– U jeku napetosti između Zapada i Rusije, paketi za preživljavanje tokom 72 sata u ekstremnim hitnim slučajevima ponovo su tema u medijima zemalja Evropske unije.

Inicijativu kojom poziva građane svojih 27 država članica da pripreme pakete za preživljavanje tokom 72 sata u slučaju ekstremnih hitnih situacija, uključujući moguće sukobe, ove godine je predstavila komesarka EU za upravljanje krizama Hađa Labib, kao deo šireg plana za jačanje otpornosti Evrope na složene i međusobno povezane pretnje.

Prema preporukama, građani bi trebalo da obezbede zalihe poput flaširane vode, konzervirane hrane, svetiljki, šibica, energetskih pločica, ličnih dokumenata u vodootpornoj torbici, gotovine, lekova, švajcarskog nožića, karata za igranje i radija na baterije.

-Znanje šta učiniti u slučaju opasnosti sprečava paniku – istakla je Labib, podsetivši na ispražnjene police toalet papira tokom prvih dana pandemije.

Inicijativa se zasniva na Izveštaju bivšeg finskog predsednika Saulija Ninistea, koji je naglasio potrebu za strateškom pripravnošću.

EU takođe planira stvaranje strateške rezerve ključnih zaliha, uključujući protivpožarne avione, medicinsku opremu i alate za suzbijanje hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih opasnosti.

Neki evropski zakonodavci predlažu slanje priručnika za pripravnost svakom domaćinstvu, inspirisani primerima Nemačke i nordijskih zemalja, koje su distribuirale informativne letke i razvile aplikacije za savete u kriznim situacijama. “Preporučujemo 72 sata samodovoljnosti”, poručila je Labib, naglasivši važnost lične spremnosti za suočavanje s nepredvidivim izazovima, piše Miror, prenosi hrvatski Večernji list.

Kako je u u aprilu ove godine javio Euronjuz, krajnja desnica optužila je Evropsku komisiju za sejanje straha nakon što je predstavljen paket za otpornost koji ima za cilj da obezbedi samoopstanak u slučaju krize.

Labib je najavila novu Strategiju EU za pripravnost s desetinama akcijskih tačaka, uključujući osnivanje centra za koordinaciju kriza i uputstva svim stanovnicima da spakuju komplete za hitne slučajeve s dovoljno hrane i potrepština kako bi prebrodili prva tri dana vanredne situacije.

Otkrila je sadržaj svoje torbe i rekla svakoj zemlji EU da sastavi spisak predmeta specifičnih za pretnje s kojima se suočava njihov deo sveta. Mora sadržavati fotokopije identifikacijskih dokumenata, gotovinu, radio s baterijama, punjač i bateriju za telefon, svetiljku, šibice i upaljač u slučaju nestanka struje, pribor za prvu pomoć, vodu, hranu i društvene igre za prekratko vreme.

-Naravno da se svi nadamo da nam to nikada neće trebati, ali čak i u situacijama s poplavama, olujama, požarima, čime god da imate, nije loša ideja imati neku vrstu pripravnosti- rekao je tada danski poslanik Evropskog parlamenta Štajne Boš za Euronjuz.

Kinga Gal iz desne grupe Patrioti za Evropu, osudila je to kao „ratnu histeriju“. “To stvara paniku, stvara strah i ne pomaže ništa jer nema rata u Evropskoj uniji i nadam se da ga uopšte nećemo imati“, rekla je tada za Euronjuz.

Međutim, inicijativa Komisije nije izolovana i nekoliko evropskih zemalja već je preduzelo slične inicijative.Nije iznenađujuće da se čini da su zemlje najbliže Rusiji najbolje pripremljene

Dok je bio mlađi, Edit Perales prijavio se u Nacionalnu bolivarsku miliciju, civilnu jedinicu koju je pokojni predsjednik Ugo Čavez osnovao 2009. godine kao pomoć u odbrani Venecuele.

Šesnaest godina kasnije, 68-godišnji Perales pridružuje se hiljadama drugih pripadnika milicije koji se pripremaju za potencijalni američki napad, piše “BBC”. Ova uglavnom neorganizovana snaga, sastavljena većinom od starijih građana, aktivirana je nakon što je američka mornarica rasporedila svoje brodove u južnom Karipskom moru u sklopu, kako su američki zvaničnici naveli, operacija protiv krijumčarenja droge.

Neproglašeni rat
Tokom tih operacija, američke snage uništile su najmanje tri plovila za koja tvrde da su prevozila drogu iz Venecuele u SAD, pri čemu je ubijeno najmanje 17 osoba. Venecuelanski ministar odbrane, Vladimir Padrino, izjavio je da napadi i prisustvo američke mornarice predstavljaju “neproglašeni rat” protiv Venecuele. Predsjednik Nikolas Maduro odmah je nakon toga pozvao miliciju u aktivnu službu.

Perales, koji živi u naselju 23 de Enero, tradicionalnom uporištu čavizma u Karakasu, kaže da su mu uniforma i čizme spremne. Kao odani pristalica vlade, ističe da je “spreman služiti kad god ga pozovu”.

“Moramo braniti domovinu”, rekao je za BBC, ponavljajući riječi predsjednika Madura nakon napada.

Pogoršanje odnosa sa SAD
Iako vojni stručnjaci smatraju da američko pomorsko prisustvo na Karibima nije dovoljno veliko da bi upućivalo na planiranu invaziju, nema sumnje da su se ionako napeti odnosi između Venecuele i SAD dodatno pogoršali otkako se Donald Tramp vratio na dužnost.

SAD su među državama koje nisu priznale Madurov reizbor u julu 2024, navodeći dokaze opozicije i nezavisnih posmatrača koji sugerišu da je pobjedu odnio njegov suparnik Edmundo Gonzalez. Ubrzo nakon preuzimanja dužnosti, Tramp je venecuelansku bandu Tren de Aragua proglasio terorističkom grupom, što je poslužilo kao opravdanje za deportacije migranata i nedavnu vojnu akciju.

Trampova administracija takođe je udvostručila nagradu za informacije koje bi dovele do Madurovog hapšenja na 50 miliona dolara, optužujući ga za saradnju s narkokartelima, što Maduro oštro demantuje.

Vojna obuka na ulicama
Kao odgovor na percipiranu prijetnju, Maduro je naredio vojsci da obuči lokalne milicije. Te grupe se uglavnom sastoje od dragovoljaca iz siromašnih zajednica, iako su neki zaposlenici javnog sektora prijavili da su bili pod pritiskom da se pridruže. U prošlosti su se uglavnom koristile za popunjavanje redova na političkim skupovima.

Prošle subote, vojnici su u četvrti Petare u Karakasu započeli obuku lokalnog stanovništva za rukovanje oružjem. Scenario je uključivao tenkove i nenapunjene puške ruske proizvodnje. Većina dragovoljaca nema borbenog iskustva, ali entuzijazma im ne nedostaje.

“Ako moram položiti život u bici, učiniću to”, rekao je 69-godišnji Francisko Ojeda, dok je vježbao borbeni položaj s puškom AK-103.

Slično razmišlja i 67-godišnja Gladi Rodrigez: “Nećemo dopustiti nijednoj američkoj vladi da dođe i izvrši invaziju”.

Život teče dalje
Ipak, izvan vladinih uporišta, život se odvija uobičajeno, a malo ko razmišlja o mogućnosti invazije. Čak i u Petareu, nedaleko od mjesta gdje su se održavale vježbe, stanovnici su obavljali svoje svakodnevne poslove.

Benigno Alarkon, politički analitičar sa Katoličkog univerziteta Andres Belo, smatra da Madurov plan nije da se milicija bori, već da posluži kao “živi štit”. Tvrdi da vlada pozivanjem civila želi povećati potencijalnu ljudsku cijenu bilo kakve američke vojne akcije.

Prema njegovim riječima, zbog toga nije ni važno jesu li članovi milicije dobro obučeni ili naoružani.

Maduro tvrdi da je u miliciju i rezerve prijavljeno više od 8,2 miliona civila, no ta brojka se smatra spornom. Za Peralesa, koji je u miliciji decenijama, njegova je uloga jasna – on je branilac svoje ulice i naselja.

Iako zbog godina i zdravlja ne učestvuje u novim vježbama, kaže da je spreman.

“Moramo braniti teritoriju. Nositi uniformu već podrazumijeva odgovornost”, rekao je, prenosi “Indeks”.

ATV

Lufthansa je potvrdila da će do 2030. godine ukinuti do 4.000 administrativnih radnih mjesta, u sklopu digitalizacije, automatizacije i konsolidacije procesa, saopštila je avijacijska grupa u ponedjeljak na Danu tržišta kapitala u Minhenu.

Kompanija je, takođe, podigla svoje srednjoročne finansijske ciljeve.

Lufthansa grupa nedavno je imala oko 103.000 radnika. Kompanija sada cilja na operativnu dobit, prilagođenu zaradu prije kamata i poreza (EBIT), od osam do deset odsto, u odnosu na prethodni cilj od osam odsto. Za ovu godinu, uprava je objavila da očekuje da će prilagođena EBIT značajno premašiti prošlogodišnjih 1,6 milijardi evra, prenosi DPA.