Ne prestaje val protesta i vandalizma usmjeren protiv Tesle širom Amerike, kao niti slobodan pad njenih dionica na berzi.

Amerikanci su prošle sedmice širom zemlje pokazali da ne podržavaju Maska i njegovu kompaniju, a sve je krenulo otkako se priključio Trampu u njegovoj administraciji i zbog njegovih kontroverznih političkih stavova.

Protesti krenuli mirno, a onda se pretvorili u nasilje

Nezadovoljstvo su prvo pokazali mirnim protestima, a potom je to preraslo u nasilje i uništavanje imovine.

Tako je prošle sedmice u saveznoj državi Kolorado uhapšena 42-godišnjakinja nakon što je navodno sprejom ispisala riječ “nazi” na znak Teslina salona i u njega bacala Molotovljeve koktele.

Početkom marta namjerno je zapaljeno sedam Teslinih punionica automobila u Masaćusetsu, dok se u Portlandu dogodio incident u Teslinom salonu gdje je ispaljeno najmanje sedam metaka pri čemu su oštećena tri Teslina automobila i razbijeni su prozori.

​Demokratski senator iz Arizone Mark Keli saopštio je da se rješava svog automobila marke Tesla zbog uloge Ilona Maska u smanjenju budžeta i otpuštanju radnika.

“Svaki put kad u posljednjih 60 dana uđem u ovaj auto, sjetim se koliko štete Ilon Mask i (američki predsjednik) Donald Tramp nanose našoj zemlji”, rekao je Keli u video-snimku, koji je objavio na mreži Iks.

Keli je dodao da ne želi da vozi automobil kojeg je “izgradio i dizajnirao idiot”.

Sukob između Kelija i Maska počeo je nakon što je Mask, odgovarajući na Kelijeve poruke o njegovom putovanju u Ukrajinu i kritikama Donalda Trampa u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini, nazvao senatora “izdajnikom”.

Mask još uvijek nije komentarisao Kelijeve izjave, ali je na društvenim mrežama postavio pritužbe zbog vandalizma na čijoj su se meti našli “Teslini” proizvodi i prodavnice, uporedivši te akcije sa Kristalnom noći, napadima na Jevreje u Njemačkoj 1938. godine, prenosi “b92“.

Rusija će zahtevati čvrste garancije za mir u Ukrajini, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

Gruško je rekao za list Izvestija da će Rusija zahtevati neutralan status Ukrajine i odbijanje zemalja članica NATO-a da je prihvate kao članicu Alijanse.

– Ako govorimo o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini, onda će on, naravno, imati spoljnu konturu. Zahtevaćemo da čvrste bezbednosne garancije postanu deo ovog sporazuma…Što se tiče razgovora, oni se, naravno, danas ne vode, jer nema pregovora – naveo je Gruško, prenele su RIA Novosti.

U Saudijskoj Arabiji održan je pre nekoliko dana sastanak američke i ukrajinske delegacije. Kancelarija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog objavila je zajedničku izjavu Kijeva i Vašingtona nakon razgovora u kojoj se navodi da Ukrajina pristaje na predlog SAD o 30-dnevnom prekidu vatre koji može biti produžen dogovorom strana.

U dokumentu se takođe navodi da će SAD odmah ukinuti pauzu u razmeni obaveštajnih podataka i nastaviti vojne isporuke Ukrajini. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da predlog o 30-dnevnom prekidu vatre treba da bude finalizovan uzimajući u obzir interese Rusije.

On je takođe rekao da će prekid vatre biti privremeni predah za ukrajinsku vojsku. Ušakov je podsetio da Rusija teži dugoročnom mirnom rešenju u Ukrajini koje uzima u obzir interese Moskve. On je napomenuo da će zvanični stav u vezi sa privremenim prekidom vatre u Ukrajini koji su predložile SAD formulisati ruski predsednik Vladimir Putin.

Putin je rekao 13. marta da nije saglasan sa predlogom SAD da se okončaju borbe u Ukrajini, ali da prekid vatre mora da dovede do dugoročnog mira i da se pozabavi osnovnim uzrocima krize. Putin nije isključio mogućnost da sa američkim predsednikom Donaldom Trampom razgovara o prekidu vatre u Ukrajini.