Connect with us

Svijet

STRAH SE UVUKAO U KIJEV! Ako republikanci pobijede u američkom Kongresu, NEMA VIŠE POMOĆI ZA UKRAJINU!

Iako ukrajinske snage trenutno solidno stoje na frontu, postoji mogućnost da se sve preokrene i to u samo jednom danu.

Naime, republikanci su ranije upozoravali da postoji mogućnost da će prekinuti pomoć Ukrajini ako osvoje kontrolu nad američkim Kongresom na predstojećim izborima. Srednji izbori se održavaju dve godine nakon predsjedničkog mandata, odnosno na polovini predsjedničkog mandata. Oni biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 članova Senata, a ovogodišnji izbori biće održani 8. novembra. Dakle tada će konačno postati jasno da li će SAD ostati na strani Kijeva ili ne.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je video na kojem se vidi vatreni niz raketa američke proizvodnje kako osvjetljavaju noćno nebo dok pogađaju svoju metu, dok se u pozadini svira pjesma Metalike.

Oružje koje su Amerikanci dali Ukrajincima je savremeni višecjevni raketni bacač, poznatiji kao HIMARS. SAD su do sada poslale Ukrajini osamnaest ovih raketnih sistema, u okviru paketa pomoći vrednog 52 milijarde dolara. Vojni eksperti i ukrajinska vlada kažu da je podrška bila ključna za njihovu misiju.

Mark Kasnije, bivši pukovnik američkih marinaca i stručnjak za odbranu u Centru za strateške i međunarodne studije rekao je da bi bez ovoga poraz Ukrajinaca bio izvjestan.

Cijeli paket podrške uskoro bi mogao da bude doveden u pitanje jer su republikanci izrazili zabrinutost zbog trošenja toliko novca na Ukrajinu dok se Amerikanci bore sa rastućim troškovima života.

Šta republikanci kažu o pomoći Ukrajini?

Ranije u oktobru, lider manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti sugerisao je da Kongres koji kontrolišu republikanci ne bi bio voljan da ispiše „blanko ček” Ukrajini.

„Mislim da će ljudi biti pogođeni recesijom i neće pisati blanko čekove Ukrajini“, rekao je Makarti.

Trenutno je njegova stranka favorit za preuzimanje kontrole nad donjim domom Kongresa, koji, prema Ustavu SAD, inicira sve rezolucije o potrošnji. Kao predsjednik, Mekarti bi odlučivao o kojim zakonima će se glasati.

I drugi republikanci su izrazili slične sumnje. Senator iz Misurija Džoš Houli rekao je u maju da pomoć Ukrajini nije u interesu Amerike i da omogućava Evropi da iskoristi njihovu velikodušnost i da se oslobodi. Komentari su istakli podjele u stranci, pri čemu je bivši potpredsjednik Majk Pens oštro osudio odbranu Putina i članove njegove sopstvene stranke koji bi ih natjerali da se odvoje od svijeta.

Sa njim se slaže i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel, koji je pozvao Bijelu kuću da poveća pomoć Ukrajini. Rekao je da bi SAD trebalo da učine više da obezbjede Ukrajini neophodne alate za suprotstavljanje ruskoj agresiji.

Zanimljivo je da su samo republikanci, njih 57 u Predstavničkom domu i 11 u Senatu, glasali protiv paketa pomoći Ukrajini od 40 miliona dolara ovog proljeća.

Da li će SAD zaista povući pomoć?

Zbog toga je glavno pitanje koje se postavlja – šta će se desiti nakon izbora. Britanski poslanik Tobajas Elvud, član parlamentarnog odbora za odbranu rekao je da u Evropi raste zabrinutost za budućnost rata.

„Ako se Amerika povuče, Putin bi mogao da izvuče pobjedu iz ralja poraza“, rekao je Elvud.

Ukrajinski zvaničnici i posmatrači sa sjedištem u SAD kažu da je malo vjerovatno da će pomoć biti značajno smanjena, bez obzira na ishod predstojećih izbora.

Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov vjeruje da pomoć neće biti uskraćena. Takav utisak na njega su ostavili prethodni susreti sa američkim predstavnicima, među kojima su bili i demokrate i republikanci.

„Mnogi signali su ukazivali na to da će se, bez obzira na to ko će biti na vlasti, dvostranačka podrška Ukrajini nastaviti. Verujem u to“, rekao je Reznikov.

Džon Herbst, koji je bio američki ambasador u Kijevu između 2003. i 2006. godine, rekao je da bi Makarti mogao biti kriv za zauzimanje političkog stava u korist svoje stranke.

„Nema sumnje da na populističkoj, Trampovoj strani stranke, postoji skepticizam u pogledu pomoći Ukrajini. Čak i mala količina neprijateljstva prema Ukrajini i izvesnog poštovanja prema Putinovoj Rusiji“, rekao je Herbst.

Dodao je da postoje dobre šanse da će populističko krilo stranke u Kongresu ojačati nakon izbora, ali da li će ovaj pritisak dovesti do smanjenja finansiranja i dalje je otvoreno pitanje. Demokrate su odgovorile na Makartijeve komentare ponavljajući svoju podršku Ukrajini, iako imaju unutrašnje partijske pobunjenike čije povjerenje moraju da dobiju. Grupa lijevo orijentisanih demokrata povukla je pismo u kome se poziva na rešenje rata u Ukrajini putem pregovora usred optužbi da potkopavaju predsednika Džoa Bajdena.

Kako američka javnost gleda na rat u Ukrajini?

Ipak, ankete pokazuju da je američka podrška i dalje jaka, ali ima znakova da jenjava kako se rat odugovlači.

Prošlog mjeseca, 20 odsto građana reklo je da SAD daju Ukrajini previše pomoći, prema Pev Research-u, u odnosu na 12 u maju i sedam odsto u martu ove godine, prenosi nova.rs.

Related Topics:

Svijet

STOČNI SLOM U EVROPI: Drastičan pad broja grla u EU!

Evrostat je saopštio danas da je broj grla stoke u Evropskoj uniji nastavio da opada i tokom 2024. godine prema najnovijim podacima o stočnom fondu u EU.
U svom saopštenju navode da je u 2024. godini EU imala 132 miliona svinja, 72 miliona goveda, 57 miliona ovaca i 10 miliona koza. U poređenju sa prethodnom godinom, brojnost svih kategorija stoke je opala – broj svinja smanjen je za 0,5 odsto, goveda za 2,8 odsto, ovaca za 1,7 odsto, a koza za 1,6 odsto.

Takođe, nedavni padovi u brojnosti stoke dodatno potvrđuju dugoročan trend opadanja u EU.

U poređenju sa 2014. godinom, broj svinja u 2024. bio je manji za 8,1 odsto, broj goveda za 8,7 odsto, ovaca za 9,4 odsto, dok je broj koza opao za čak 16,3 odsto.

Nastavi čitati

Svijet

MOSKVA UZVRAĆA! Zaharova OSUDILA sporazum o tribunalu za Ukrajinu!

Potparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, osudila je danas potpisivanje sporazuma o Specijalnom tribunalu za zločine agresije protiv Ukrajine u Savetu Evrope.
Ona je rekla da se radi o “sramotnoj stranici u istoriji Saveta Evrope, a ima ih mnogo”, dodavši da ta organizacija ne zna ništa o ljudskim pravima i nije bila zainteresovana za prava Rusa u Ukrajini, prenosi RIA Novosti.

“Savet Evrope bio jedan od prvih koji se izjasnio u korist formiranja kvazi-pravnih mehanizama usmerenih protiv naše zemlje. (Ova institucija) je odavno postala uporište zapadne rusofobije i dvostrukih standarda, a sada je ovaj tribunal dobio podršku Komiteta ministara Saveta Evrope”, ocenila je ona.

Zaharova je dodala da će se i naredni razgovori sa Kijevom dogoditi u Istanbulu, a šefovi delegacija dve strane će odrediti datume.

Govoreći o Bliskom istoku, ona je rekla da je diplomatija ključ rešenja, koje mora da podrazumeva obezbeđivanje zakonskog prava Irana da razvija mirnodopsku nuklearnu energiju, a s druge strane, uzimanje u obzir bezbednosnih interesa Izraela.

Ona je rekla da Rusija ne nameće nijednu vrstu rešenja, ali da je su ruski stavovi o situaciji na Bliskom istoku preneti Iranu, Izraelu i SAD, prenosi TASS.

Zaharova je takođe ocijenila da je SAD i Izrael snose krivicu za štetu koja je naneta aktivnostima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), uprkos tome što te dve zemlje krive Teheran.

“Činjenica da su iranski nuklearni objekti, koji su pod kontrolom IAEA, postali meta američkih i izraelskih raketa predstavlja otvoreni izazov sistemu. Pojavile su se stvarne prepreke u sprovođenju sveobuhvatnog sporazuma o zaštitnim merama zaključenog između agencije i Irana, a doveden je u pitanje i kredibilitet globalnog sistema verifikacije agencije, koji je korišćen kao izvor informacija za planiranje bombardovanja”, rekla je Zaharova.

Diplomata je istakla da napadi na nuklearne lokacije ne smeju da se ponove i da je potrebna objektivna procena, istakavši da su akcije SAD i Izraela od početka bile nezakonite i kršile Povelju UN.

“Dozvolite mi da vas podsetim da je Savet bezbednosti UN nedvosmisleno klasifikovao napad na nuklearne objekte kao neprihvatljiv”, rekla je Zaharova.

Nastavi čitati

Svijet

TRI MILIJARDE DOLARA PEPELA! Izrael sabira cijenu rata s Iranom!

Izrael je procijenio štetu nastalu tokom dvanaestodnevnog rata sa Iranom na tri milijarde dolara.

Generalni direktor izraelske Poreske uprave Šaj Aharonovič izjavio je da nikada u istoriji Izraela nisu imali toliku štetu i da je to najveći izazov sa kojim su se suočili.

Aharonovič je istakao da će biti potrebno da se izdvoje sredstva ne samo za popravku zgrada pogođenih raketama, već i za isplate nadoknade lokalnih preduzeća. Ministar finansija Izraela Bezazel Smotrič izjavio je da bi ukupni troškovi rata mogli dostići čak 12 milijardi dolara, dok je guverner Banke Izraela Amir Jaron rekao da ta suma neće preći oko šest milijardi dolara, prenosi “Blumberg”.

Tokom dvanaestodnevne kampanje izraelska ekonomija je bila skoro potpuno zatvorena, uključujući sve škole i kompanije, osim onih koje su označene kao neophodne.

Izraelska Vlada isplatiće oko milijardu i po dolara kompanijama koje su ostale otvorene.

Nastavi čitati

Aktuelno