Connect with us

Svijet

SANKCIJE KAO DA NE POSTOJE! Evropa prošle godine kupila REKORDNU KOLIČINU RUSKE NAFTE

Indija ima koristi od uvoza ruske nafte po sniženim cenama usred evropskih sankcija i prodaje tu istu naftu tržištima EU po punoj cijeni nakon što je preradi.
Uvoz rafinisane nafte u EU iz Indije porastao je na rekordne nivoe 2023. godine, dok se uvoz ruske sirove nafte u Nju Delhi više nego udvostručio na godišnjem nivou.

To znači da su potrošači u Evropi vjerovatno dobili ogromne količine benzina, dizela, kerozina i drugih naftnih proizvoda koji potiču iz Rusije preko Indije prošle godine, uprkos sankcijama uvedenim Rusiji.

Indija je prošle godine postala vodeći svjetski uvoznik ruske sirove nafte, prema tržišnim podacima kompanije “Kpler” koje je analizirao “Independent”, uvozeći u proseku 1,75 miliona barela dnevno što je povećanje od 140 odsto u odnosu na 2022.

Istovremeno, uvoz rafiniranih proizvoda u Evropsku uniju iz Indije porastao je za 115 odsto, sa 111.000 barela dnevno u 2022. na 231.800 barela dnevno u 2023. godini, što je najviše u poslednjih sedam godina koje je analizirao “Kpler” i najverovatnije najviši ikada.

“To je dvosmjerna ulica – Indija je bila u mogućnosti da kupi jeftinu naftu za svoje rafinerije, zatim je uspela da preradi tu naftu i proda rafinisane proizvode po punoj cijeni, i na tržište (Evropu) koje je spremno da plati za njih jer očajnički treba da nadoknadi gubitak sankcionisane ruske nafte”, rekao je za “Independent” analitičar “Kplera” Met Smit.

Prihodi od nafte su oslonac ruske ekonomije, zbog čega su evropske zemlje, G7 i Australija uvele sankcije na naftu i derivate Moskvi i pokušale da ograniče cijene od 60 dolara po barelu.

Činjenica da bareli nafte poreklom iz Rusije još uvijek ulaze u Evropu preko trećeg tržišta naglašava koliko taj plan nije uspio.

Kompanije za praćenje trgovine naftom kažu da je nemoguće razlikovati koji rafinisani proizvodi potiču od ruskih materijala nakon što su prerađeni u drugoj zemlji. Ali praćenje uvoza sirove nafte i izvoznih odredišta rafinisanih proizvoda iz određenih objekata može da pruži neku ideju.

Jedan takav primer je rafinerija “Džamnagar” na zapadnoj obali Indije, koja je vodeća destinacija za rusku naftu koja stiže u Indiju, prema “Kpleru”.

Sirova ruska nafta činila je 34 odsto uvoza rafinerije (400.000 barela dnevno), dok je 770.000 barela dnevno stizalo iz drugih zemalja. A od izvoza rafinerije 2023. godine, oko 30 odsto je išlo u Evropu.

“Nemoguće je izvući rusku naftu ili proizvode napravljene od ruskog materijala sa globalnog tržišta. Rusija je takođe toliko bitan igrač da je nemoguće u potpunosti da iskorijeniti rusku ponudu sa globalnog tržišta jer bi to izazvalo skok cijena”, objasnio je Smit.

Oko 20 od 27 zemalja EU uvezlo je rafinisane proizvode iz Indije prošle godine, pri čemu je Holandija činila 24 odsto ukupnog obima. Slede Francuska sa 23 odsto, Rumunija sa 12 odsto i Italija i Španija sa po 11 odsto. Indija je takođe izvozila rafinisane proizvode poput benzina, mlaznog goriva i dizela u Njemačku i Belgiju sa po 7 odsto.

Related Topics:

Svijet

LAVROV I SLUŽBENO POTVRDIO “Tramp je pozvan u Rusiju”

Predsjednik SAD Donald Tramp dobio je poziv da posjeti Rusiju, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

“Kao što znate, pozvan je. Predsjednik /Rusije Vladimir/ Putin je tokom konferencije za novinare na Aljasci potvrdio poziv, a Donald Tramp je, ako se dobro sjećam, rekao da je to veoma zanimljivo”, rekao je Lavrov za medijski servis “Rusija 24”.

Putin i Tramp sastali su se u petak, 15. avgusta, na Aljasci.

Nastavi čitati

Svijet

TRAMP: Rusija je MOĆNA VOJNA DRŽAVA – nema povratka KRIMA Kijevu, niti UKRAJINA može u NATO

Predsjednik SAD je, komentarišući potrebu Kijeva da napravi ustupke kako bi se riješio sukob, ocenio da Zelenski mora pokazati fleksibilnost.

Evropski lideri na sastanku u Bijeloj kući razumeli su potrebu za teritorijalnim ustupcima Ukrajini, ocijenio je američki lider.

“Odluke u pregovorima će donositi Putin i Zelenski, SAD su daleko od sukoba. Nemoguće je vratiti Krim Ukrajini, a takođe nije moguće da se Kijev pridruži NATO-u”, poručio je Tramp. Američki lider je istakao da je Rusija moćna vojna država, sviđalo se to nekome ili ne.

Prema Trampovim riječima, Francuska i Nemačka žele da rasporede snage u Ukrajini, ali to “neće stvoriti probleme sa Rusijom”.

Američki predsednik Donald Tramp sastao se u ponedeljak u Bijeloj kući sa evropskim liderima i Vladimirom Zelenskim, sa kojima je razgovarao o bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu, Tramp je najavio i razgovore o mogućnoj razmjeni teritorija.
Tramp je nakon sastanka pozvao telefonom predsjednika Rusije Vladimira Putina i kojeg je informisao o rezultatima pregovora u Vašingtonu.

Nastavi čitati

Svijet

Gotovo DOGOVOREN sastanak – TRAMP najavio susret Putina i Zelenskog

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da američke trupe neće biti raspoređene američke trupe da brane granicu Ukrajine ni pod jednom bezbednosnom garancijom koja proizilazi iz mirovnog sporazuma o okončanju ruske invazije.

On je u intervjuu za Foks njuz rekao je da su evropski saveznici spremni da pošalju svoje vojnike na teren u Ukrajini kao deo bezbednosne garancije i da su SAD “spremne da im pomognu u vezi sa stvarima”.

“Kada je reč o bezbednosnim garancijama, oni (EU) su spremni da postave ljude na zemlji. Mi smo spremni da im pomognemo, posebno, možda, u vazduhu. Jer niko nema stvari koje mi imamo”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ako se postigne mirovni sporazum, “neće biti problema u dužem vremenskom periodu”.

“Postojaće određene bezbednosne garancije. Ali neće biti NATO-a , to je nešto što se definitivno nikada neće dogoditi”, dodao je.

On je istakao da je “na neki način već dogovorio” sastanak između ruskog lidera Vladimira Putina Putina i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali da oni moraju da donesu konačnu odluku.

“Nekako sam se dogovorio sa Putinom i Zelenskim, i znate, oni su ti koji moraju da donose odluke, mi smo 7.000 milja daleko. Oni su ti koji moraju da povuku poteze”, rekao je Tramp i dodao da bi, ako bilateralni sastanci uspeju, on bio spreman da organizuje trilateralni sastanak i ” zaključio sporazum”.

Na pitanje Foks njuza o planovima da pokuša da organizuje bilateralni sastanak između Putina i Zelenskog, Tramp je istakao i da neki evropski lideri nemaju istu hitnost kao on kada je reč o zaustavljanju rata u Ukrajini i da je jedan od evropskih lidera u Beloj kući preporučio ponovni sastanak za “još mesec ili dva”.

“Jedan od gospodina, koji je sjajan momak, nadam se da ga nisam uvredio. Rekao je: ‘Pa, hajde da se vidimo za mesec ili dva i da vidimo’. Rekao sam: ‘Mesec ili dva? Imaćete još 40.000 mrtvih za mesec ili dva. to mora da se uradi večeras’. I jesam, zapravo. Pozvao sam predsednika Putina i pokušavam da zakažem sastanak sa predsednikom Zelenskim”, rekao je Tramp.

On je naveo da postoji “toplina” u odnosima između njega i ruskog predsednika Vladimira Putina, što se, kako kaže, moglo videti prilikom njihovog susreta prošlog petka u Enkoridžu na Aljasci.

“Videli ste to kada je on izašao iz aviona, kada sam i ja izašao iz aviona, postoji toplina… postoji taj prijatan osećaj… i to je dobra stvar, a ne loša stvar”, rekao je američki lider.

Na pitanje o jučerašnjem telefonskom razgovoru između njega i Putina, koji se odigrao dok su evropski lideri i ukrajinski predsednik bili u Beloj kući, Tramp je rekao da nije razgovarao sa predsednikom Rusije pred ostalim svetskim liderima jer je smatrao da bi to, kako je naveo, “bilo nepoštovanje” prema Putinu.

“Nisam to uradio pred njima, mislio sam da bi to bilo nepoštovanje prema predsedniku Putinu, znate da to ne bih uradio, jer nisu imali najtoplije odnose i zapravo predsednik Putin nije hteo da razgovara sa ljudima iz Evrope. Mislim, to je bio deo problema”, dodao je Tramp.

Tramp je naveo da su, po njegovom osećaju, Putin i Zelenski “u malo boljim odnosima nego što je očekivao”, iako i dalje postoji “ogromno nepoverenje”.

Nastavi čitati

Aktuelno