Connect with us

Svijet

SANKCIJE KAO DA NE POSTOJE! Evropa prošle godine kupila REKORDNU KOLIČINU RUSKE NAFTE

Indija ima koristi od uvoza ruske nafte po sniženim cenama usred evropskih sankcija i prodaje tu istu naftu tržištima EU po punoj cijeni nakon što je preradi.
Uvoz rafinisane nafte u EU iz Indije porastao je na rekordne nivoe 2023. godine, dok se uvoz ruske sirove nafte u Nju Delhi više nego udvostručio na godišnjem nivou.

To znači da su potrošači u Evropi vjerovatno dobili ogromne količine benzina, dizela, kerozina i drugih naftnih proizvoda koji potiču iz Rusije preko Indije prošle godine, uprkos sankcijama uvedenim Rusiji.

Indija je prošle godine postala vodeći svjetski uvoznik ruske sirove nafte, prema tržišnim podacima kompanije “Kpler” koje je analizirao “Independent”, uvozeći u proseku 1,75 miliona barela dnevno što je povećanje od 140 odsto u odnosu na 2022.

Istovremeno, uvoz rafiniranih proizvoda u Evropsku uniju iz Indije porastao je za 115 odsto, sa 111.000 barela dnevno u 2022. na 231.800 barela dnevno u 2023. godini, što je najviše u poslednjih sedam godina koje je analizirao “Kpler” i najverovatnije najviši ikada.

“To je dvosmjerna ulica – Indija je bila u mogućnosti da kupi jeftinu naftu za svoje rafinerije, zatim je uspela da preradi tu naftu i proda rafinisane proizvode po punoj cijeni, i na tržište (Evropu) koje je spremno da plati za njih jer očajnički treba da nadoknadi gubitak sankcionisane ruske nafte”, rekao je za “Independent” analitičar “Kplera” Met Smit.

Prihodi od nafte su oslonac ruske ekonomije, zbog čega su evropske zemlje, G7 i Australija uvele sankcije na naftu i derivate Moskvi i pokušale da ograniče cijene od 60 dolara po barelu.

Činjenica da bareli nafte poreklom iz Rusije još uvijek ulaze u Evropu preko trećeg tržišta naglašava koliko taj plan nije uspio.

Kompanije za praćenje trgovine naftom kažu da je nemoguće razlikovati koji rafinisani proizvodi potiču od ruskih materijala nakon što su prerađeni u drugoj zemlji. Ali praćenje uvoza sirove nafte i izvoznih odredišta rafinisanih proizvoda iz određenih objekata može da pruži neku ideju.

Jedan takav primer je rafinerija “Džamnagar” na zapadnoj obali Indije, koja je vodeća destinacija za rusku naftu koja stiže u Indiju, prema “Kpleru”.

Sirova ruska nafta činila je 34 odsto uvoza rafinerije (400.000 barela dnevno), dok je 770.000 barela dnevno stizalo iz drugih zemalja. A od izvoza rafinerije 2023. godine, oko 30 odsto je išlo u Evropu.

“Nemoguće je izvući rusku naftu ili proizvode napravljene od ruskog materijala sa globalnog tržišta. Rusija je takođe toliko bitan igrač da je nemoguće u potpunosti da iskorijeniti rusku ponudu sa globalnog tržišta jer bi to izazvalo skok cijena”, objasnio je Smit.

Oko 20 od 27 zemalja EU uvezlo je rafinisane proizvode iz Indije prošle godine, pri čemu je Holandija činila 24 odsto ukupnog obima. Slede Francuska sa 23 odsto, Rumunija sa 12 odsto i Italija i Španija sa po 11 odsto. Indija je takođe izvozila rafinisane proizvode poput benzina, mlaznog goriva i dizela u Njemačku i Belgiju sa po 7 odsto.

Related Topics:

Svijet

“ŠTA ĆETE SAD BEZ MOG GASA?!”: Putin šokirao Evropu, rekao šta im slijedi

Ruski predsjednik Vladimir Putin upozorio je da evropske zemlje, zatvaranjem nuklearnih elektrana i termoelektrana na ugalj u okviru “zelene agende”, sada moraju da ih ponovo otvore zbog nedostatka jeftinog ruskog gasa.

Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je da će bez jeftinog ruskog gasa evropske zemlje biti primorane da ponovo otvore svoje nuklearne i elektrane na ugalj, koje su zatvorene u okviru politike “zelene agende”.

“Zapravo, oni (na Zapadu) sami sebi stvaraju probleme. Zatvaraju nuklearne elektrane, zatvaraju proizvodnju struje na ugalj, u osnovi, zatvaraju sve… A sada ponovo sve otvaraju jer nema jeftinog ruskog gasa i sve se ponovo otvara, sva proizvodnja”, naveo je Putin, objavljeno je u u saopštenju na sajtu Kremlja.

Prema njegovim riječima, proizvodnja energije iz uglja u Evropi raste, tako da “nema smisla kritikovati druge zemlje zbog korišćenja uglja”.

Ruski lider je napomenuo da zemlje sa nedovoljnim ekonomskim razvojem nemaju kapacitet za ulaganje u nove izvore energije. U međuvremenu, Zapad im uvodi restriktivne mjere, što je, prema rečima ruskog predsjednika, “novi oblik neokolonijalizma”.

On je prethodno u razgovoru za indijske medije tokom posjete toj zemlji primetio da zapadne zemlje optužuju Rusiju za agresivnost, iako, kako je naveo, same rješavaju svoja pitanja pritiskom.

“Oni nas decenijama stalno optužuju za neku vrstu agresivnosti. Na kraju krajeva, zapadne zemlje pokušavaju da reše svako pitanje nekom vrstom pritiska”, rekao je Putin.

Ruski predsjednik je ocijenio da energetska saradnja između Rusije i Indije ostaje nepromjenjena uprkos trenutnim okolnostima i “prolaznim političkim fluktuacijama”.

Nastavi čitati

Svijet

Putin postavio logično pitanje! AKO AMERIKA KUPUJE NAŠE GORIVO, ZAŠTO NE BI MOGLA INDIJA?

– Sjedinjene Američke Države i dalje kupuju gorivo od Rusije za svoje nuklearne elektrane, ali smatraju da Indija nema pravo da kupuje ruske energetske resurse, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, navodeći da, ako SAD imaju pravo da kupuju rusko gorivo, zašto to ne bi mogla i Indija. Ruski predsednik je intervjuu za televizijski kanal India tudej rekao da je Moskva spremna da razgovara o kupovini ruskog goriva od strane Indije, uključujući i sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

On je ocenio da ovo pitanje zaslužuje pažljivo razmatranje. U avgustu su SAD uvele dodatnih 25 odsto carine na indijske proizvode, pruski Komersant.

Vašington je ovaj potez objasnio kao pokušaj da se Nju Delhi spreči da kupuje rusku naftu i naftne derivate.

Komentarišući nedavne razgovore u Moskvi sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom, Putin je rekao da je moglo detaljno da se razgovara o svim odredbama američkog plana za ukrajinsko rešenje.

“Bio je to konkretan, detaljan razgovor. U nekim slučajevima smo rekli ‘Da, o tome se može razgovarati’, ali o drugim tačkama se ne možemo složiti”, rekao je u intervjuu za Indija tudej, preneo je Komersant

Putin je takođe naglasio da je prerano komentarisati napredak pregovaračkog procesa.

Ruski predsednik je napomenuo da, po njegovom mišljenju, predsednik SAD Donald Tramp iskreno želi da reši sukob.

Ranije ove nedelje, Putin se u Moskvi sastao sa Vitkofom i zetom Donalda Trampa, Džaredom Kušnerom, preneo je Interfaks.
Rusija i Sjedinjene Države su se složile da ne otkrivaju suštinu razgovora.

(Tanjug)

Nastavi čitati

Svijet

MOSKVA SPREMA ODGOVOR za slučaj da EU zaplijeni njenu imovinu

Rusija priprema uzvratne mjere u slučaju da Evropska unija zaplijeni njenu zamrznutu imovinu, izjavila je u četvrtak, 4. decembra, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

“Sve nezakonite radnje koje se tiču naše imovine neće ostati bez odgovora. Paket kontramjera već je u pripremi, za slučaj stvarne krađe i zapljene imovine Ruske Federacije”, rekla je Zaharova, prenose RIA Novosti.

Ona je ideju EU o upotrebi ruske zamrznute imovine za pomoć Ukrajini nazvala neadekvatnom, ocjenjujući da bi taj plan naštetio samo EU, prenosi Tanjug.

Govoreći o odbijanju EU da primi isporuke ruskih energenata, ona je rekla da ”Evropljani snose teret finansiranja geopolitičkih zločina rukovodstva EU”.

”EU sistematski izvještava o navodnim uspjesima postignutim u odvikavanju od ruskih energetskih resursa i strašno je ponosna na to. Evropski građani se ubjeđuju da je isključivanje ruskih ugljovodonika sa evropskog tržišta nevjerovatno dostignuće briselske birokratije, garancija bezbjednosti i prosperiteta EU. Ono što iznose je čista besmislica koja ne izdržava nikakvu provjeru. Nepromišljen, lud i potpuno zabludni prekid uvoza ruskih energenata nanio je ozbiljan udarac EU. Napuštanjem uspostavljene energetske saradnje sa našom zemljom, EU se suočava sa naglim povećanjem cijena gasa i, kao rezultat toga, cijena električne energie”, smatra Zaharova. Prema njenim riječima, običnim Evropljanima se uskraćuje glas i uskraćuje im se mogućnost da iznesu svoje mišljenje.

”Najviši zvaničnici EU bukvalno iscrpljuju novac iz džepova svakog običnog Evropljanina. U međuvremenu, evropska preduzeća su primorana da plaćaju dva do tri puta više za struju od američkih kompanija, a četiri i po puta više za gas”, rekla je portparolka.

Nastavi čitati

Aktuelno