Pet tunela probijenih u grupu planina, velika potporna konstrukcija i široka bezbednosna zona – to je sve što se vidi na najnovijim satelitskim snimcima o tajanstvenom iranskom nuklearnom postrojenju Fordo.

Ovaj tajnoviti, jako čuvan kompleks izgrađen blizu svetog grada Koma izaziva sumnje o svojoj pravoj svrsi i veličini od kada je prvi put javno otkriven 2009. godine.

Deo onoga što znamo o njemu potiče iz velike količine iranske dokumentacije koju je pre nekoliko godina ukrala izraelska obaveštajna služba.

Glavni prostori nalaze se na dubini od oko 80 do 90 metara ispod zemlje – zaštićeni od bilo kakvog vazdušnog napada kojim raspolaže Izrael, što uništavanje postrojenja iz vazduha čini skoro nemogućim.

Kako se iransko rukovodstvo nosi sa nizom razarajućih izraelskih udara, neki analitičari smatraju da bi upravo u Fordu Iran mogao žurno pretvoriti zalihe obogaćenog urana u nuklearnu bombu.

Izrael je u poslednjim danima ciljano udarao ovo postrojenje, ali prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), do sada nije bilo ili volje ili mogućnosti da ga ozbiljno oštete.

Teheran dugo tvrdi da su ciljevi njegovog nuklearnog programa miroljubivi, ali Fordo je i dalje u središtu zabrinutosti zbog iranskih ambicija.

– Veličina i konfiguracija ovog postrojenja nisu u skladu sa miroljubivim programom – rekao je tadašnji predsednik SAD Barak Obama 2009. godine, dok su on, tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun zajedno otkrili postojanje Fordoa svetu.

Samo nekoliko dana pre objave, Iranci su, očigledno znajući da su zapadne agencije otkrile postrojenje, obavestili IAEA da žele da izgrade novo postrojenje za obogaćivanje goriva. Do tada je izgradnja Fordoa već bila u toku godinama.

Teheran se branio od optužbi, ali je osuda čak i od saveznika kao što su Rusija i zabrinutost Kine ostavila Iran s malo manevarskog prostora.

Izgradnja je počela početkom 2000-ih

SAD i saveznici nisu dali mnogo detalja o tome kada je tačno počela izgradnja Fordoa, ali javno dostupni satelitski snimci pokazuju radove na lokaciji još 2004. godine, gde se vide dve bele četvrtaste strukture na mestima gde su danas ulazi u tunele. IAEA tvrdi da ima dodatne snimke koji prikazuju gradnju čak od 2002. godine.

– Fordo je zapravo projekat koji je započet tokom onoga što mi zovemo ‘kras nuklearnog oružja’ početkom 2000-ih – rekao je Dejvid Olbrajt, direktor Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) u Vašingtonu.

– Ideja je bila da Iranci naprave kvalitetan uranijum u ovom postrojenju, dok bi za civilni nuklearni program dobijali nisko obogaćeni uranijum.

Godine 2009. već je bila potpuno izgrađena velika spoljašnja potporna konstrukcija, a trajalo je iskapanje za ono što stručnjaci veruju da je ventilacioni šaht, neophodan za cirkulaciju vazduha u postrojenju. Kasnije je šaht maskiran i kamufliran, što se vidi i na novijim snimcima.

Teheran je u pismu IAEA iz oktobra 2009. naveo da je odluka o podzemnoj gradnji doneta zbog „pretnji vojnim napadima na Iran“, dodajući da će Fordo služiti kao rezervno postrojenje za obližnju fabriku Natanz, koja je, kako tvrde, „bila na meti pretnji vojnih udara.“

Iran je rekao IAEA da postrojenje može da primi do 3.000 centrifuga.

Nuklearni sporazum i izraelske optužbe

Opasnosti koje nosi Fordo donekle su ublažene usled Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), tzv. „nuklearnog sporazuma s Iranom“, koji je zahtevao da Iran ukloni dve trećine centrifuga iz postrojenja i sav nuklearni materijal, zabranjujući bilo kakve nuklearne aktivnosti u Fordou.

Ovaj proces je polako ukinut kada je američki predsednik Donald Tramp 2018. izašao iz sporazuma.

Dodatne detalje o postrojenju javno je izneo izraelski premijer Benjamin Netanjahu 2018. nakon što su izraelske obaveštajne službe zaplenile više od 55.000 dokumenata iz, kako je rečeno, iranskog „atomskog arhiva“.

Među dokumentima su bili detaljni planovi Fordoa i informacije o njegovim ciljevima: proizvodnja oružnog urana kao deo iranskog nuklearnog programa, dovoljnog za jednu ili dve nuklearne bombe godišnje.

– Nikada nismo videli nikakvu nesaglasnost – rekao je Olbrajt koji je proučavao dokumente.

– To su stotine hiljada stranica. Toliku količinu se ne može izmišljati. Mislim da to niko ne osporava, i zato postoji rezolucija Upravnog odbora IAEA protiv Irana.

Tadašnji iranski zamenik ministra spoljnih poslova Abas Aragči nazvao je otkrića i Netanjahujeve komentare „detinjastim“ i „smešnim“. Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je da su SAD već neko vreme znale za materijal i veruju u autentičnost dokumenata.

Zaštićeno čak i od najjačih bombi

Nedavni izveštaji IAEA sugerišu da je Iran povećao proizvodnju obogaćenog uranijuma na nivo od 60% u Fordou, koji sada ima oko 2.700 centrifuga, prema stručnjacima i IAEA.

„Značajno povećanje proizvodnje i skladištenja visoko obogaćenog uranijuma od strane Irana, jedine nuklearne države bez oružja koja proizvodi takav materijal, predstavlja ozbiljnu zabrinutost“, naveo je IAEA u izveštaju od 31. maja.

– Jedna od stvari koja je povećala tenzije jeste što nemaju drugi razlog da to rade, osim da se pripremaju da naredni korak pretvore taj uranijum u oružni uranijum – rekao je Olbrajt.

– To se tumačilo kao priprema za brzo pravljenje oružnog urana ako odluče da to urade. Kada imaš 60%, možeš brzo da ga pretvoriš u oružni uran – dodao je.

Prema ISIS-u, „Iran može pretvoriti postojeću zalihu 60% obogaćenog uranijuma u 233 kilograma oružnog urana za tri nedelje u Fordou,“ što je dovoljno za devet nuklearnih bombi.

Zbog toga je Fordo glavni cilj izraelskih napora da se uništi iranski nuklearni program. Ali, da li je to uopšte moguće?

SAD su jedina zemlja koja poseduje bombu potrebnu za napad na Fordo, rekao je izraelski ambasador u SAD Jehiel Leiter u intervjuu za Merit TV.

– Za uništenje Fordoa bombom iz vazduha, jedina zemlja koja ima tu bombu su SAD. Odluka je na njima da li će se odlučiti za taj potez – rekao je Leiter, ali je dodao da postoje i drugi načini da se postrojenje uništi.

Uništavanje Fordoa iz vazduha bilo bi gotovo nemoguće za Izrael, prema izveštaju britanskog RUSI instituta iz marta, i zahtevalo bi veliku vatrenu moć i pomoć SAD.

Čak ni američke bombe GBU-57 Massive Ordnance Penetrator ne mogu da prodru dovoljno duboko – dosežu do oko 60 metara dubine, navodi RUSI. A te bombe mogu da lansiraju samo američki B-2 stealth bombarderi, koje Izrael nema, čak i ako bi SAD to dozvolile.

“Čak bi i GBU-57 zahtevao više udara na istu tačku da bi se probila takva zaštita“, navodi izveštaj.

Drugi analitičari slažu se da bi, ukoliko bi SAD pokušale da gađaju Fordo, verovatno bilo potrebno više udara.