U Srbiji je danas počelo štampanje 6.450.523 glasačka listića za predstojeće parlamentarne izbore, što je jednako broju birača, saopšteno je iz Republičke izborne komisije /RIK/.

Predsjednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević rekao je da će glasanje biti organizovano na 8.392 biračka mjesta, od čega su 93 u inostranstvu, odnosno u 37 zemalja, dok će 29 birališta biti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji.

– Za birače sa teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija određeno je 60 biračkih mesta u Vranju, Kuršumliji, Raški i Tutinu – naveo je Dimitrijević.

Dimitrijević je podsjetio da će na glasačkom listiću biti 18 izbornih lista, da će glasački listići biti ljubičaste boje i da će se štampati na papiru zaštićenom vodenim žigom, kao i da će kontrolni list za provjeru ispravnosti glasačke kutije biti bijele boje.

– Listići će biti štampani u 29 jezičkih varijanti, u zavisnosti od toga koji su jezici i pisma u službenoj upotrebi u pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji – rekao je Dimitrijević.

Parlamentarni izbori u Srbiji biće održani 25. oktobra, a 18 izbornih lista boriće se za 250 mandata u Skupštini Srbije.

Državljani Slovenije odbacili su na referendumu Zakon o parlamentarnoj istrazi, dok je na tri neobavezujuća referenduma većina podržala rješenja koja je predložila vlada, između ostalog i ukidanje TV pretplate, pokazuju gotovo konačni rezultati Državne izborne komisije.

Referendum su pokrenule organizacije civilnog društva nakon što je nova desničarska koalicija usvojila taj zakon u maju, čak i prije nego što je vlada zvanično imenovana.

Na preostala tri referenduma, koja je parlamentarna većina spojila sa obavezujućim referendumom, birači su podržali vladajuću koaliciju i vladu.

Najveći procenat glasova “za”, 61,2 odsto, zabilježen je na glasanju za uvođenje obaveznog rada kao uslova za primanje socijalne pomoći, dok je 38,8 odsto građana bilo protiv.

Većina od 55,9 odsto glasala je za to da se državljanima trećih zemalja uskrati pravo glasa na lokalnim izborima, u skladu sa zakonskim izmjenama koje je vladajuća većina usvojila u junu.

Takođe, većina od 50,7 odsto glasala je za ukidanje obavezne pretplate koja predstavlja glavni izvor finansiranja javnog emitera RTV Slovenija.

Prema gotovo konačnim rezultatima, izlaznost je bila gotovo 53 odsto, što je druga najveća izlaznost od sticanja nezavisnosti Slovenije, odmah iza referenduma iz 2003. godine o pristupanju zemlje EU i NATO-u, kada je glasalo više od 60 odsto birača.

Nosilac liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić ocenio je danas da dogovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o izvozu 300.000 tona ruskog dizela umnogome menja stvari u svetu, dodajući da su Amerikanci na ovaj način presekli lanac sankcija koji postoji prema Ruskoj Federaciji.

On je to rekao u obraćanju uživo na svojim nalozima na Tiktoku i Instagramu, dodajući da se Tramp pokazao kao praktičan i pragmatičan lider.

“Dogovor Trampa i Putina očigledno menja stvari umnogome u svetu. I kada to kažem, mislim da ih strateški menja, ne zbog 300.000 tona ili više miliona tona dizela; to su sitnice. I kad kažu da će Rusi time da dobiju šest ili sedam milijardi dolara, pa dobro, ali cena koštanja je uvek, sa svim troškovima, 60-70 odsto, tako da je mnogo manje od toga, i nije to bitno. Mnogo je važnija činjenica da su Amerikanci time presekli taj lanac sankcija koji postoji prema Ruskoj Federaciji”, rekao je Vučić.

Dodao je da se Tramp pokazuje kao pragmatičan i praktičan lider, kao neko ko hoće da rešava svoje probleme i da dobije jeftin dizel, ne bi li spustio cenu galona dizela, što je, kako kaže, najvažnije u SAD, jer Amerikanci su unutrašnju moć zasnivali na jeftinom gorivu.

“Na tri stvari su zasnivali svoju unutrašnju moć, da za 10 dolara možeš pristojno da pojedeš, da država pomogne u kreditiranju takozvanih montažnih ili drugih objekata u kojima ljudi mogu da žive ceo život, ma kako to obaveze bile teške za onoga koji je te kredite uzeo. I naravno, treće je jeftino gorivo. Jeftino gorivo je nešto od čega Amerikanci žive, i sa čim su živeli decenijama, i po prvi put sada to nije slučaj.

I očigledno je da Tramp želi to da vrati, i koristi priliku da od Rusa dobije po najnižoj ceni, a Rusima je strašno važno da se to dogodi, ne zbog novca kako to ljudi misle, već pre svega zbog toga što u političkom smislu uspevaju da preseku lanac evropskih sankcija i da unesu dodatno nemir u odnose između nekadašnjih partnera u zapadnoj hemisferi, na zapadnoj hemisferi, Amerikanaca i Evropljana”, rekao je Vučić.

Dodao je da Trampova izjava da je “vreme za novog predsednika” u Ukrajini govori da se Trampu nisu dopale izjave Volodimira Zelenskog, date posle odluke o delimičnom smanjenju sankcija.

“Nisu mu se dopale njegove izjave oko ublažavanja sankcija Ruskoj Federaciji, i očigledno je da će ta vrsta ‘ne najboljih’ odnosa između SAD i Ukrajine ići dalje”, rekao je Vučić.

Dodao je da je dogovor Trampa i Putina važan, jer danas Srbija nije usamljena da nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i to više ne može da se kaže, u potpunosti, čak i za SAD.

“Bez obzira na to što očekujem evropski pritisak i na Srbiju i na, čak i posredno, i na Amerikance, koji su svakako snažniji i jači, ne od nas već i od Evrope, i ekonomski i vojno i politički. Dakle, ako ljudi imaju nekih iluzija i nerazumevanja, Amerika je u svakom smislu značajnija od Evrope, samo to ljudi treba uvek da drže na svojoj glavi i da dobro razumeju”, rekao je Vučić.

On je naveo da će se povećati pritisci na Srbiju da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i istakao da je zato važno da Srbija ima sigurnost, čvrstinu, iskustvo, promišljenost, odgovornost.
Kako je rekao, veruje da građani to dobro osećaju i da će na izborima 25. oktobra doneti najbolju moguću odluku.

(Tanjug)