Dok su rukovodeći krugovi i vlast u Republici Srpskoj uoči izbora uvjeravali građane da je elektroenergetski sistem potpuno stabilan, a Elektroprivreda RS (ERS) zamajac razvoja koji garantuje najjeftiniju struju i sigurnost snabdijevanja, stvarnost je nakon zatvaranja birališta donijela hladan tuš. Umjesto izvoznog giganta i “energetske nezavisnosti”, Srpska se suočava sa sistemskim slomom domaće proizvodnje. Već od ponedjeljka biće neophodno uvoziti čak polovinu ukupno potrebne električne energije za domaće potrošače.

Dok se izborni bilbordi sa obećanjima još nisu pošteno ni skinuli, termoelektrane staju, hidroakumulacije su prazne, a računi ključnih preduzeća su pod blokadom.

Ugljevik na koljenima: Blockirani računi i 15 kašika zemlje za kašiku uglja

Najveći udarac sistemu stiže iz Rudnika i Termoelektrane Ugljevik, koji ovog vikenda ponovo potpuno obustavlja rad. Iako su predizborna obećanja obilovala pričama o novim investicijama, direktor RiTE Ugljevik Žarko Novaković priznaje da preduzeće više ne može obezbijediti ni osnovne količine uglja za rad postrojenja.

Radovi na novom kopu „Ugljevik Istok 2“ potpuno su obustavljeni zbog neriješenih imovinsko-pravnih odnosa, dok je na starom kopu „Ugljevik Istok 1“ iskopavanje postalo gotovo neizvodljivo. Izvršni direktor za tehničke poslove ERS-a Ivan Koprivica potvrdio je da radovi na otkrivci enormno kasne:

„Iskopavaju ugalj na polju gdje je koeficijent do 15 naprema jedan. To znači da moraju zagrabiti 15 kašika zemlje da bi došli do samo jedne kašike uglja“, objašnjava Koprivica.

Da stvar bude gora po giganta iz Ugljevika, pored nedostatka sirovine, preduzeće se bori i sa blokiranim računima, što dodatno parališe bilo kakvo operativno poslovanje.

Hidroelektrane na minimumu, akumulacije prazne

Ni hidroenergetski sektor, koji je u ranijim najavama vlasti predstavljan kao stabilna rezerva, ne može da ublaži pad termoelektrana. Zbog dugotrajne suše i izuzetno slabih dotoka, hidroelektrane na Drini i Vrbasu rade minimalnim kapacitetom.

Situacija je posebno kritična u Hercegovini. Nivo Bilećkog jezera pao je na izuzetno nizak nivo, pa Hidroelektrana Trebinje I ne proizvodi struju već duže od mjesec dana. Iako je planirano da se redovni remont završi 20. oktobra, rok je ponovo pomjeren. Rukovodilac Brane Grančarevo Nikola Tubić potvrdio je da je remont, na zahtjev HE Dubrovnik, produžen sve do 5. novembra, čime je elektroenergetski sistem ostao bez još jednog vitalnog oslonca.

Gacko ostalo jedino na mreži: “Oprema je stara 40 godina”

Sve oči nadležnih sada su uprte u RiTE Gacko, jedinu termoelektranu koja je ostala u pogonu. Međutim, i iz Gacka stižu ozbiljna upozorenja da je sistem preopterećen i na samoj granici izdržljivosti.

Direktor RiTE Gacko Maksim Skoko upozorava da se ne mogu činiti čuda sa opremom starom više od četiri decenije:

„Sve oči su uprte u Gacko, a i Gacko ima svoje probleme. Moramo s vremena na vrijeme da zaustavimo proizvodnju kada se desi kvar. Oprema je stara preko 40 godina i to stvara ogroman pritisak na zaposlene“, poručuje Skoko, dodajući da i pored milion tona otkrivenog uglja, ozbiljan problem predstavlja i njegov loš kvalitet.

Od predizborne idile do skupog uvoza

Umjesto stabilnosti i sigurnosti o kojoj se govorilo tokom kampanje, slika energetskog sektora Srpske danas izgleda alarmantno: jedna termoelektrana stoji zbog nemara i dugova, druga radi na izmaku snaga sa dotrajalom opremom, dok su hidroakumulacije ispražnjene.

Cijenu nesmotrenog upravljanja i slabe pripreme za zimsku sezonu građani i privreda osjetiće već u narednim danima, kada će Elektroprivreda RS nedostajuće enormne količine struje morati kupovati na slobodnom tržištu po znatno višim, uvoznim cijenama.

Preliminarni rezultati Centralne izborne komisije (CIK) obreznatili su izbornu senzaciju u Srbcu, opštini koja je godinama važila za jedno od najsigurnijih uporišta vladajućeg SNSD-a. Prema najnovijim podacima, došlo je do drastičnog preokreta na političkoj sceni – Pokret Svojim Stopama (PSS) ostvario je istorijski rezultat i postao druga najjača politička snaga u ovoj lokalnoj zajednici, dok su vladajuće stranke pretrpjele ozbiljan udarac.

Povodom ovih rezultata oglasio se generalni sekretar PSS-a Nebojša Drinić, koji naglašava da brojke nedvosmisleno pokazuju gdje leži povjerenje građana.

„Brojke govore jasno: naša lista ima 976 glasova više nego PDP na lokalnim izborima 2024. godine, dok SNSD u odnosu na iste izbore ima 980 glasova manje, a Ujedinjena Srpska 329 manje! Sa osvojenih 1.348 glasova, PSS je i zvanično druga politička snaga u Srbcu“, poručio je Drinić.

On ističe da ovakav preokret predstavlja jasnu poruku birača koji traže novu politiku i odgovornost prema lokalnoj zajednici.

„Hvala, Srbac! Ovako veliki rast povjerenja građana za nas nije samo politička pobjeda, već nosi i još veću odgovornost da opravdamo očekivanja svakog čovjeka koji nam je dao glas“, zaključio je generalni sekretar PSS-a.

Podaci sa biračkih mjesta potvrđuju da je PSS u Srbcu više nego utrostručio svoju podršku u odnosu na ranije cikluse, dok je drastičan pad glasova vladajuće koalicije otvario potpuno novu političku dinamiku u ovoj opštini.
Banjaluka24

Elektroprivreda Republike Srpske raspisala je jedan od finansijski najvećih tendera u posljednje vrijeme u Bosni i Hercegovini i to za izgradnju Kongresnog centra u Trebinju procijenjene vrijednosti 309 miliona maraka sa PDV-om.

Tender za Kongresni centar nije običan tender. Od ponuđača se, pored projekta i gradnje, očekuje da osigura finansiranje projekta. Zahtijevaju se podaci o kamatnoj stopi, periodu otplate kredita i trošku obrade, naknadi za nepovučena sredstva, trošku osiguranja kredita te procentu finansiranja koji obezbjeđuje ponuđač. Ekonomista Mirjana Orašanin ističe da je Elektroprivreda preduzeće sa najvećim rizokom poslovanja.

„Elektroprivreda ima ogromne probleme u poslovanju. Elektroprivreda ima preko 300 miliona obaveza i jedno preduzeće koje se nalazi u takvoj fiskalnoj poziciji, finansijskom stanju, želi da investira preko 300 miliona maraka u jedan kongresni centar.

Ono što je ključno pitanje za naše građane jeste ko će sve to pokriti i ko će sve to platiti, ako znamo da je Elektroprivreda poslovala sa gubitkom na kraju poslovne godine, odgovor na to potanje je  jasan – sve će to platiti građani kroz povećane račune za električnu energiju, koje će sigurno dobiti kao čestitku vlasti u narednom periodu“, kaže  Orašanin.

„Uslovi koji se traže za finansiranje ovog projekta, da investitor  ponudi najbolje usolove finansiranja, koji će na kraju značiti novo zadužeje ERS-a, pod vrlo nepovoljnim uslovima, jer trenutne kamatne stope  i na domaćem i na međunarodnom tržištu su izuzetno visoke, što će na kraju teret novog kredita pasti na ERS i ugroziti ovako poljuljan problem sa likvidnošću ovoga sistema.

Sigurno je da pitanje isplativosti ovog projekta takođe upito, odnosno povrat uloženih sredstava u razumnom roku, nije moguć“, kaže Stanić.

U javno dostupnim informacijama za sada nije navedena finansijska institucija koja bi finansirala projekat, niti pod kojim uslovima će ERS otplaćivati investiciju. Pitanje koje se postavlja je zašto preduzeće, čija je oblast djelovanja električna energija, gradi centar koji se najviše tiče turizma i ugostiteljstva.

(BN)