Glumica Mirka Vasiljević i fudbaler Vujadin Savić imaju četvoro djece, a sada je ona progovorila o proširenju porodice.

Da živim u vremenu naših baka i deka, sigurno bih imala više djece, jer je tada tempo bio sporiji, sve se odvijalo u kući i oko nje, a ne kao danas kad svako mora da juri na svoju stranu. Sada mora da se vodi računa i o finansijama, i o organizaciji života, i o stambenom prostoru… – rekla je Mirka i dodala:

– Djeca su nešto što ostaje iza nas, jednog dana kad ostarimo imamo nekog ko će nas pogledati, a oni imaju jedni druge. Srbija raste kad se djeca rađaju. Bila sam zadovoljna sa njih troje, ali sam poslije sedam godina poželjela da u kući ponovo osjetimo miris bebe i, hvala Bogu, rodila se Anika. Sada radim i nastojim da kod kuće budem prisutna koliko je potrebno i da to vrijeme bude kvalitetno, a šta ću željeti u trideset šestoj ili sedmoj, ne znam. Da ostanemo na broju četiri – biću srećna i zahvalna, a ukoliko se proširimo, takođe ću biti srećna i zahvalna. S druge strane, tačna je izreka da su mala djeca mala briga, a velika – velika. Koliko god da sam sada rasterećena, jer njih troje mnogo toga mogu sami da obave, toliko imam u vidu da su neki već lagano zakoračili u pubertet. Dokle god prave gluposti koje su meni poznate, jer sam ih radila ja ili neko iz mog najbližeg okruženja, sve je OK.

Ona se dotakla i situacije sa crvenog tepiha, gde je Vujadin podigao ton na svoju suprugu jer nije želeo da pozira fotoreporterima, prenosi Blic.

– Svašta se pisalo od moje 13. do ove 32. godine. Nekad je to bila stopostotna istina, nekad laž, a nekad su to bila tuda viđenja situacije, zbog čega im je potpuno promijenjen kontekst. Mi živimo naš život, a ne medijski. Naučila sam da će biti svakog čuda za tri dana dosta ukoliko se ne upecam i ne počnem da komentarišem pojedine stvari. Sigurno je da je Vujadin kulturan i vaspitan muškarac, koji zna kako se treba ponašati na javnom mjestu, tim prije što je rastao uz poznate roditelje – objasnila je Mirka i nastavila:

– Svi smo emotivne partnere sami birali. Osjetila sam nešto prema Vujadinu, izabrala ga i želim da nas dvoje ostarimo zajedno. Bila sam gotovo dijete kada sam u to počela da vjerujem, a svih ovih godina nas dvoje radimo na našem odnosu. Često kažem da kad se čovjek osjeća prijatno u svojoj koži, njega ni buldožer ne može da pomjeri, a ja se trudim da mi tu bude dobro. Svakako da i nas dvoje imamo momente kada se oko nečega ne slažemo, ali ja se uvijek trudim da izbjegnemo svađu koja bi vodila ka nečemu negativnom, već reagujem po principu hajde da diskutujemo, a onda da zajedno i hrabro nastavimo da koračamo našim putem, sa istim ciljem i vjerovanjem.

– Neću da ja mislim jedno, ti drugo i da se oboje pitamo da li možemo da o tome razgovaramo. Svako od nas ima amplitude u privatnom životu. Kad krene nadole, kažem: Čekaj da vidim zašto se to dešava, pa ako postoji razlog – daj da ga ispravim.

– Ukoliko ne mogu to da uradim, vodim se mišlju da će proći, ali to ne znači da ćemo problem zanemariti. Imam u vidu i da je za neka rješenja potrebno određeno vrijeme. Vujadin i ja se vrlo dobro poznajemo, odavno unaprijed znam šta će da uradi, kao što on zna za mene. Mi smo zajedno odrasli ne samo fizički, već i emotivno. Naučili smo da je potpuno bespotrebno da jedno drugo povređujemo, jer imamo ljubav koju smo sami željeli, proizveli i stekli. Sada treba da je gajimo i zalivamo, a ne da je skrnavimo. Uz sve to treba da budemo primjer djeci, za njihove sutrašnje emotivne odnose – zaključila je Vasiljevića.