Nekoliko zapadnih zemalja saopštile su razmatraju promenu svog stava prema Palestini, odnosno da priznaju palestinsku državu, a uoči Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku ovog septembra.

U zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova Australije, Kanade, Finske, Novog Zelanda, Portugala, Andore i San Marina navedeno je da njihove zemlje razmatraju priznanje “kao suštinski korak ka rešenju o dve države” i pozivaju i druge zemlje da im se pridruže.

Saopštenje izdato u okviru Konferencije za unapređenje rešenja o dve države, koja je otvorena u ponedeljak u UN, potpisali su i ministri spoljnih poslova zemalja koje su već priznale Palestinu, poput Islanda, Irske i Španije, dok je premijer Malte najavio da ce njegova zemlja priznati palestinsku državu.

Izjava ministara spoljnih poslova počela je osudom napada Hamasa 7. oktobra, koji su nazvali “antisemitskim i terorističkim” činom, a zatim su pozvali na hitan prekid vatre, koji bi uključivao oslobadjanje svih talaca koje drži Hamas i nesmetan ulazak humanitarne pomoci, prenosi Harec.

Ministri su takođe pozvali svetske nacije da uspostave diplomatske odnose sa Izraelom i “izraze želju da razgovaraju o njegovoj integraciji u region”.

Francuska i Saudijska Arabija objavile su u utorak da podržavaju konkretne i vremenski ograničene korake koji ce dovesti do sprovodjenja rešenja o dve države, dok su se ostale zemlje učesnice konferencije, uključujuci Ujedinjeno Kraljevstvo, Katar, Tursku i Brazil, pridružile njihovoj objavi.

U međuvremenu, u utorak uveče, premijer Malte Robert Abela objavio je da ce njegova zemlja priznati palestinsku državu tokom Generalne skupštine UN u septembru.

“Stav naše zemlje pokazuje našu posvecćenost pronalaženju rešenja za trajni mir na Bliskom istoku”, rekao je on.

U utorak je i premijer Velike Britanije Kir Starmer najavio da ce njegova zemlja priznati palestinsku državu pre skupštine UN u septembru ako Izrael ne preduzme značajne korake kako bi poboljšao “užasnu situaciju u Gazi”.

Njegova izjava usledila je nekoliko dana nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron najavio da njegova zemlja planira da prizna palestinsku državu u septembru.

“Francuska želi mir na Bliskom istoku”, rekao je Makron tada.

U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u ponedeljak je počela konferencija koja ima za cilj da utvrdi parametre za “mapu puta” ka formiranju palestinske države, uz osiguranje bezbednosti Izraela, kojoj prisustvuju desetine ministara, dok Sjedinjene Američke Države i Izrael bojkotuju dogadjaj.

Konobar u baru na plaži u gradu Carteros, u blizini Herakliona, na Kritu, pozdravljen je kao heroj nakon što je skočio u more i spasio plivača kojeg su odnele jake struje.

Prema iskazima očevidaca, plivač se na Kritu borio sa jakim talasima i nije mogao da se vrati na obalu, ali konobar je brzo reagovao, stavio peraje, zgrabio prsluk za spašavanje i bacio se u vodu bez razmišljanja.

Za svega nekoliko minuta stigao je do iscrpljenog čoveka i bezbedno ga izvukao na suvo.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ieidiseis.gr (@ieidiseis.gr)

Severne obale Krita poznate su po opasnim morskim strujama koje su ranije već odnosile živote. Snimak, koji se brzo proširio društvenim mrežama, prikazuje koliko su tog dana talasi bili snažni i ponovo otvorio pitanje bezbednosti na popularnim plažama na Kritu, zato što tog dana na Karterosu nije bilo profesionalnog spasioca, piše Greek City Times.

Opasni vetrovi Meltemi

Sever i zapad ostrva su u ovo doba godine i do sredine septembra, pod udarom vetrova poznatih kao Meltems, koji su opasni za plivače, kao i mornare i mornare iako je Krit izuzetno popularan kod turista.

Jaki, suvi vetrovi mogu izazvati snažne talase i morske struje koje predstavljaju izazov čak i za iskusne plivače. Zato je veoma važno da se pre ulaska u vodu informišete o vremenskim uslovima i potencijalnim opasnostima, kao i da obratite pažnju na upozorenja i crvene zastavice koje označavaju da kupanje nije bezbedno.

Stručnjaci upozoravaju da se pre plivanja u regijama Grčke koje su na udaru jakih vetrova, prethodno informišete o lokalnim vremenskim uslovima i savetuju naročit oprez u slučaju da Meltemi jače duva, čak i ako ste iskusan plivač.

Oni savetuju i sledeće:

Poštujte znakove i crvene zastave na plažama koje upozoravaju na rizične uslove, a u vetrovitim danima pronađite drugu aktivnost, kao što je kupanje u bazenu.
Ne ulazite u vodu, posebno grubu vodu, ako plaža nema profesionalnog spasioca.
Ukoliko vas uhvati morska struja, plivajte paralelno u odnosu na obalu dok ne izađete iz struje, a zatim krenite ka obali

Njemačka pokreće masovnu modernizaciju vojske vrijednu desetine milijardi evra, uključujući nabavku hiljada borbenih vozila i aviona, u cilju izgradnje najmoćnije konvencionalne armije u Evropi i smanjenja oslanjanja na SAD.

Njemačka se sprema za veliki talas kupovine oružja vrijednog više milijardi evra, uključujući 20 borbenih aviona Eurofighter, do 3.000 oklopnih vozila Boxer i čak 3.500 pešadijskih borbenih vozila Patria, javlja Rojters.

Ove nabavke su dio strategije kancelara Fridriha Merca za izgradnju najmoćnije konvencionalne vojske u Evropi, sa ciljem smanjenja oslanjanja na sve nepredvidivijeg saveznika, Sjedinjene Američke Države, i preuzimanja veće odgovornosti za bezbednost evropskog kontinenta.

Ranije ove godine, Merc je obezbjedio podršku Bundestaga (njemačkog parlamenta), koji je izuzeo vojne troškove od ustavno garantovanih ograničenja duga, omogućavajući njegovoj vladi da obezbedi stabilno finansiranje vojne reforme.

Projektovano je da će redovni vojni budžet Njemačke porasti na približno 83 milijarde evra do 2026. godine – što je povećanje od 20 milijardi u odnosu na 2025. godinu.

Samo narudžbina aviona Eurofighter procjenjuje se na između četiri i pet milijardi evra, dok se vrednost oklopnih vozila Boxer, koje proizvode KNDS i Rheinmetall, procjenjuje na oko 10 milijardi evra. Kupovina vozila Patria mogla bi dostići vrijednost od oko sedam milijardi evra.

Njemačko Ministarstvo odbrane takođe napreduje sa planovima za nabavku dodatnih sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T, kao i nekoliko stotina SkyRanger platformi za borbu protiv dronova. Međutim, finansijski detalji ovih ugovora još uvijek nisu u potpunosti definisani.

Kancelar Merc je obećao da će ispuniti novi cilj NATO-a – izdvajanje 3,5 odsto BDP-a za odbranu do 2029. godine – što bi Njemačku postavilo daleko ispred većine ostalih članica.

Ipak, zemlja ima mnogo toga da nadoknadi. Odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu, komandant njemačke vojske javno je izrazio razočaranje zbog dugogodišnjeg zanemarivanja vojnih kapaciteta, navodeći da je Bundesver “stajao tamo manje-više praznih ruku”.