Predsjednik PDP i gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković komentarisao pritiske i represiju koju vlast vrši nad političkim protivnicima, hapšenje gradonačelnika Bijeljine, Ljubiše Petrivića, kao i postupke kojima se, kako kaže, nanosi šteta svim građanima u Bijeljini, Banjaluci i drugim gradovima gdje je SNSD izgubio izbore.

– Ja znam u kojim neuslovima nas dvojica radimo. To ne možete ni vi da razumijete, to bukvalno samo jedan drugog možemo razumijeti. Jer, ne možete ni da u jednoj emisiji, koja bi trajala 24 sata, da prepričate šta u toku jednog dana, gdje vas sve blokiraju. Nama su ruke vezane, ja bih vam to metaforički objasnio, meni i Ljubiši su ruke vezane, stavili su vam „tegove na noge“ i rekli plivajte uz Vrbas, uz neku rijeku, bilo koju. I mi plivamo. I zaista uspješno plivamo, i plivamo brzo k’o da nemamo ništa – objasnio je Stanivuković.

On je upitao – kako da ne isplatite stipendije, ili kako da ne isplatite plate?

– Oni naprave tako budžet da vam na svakoj stavci stave manje para nego što je vama dovoljno. A imate sad drugu stvar: Mi, na primjer, u decembru kažemo za stipendije nama treba 300.000 maraka. Dođe godina koja teče, dakle veći broj studenta, prođe neki konkurs, to su varijabilne stvari, vi ne možete znati tačno kako će to izgledati. I ne možete nekog ostaviti bez stipendije. To je jedan moralan čin da vi svim ljudima, svim studentima… valjda je to moralna i ljudska i svaka druga obaveza, da to uradite. Onda neko kaže, uhapšen si zato što si isplatio stipendiju – navodi on.

Komentarišući hapšenje Petrovića, dodaje da iz ove perspektive djeluje da vlast ne želi da se stvarno obračunava sa kriminalom.

– Ako je neka proceduralna stvar preskočena i tako, ja sad ne mogu da o tome znam. Šta djeluje, zaista, iz ove perspektive? Da vi imate Termoelektranu koja nema uglja, da imate „Šume“, bez šuma, sa najvećim minusima. Da imate da vrh ove države prizna da je tu kriminal, ali još niko nije uhapšen. Da imate „Željeznice Republike Srpske“ da vam se raspada i da pola preduzeća nemamo, pola firmi nema. Da je Republika Srpska milijarde u kreditu, da je IRB, kroz svoje plasmane, oštetio ovu državu za milione, da sve to gledate i kao „evo, on je kriv što je isplatio stipendije“. Dakle, opet, staviću malu zapetu. Ne bih da ništa banalizujem. Ako pravimo državu, onda i mali prekšaj je prekšaj – navodi on.

Dodaje da ako pričamo o nekoj pravdi, ovo je možemo tumačiti kao selektivnu.

– Ima jedna izreka koja kaže da su u ovoj zemlji zakoni kao paučina. Znate, male muve, dakle, na sitnim stvarima, običan narod, dobar narod, kvalitetan se peca u tu paučinu, a prolaze najgore aždaje, koje ne znaš šta sve radi. Prosto, na to ne možete pristati. Ja to i tumačujem vrlo realno. Oni su njemu, kao i meni, sve proceduralne stvari zaustavili. Vas i mene i njega život tjera. Grad ide, a vama ne daju da idete. Vi morate ići, morate pronaći način. I onda gledaju vas na taj način – istakao je Stanivuković.

Dodaje da je jako teško raditi u takvim uslovima.

– Borio sam se da kuće legalizujem, da obezbijedim knjige, da obezbijedim stipendije, besplatne građanske dozvole. Damo dušu, cijele nas, našem narodu i našem gradu… išli smo naprijed, ali čim radite u ovakvim uslovima… Ja sam, jednostavno, spreman na sve od njih. Vidim u kakvoj političkoj atmosferi se nalazimo. Prošao sam mnogo toga, pa ja sam hapšao pet puta, pa evo me. Što sam hapšen? Što sam organizovao protest. Pa što sam imao 117 prekšanih prijava, što sam imao – optužen sam za državni udar – podsjeća Stanivuković.

On ističe na torturu koju je prošao od strane RTRS i medija naklonjenih režimu.

– Neko je izmislio tu priču da sam ja htio da unesem neke plinske boce i mene su uhapsili, u Tužilaštvu odredili pritvor na dan, dva ili više, i zaboravio sam. Hvala Bogu dragu, ideš dalje kroz život i kao državni udar, javni servis, sve te njihove televizije… I poslije dvije godine suđenja dokaže se moja nevinost. Ali dve godine su od vas pravili najgoru karikaturu, najvećeg zločinca… – navodi on.

Dodaje da, kad se bavite ovim poslom morate biti spremni na sve.

– I jednostavno, kada se bavite javnim životom, kada pristanete na to, Bogu se pomolite, uzdižete se duhovno i moralno… Morate biti spremni da, jedan dio ljudi je spreman da podmetne, uradi, namjesti i svašta nešto. Tako da, ja idem dalje radim. Rekao sam jednu stvar, da nikada neću dozvoliti da me loši ljudi, da me njihove loše namjere, da ta neka loša energija, mene zaustavi u mojim iskrenim i dobrim namjerima. Moje životno zavještanje, moj poziv je da ja svom narodu ostavim sve što mogu. U svakom smislu ću, duhovno, emotivno, materijalno… na sve moguće načine. I da jednog dana, kad nas ne bude, da se zna da smo bili – rekao je Stanivuković za portal Dešavanja u Bijeljini.