK“ Zvornik u kojoj imaju svoj poslovni prostor, a sud je ovu republičku agenciju obavezao da isplati 10.000 maraka za obaveze po ovom osnovu.

APIF u zgradi u ulici Svetog Save poznatoj i kao „SDK“ ima prostor od 815 kvadrata, a račune nije plaćala od jula 2024. do septembra 2025. godine zbog čega su stanari, odnosno ZEV podnijeli tužbu Okružnom privrednom sudu u Bijeljini.

Sud je odlučio u njihovu korist, a presudu je nedavno potvrdio i Viši privredni sud u Banjaluci čime je postala pravosnažna.

U tužbi su naveli da su redovno ispostavljali fakture ali da im je iz APIF-a rečeno da ih neće plaćati dok se ne riješi sudski spor pokrenut po drugom osnovu.

Sa druge strane, u APIF-u su se branili tvrdnjom da su računi za održavanje zgrade nepravilno obračunati jer obuhvataju i neupotrebljive podrumske prostorije koje ranije nisu podlijegale naplati.

Takođe se pozivao na to da je ZEV na skupštini donio zaključak o korekciji obračuna i oslobađanju plaćanja za podrumski dio, ali da te odluke i zahtjeve za ispravku nije poštovao.

Međutim, kako se to vidi u presudi, ni APIF nije ispoštovao svoj dio dogovora.

Naime, njima je odobrena korekcija cijene uz uslov da daju pismenu saglasnost na izgradnju lifta u zgradi koju nisu dali.

„Iz izvedenih dokaza u ovom postupku, ne proizilazi da je tuženi dao pismenu saglasnost za izgradnju lifta za stambeni dio zgrade. Činjenica da su fakture koje je tužilac ispostavio tuženom vraćene i da ih tuženi ne vodi u svojoj evidenciji, takođe nije od značaja, niti oslobađa tuženog od obaveze plaćanja“, navodi se u presudi.

Inače, APIF je pokušao osporiti odluke skupštine ZEV-a pokretanjem posebnog sudskog spora u kojem je tražio da se te odluke proglase ništavim, ali taj pokušaj nije urodio plodom.

Capital

Ministarstvo finansija Republike Srpske ni nakon isteka roka od 90 dana ne želi da otkrije imena devet američkih investicionih fondova koji su kupili obveznice Republike Srpske vrijedne 250 miliona evra na Londonskoj berzi.

Time je nastavilo da krije identitet kreditora koji su Srpsku zadužili za gotovo pola milijarde maraka.

Iako je ministarka Zora Vidović na pres konferenciji održanoj 6. maja našoj novinarki odbila da otkrije imena fondova pravdajući ih obavezom tajnosti tokom 90 dana, ni nakon tog roka nismo dobili odgovore na ponovljena pitanja.

Vidovićeva je tada tvrdila da bi objavljivanje tih informacija prije isteka 90 dana dovelo do visokih penala za Republiku Srpsku.

Po isteku tog roka Ministarstvo nije odgovorilo na pitanje ko su kupci obveznica. Umjesto toga, naveli su da u maju nisu emitovane nikakve obveznice, iako je iz naših pitanja bilo jasno da se odnose na emisiju realizovanu krajem aprila i listiranu početkom maja.

Podsjetimo, Republika Srpska se prije tri mjeseca zadužila za 250 miliona evra uz kamatu od 6,375 odsto i na period od sedam godina.

Riječ je o zaduženju od 250 miliona evra, odnosno oko 489 miliona KM.

Prema informacijama koje je objavio CAPITAL 5. i 6. maja, Vlada je odluku o prihvatanju novog zaduženja koje je realizovano 30. aprila, a uplata sredstava i listiranje na Londonskoj berzi dogodilo se 8. maja.

Rok dospijeća glavnice je 8. maj 2033. godine, a kamatu ćemo plaćati jednom godišnje.

Dogovorena stopa je 6,375 odsto, što znači da će Republika Srpska u narednih sedam godina za kamate dati nepunih 16 miliona evra ili oko 31 milion maraka godišnje.

To je ukupno više od 216 miliona maraka.

Da se ne zaboravi, Srpska se 26. marta na Londonskoj berzi zadužila 500 miliona evra sa dospijećem u aprilu 2031. godine.

Ta sredstva iskorištena su za vraćanje glavnice kredita od 300 miliona evra koji je na Londonskoj berzi podignut u aprilu 2021. godine po kamatnoj stopi od 4,75 odsto.

Premijer Savo Minić tada je ocijenio da je uspješno refinansiranje dokaz finansijske stabilnosti Republike Srpske.

Capital