Connect with us

Svijet

TRAMP RAZGOVARAO SA PUTINOM I ZELENSKIM! “Zalažem se za brzo okončanje neprijateljstva i mirno rješenje problema”

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je danas imao ”dug telefonski razgovor” s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a Kremlj je saopštio da su se dvojica lidera dogovorila da se uskoro sastanu.

Tramp je naveo da je sa Putinom razgovarao o Ukrajini, Bliskom istoku, energetskim pitanjima, ”snazi dolara”, veštačkoj inteligenciji, i nizu drugih pitanja, preneo je Rojters.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je tokom razgovora koji je trajao oko sat i po Putin pozvao Trampa da poseti Moskvu.

Dodao je da se Tramp tokom razgovora zalagao za brzo okončanje neprijateljstva i mirno rešenje problema.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo da su se dve strane u razgovoru saglasile da timovi dve zemlje odmah započnu pregovore o Ukrajini.

“To ćemo početi pozivanjem ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ga obavestimo o našem razgovoru, to je nešto što ću odmah uraditi”, napisao je Tramp.

Govoreći o prekidu konflikta u Ukrajini, Tramp je rekao i da obojica veruju u ”zdrav razum”.

”Zatražio sam od državnog sekretara Marka Rubija, direktora CIA-je Džona Retklifa, savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Volca i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa da vode ove pregovore, za koje snažno verujem da će biti uspešni”, napisao je Tramp.

On je naveo da su milioni ljudi izgubili živote tokom rata Ukrajine i Rusije, navodeći da se to ne bi dogodilo da je on bio predsednik.

”Želim da zahvalim predsedniku Putinu na vremenu za ovaj poziv i na oslobađanju Marka Fogela, divnog čoveka kojeg sam lično pozdravio u Beloj kući”, naveo je Tramp.

On je rekao da je s Putinom razgovarao i o saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu, navodeći da je Rusija izgubila desetine miliona ljudi, kao i SAD.

NAKON PUTINA, TRAMP RAZGOVARAO I SA ZELENSKIM

Američki predsednik Donald Tramp danas je, nakon telefonskog razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o okončanju rata na tom prostoru.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je razgovor s Zelenskim ”dobro protekao”, i istakao da, ”kao i Putin, i Zelenski želi mir”.

Naveo je da je u razgovoru bilo reči o mnogim temama u vezi sa ratom, ali uglavnom o predstojećem Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u petak, kada će potpredsednik SAD Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio voditi delegaciju.

“Nadam se da će sastanak dati pozitivne rezultate”, napisao je Tramp.

On je istakao da je vreme da se zaustavi ”ovaj smešan rat”, u kojem je bilo, prema njegovim rečima, masovnih stradanja, smrti i uništenja.

”Bog blagoslovio narode Rusije i Ukrajine!”, naveo je američki predsednik.

Zelenski je saopštio da je sa Trampom telefonom razgovarao o prilikama za postizanje mira i razgovor ocenio kao značajan, prenosi Rojters.

”Predsednik Tramp je podelio detalje razgovora sa Putinom. Složili smo se da ostanemo u kontaktu i planiramo sastanke”, naveo je Zelenski.

On je dodao da su razgovarali o pripremi novog dokumenta o bezbednosti, ekonomskoj saradnji i partnerstvu.

Prema rečima portparola Zelenskog Sergeja Nikiforova, razgovor je trajao oko sat vremena.

Tramp je prethodno telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a iz Kremlja je saopšteno da su se dvojica lidera dogovorila da se uskoro sastanu.

Tramp je naveo da je sa Putinom razgovarao o Ukrajini, Bliskom istoku, energetskim pitanjima, ”snazi dolara”, veštačkoj inteligenciji, i nizu drugih pitanja, preneo je Rojters.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je tokom razgovora koji je trajao oko sat i po Putin pozvao Trampa da poseti Moskvu i dodao da se Tramp tokom razgovora zalagao za brzo okončanje neprijateljstva i mirno rešenje problema.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo da su se dve strane u razgovoru saglasile da timovi dve zemlje odmah započnu pregovore o Ukrajini.

 “To ćemo početi pozivanjem ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ga obavestimo o našem razgovoru, to je nešto što ću odmah uraditi”, napisao je Tramp.

 Govoreći o prekidu konflikta u Ukrajini, Tramp je rekao i da obojica veruju u ”zdrav razum”.

”Zatražio sam od državnog sekretara Marka Rubija, direktora CIA-je Džona Retklifa, savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Volca i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa da vode ove pregovore, za koje snažno verujem da će biti uspešni”, napisao je Tramp.

 

Related Topics:

Svijet

„VRATITE NAM SVAKI DOLAR!“ Tramp traži da Brisel u potpunosti refundira američku pomoć Ukrajini

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je  da će od evropskih zemalja tražiti da SAD nadoknade novac za vojnu pomoć i municiju ranije poslatu Ukrajini, uz nagovještaj da bi prodaja naoružanja savezničkim zemljama mogla privremeno da bude obustavljena.

Tramp je u objavi na društvenim mrežama kritikovao izvještaje o značajno smanjenim zalihama američke municije, koje su, prema navodima, iscrpljene tokom rata u Iranu, istovremeno poručivši da SAD povećavaju proizvodnju i zalihe municije.

– Uzimamo ih za sebe, za SAD, umjesto da ih prodajemo drugima, ali će prodaja saveznicima uskoro ponovo početi – napisao je Tramp, prenio je Rojters.

On je dodao da je “stotine milijardi dolara dato Ukrajini i NATO-u besplatno”, ocijenivši da bi taj novac platila Evropa “da je samo bila zamoljena”, i najavio da će SAD, iako sa zakašnjenjem, tražiti taj novac nazad.

Tramp je za takvu politiku okrivio administraciju svog prethodnika DŽozefa Bajdena.

SAD i NATO razvili su prošle godine inicijativu Prioritetna lista potreba Ukrajine (PURL), u okviru koje evropske zemlje plaćaju nabavku američkog oružja za Ukrajinu. Rojters je prošlog mjeseca objavio da je američka vojska tokom rata sa Iranom potrošila veliki dio svojih zaliha preciznih raketa velikog dometa, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa spremnošću američkih oružanih snaga za buduće sukobe.

Nastavi čitati

Svijet

NOVI SPOR OKO FOKLANDSKIH OSTRVA: Argentina prijeti Britaniji sankcijama

Argentinski predsjednik Havijer Milej (Javier Milei) zaoštrio je spor sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva i upozorio da će uvesti ekonomske sankcije kompanijama koje crpe naftu u blizini te britanske prekomorske teritorije.

U obraćanju naciji Milej je izjavio da “vjetrovi promjena” idu u prilog argentinskim zahtjevima za ostrvima. Dodao je da je ohrabren nagovještajima da bi Sjedinjene Američke Države mogle da preispitaju svoju neutralnost po tom pitanju, piše BBC News.

Plan za sankcije energetskim kompanijama

Milej je plan o sankcijama objavio u predsjedničkoj palati, okružen članovima kabineta. Ponovio je da su Foklandi, koje Argentina naziva Malvinima, “istorijski i pravno” argentinski. Ključni dio njegovog obraćanja je prijedlog zakona koji šalje u parlament, a kojim bi bile uvedene sankcije energetskim kompanijama koje planiraju istraživanje nafte u blizini ostrva.

Naftno polje krije 1,7 milijardi barela

Naftno polje Sea Lion, koje Milej smatra “jasnom i neposrednom opasnošću”, nalazi se oko 210 kilometara od ostrva, a procjenjuje se da sadrži 1,7 milijardi barela nafte. Dvije kompanije – britanski Rockhopper Exploration i izraelski Navitas Petroleum, trebalo bi tamo da počnu sa crpljenjem u naredne dvije godine, što Milej želi da spriječi. Rokhoper je polje opisao kao izvor “veoma tražene sirove nafte”.

U videu objavljenom ranije ove godine Navitas je prikazao radove koje već izvodi na Foklandima, uključujući izgradnju pristaništa, helidroma i smještaja za radnike.

“Ako ne reagujemo brzo, za nekoliko mjeseci imaće tehničke mogućnosti za pristup nafti ispod našeg mora, što se nikada ranije nije dogodilo”, rekao je Milej.

Još nije jasno kako će se i u kojoj mjeri sankcije sprovoditi. U Argentini već postoji zakon koji omogućava ograničavanje rada naftnim kompanijama na projektima koje država smatra neovlašćenim.

Uloga SAD-a i britanski stav

Britanska vlada, od koje je BBC zatražio komentar, ove sedmice je ponovila da su stanovnici Foklanda “Britanci koji imaju pravo da sami odlučuju o svojoj budućnosti”.

Na referendumu 2013. godine stanovnici ostrva su sa 99,8 odsto glasova podržali ostanak pod britanskom vlašću, a samo tri osobe glasale su protiv.

Milej je najavio i izgradnju pomorske baze u Ognjenoj zemlji na jugu Argentine i rekao da Tramp i SAD “procjenjuju svoj istorijski stav prema Foklandima”. Njegov optimizam zasniva se na nedavnim izjavama američkog predsjednika. Upitan da li bi SAD pomogle Britaniji u slučaju spora, Tramp je za GB News odgovorio da Britanija “nije bila tu da pomogne njemu” u ratu sa Iranom. Ranije je izjavio i da bi SAD mogle da promijene neutralan stav o suverenitetu ostrva ako Britanija ne poveća izdvajanja za odbranu.

“To nisu prazne riječi jer oni shvataju da je Argentina pouzdan partner i dragocijen saveznik u decenijama koje dolaze”, izjavio je Milej i opisao Britaniju kao naciju “u opadanju”. Nekoliko sati prije njegovog govora, visoka zvaničnica američkog Stejt departmenta Sara Rodžers) objavila je fotografiju sa Milejem uz opis: “Uzbudljive stvari se događaju na zapadnoj hemisferi.”

Istorijski spor

Suverenitet nad arhipelagom u jugozapadnom Atlantiku i dalje je predmet spora, više od 40 godina nakon rata. Argentinske snage iskrcale su se 1982. na Foklande kako bi nametnule pravo na teritoriju, što je pokrenulo 74-dnevni sukob u kojem ih je porazila britanska vojska.

U ratu je poginulo 255 britanskih vojnika, troje stanovnika ostrva i 649 argentinskih vojnika. Napetosti između dvije zemlje i danas su prisutne, a jedan od primjera dogodio se na Svjetskom prvenstvu u fudbalu, kada su argentinski fudbaleri pobjedu protiv Engleske proslavili mašući transparentom kojim su podržali argentinski suverenitet nad ostrvima, prenosi Index.hr.

Nastavi čitati

Svijet

ALARMANTNE BROJKE IZ NJEMAČKE: Više od 16.000 ljudi umrlo zbog vrućine

Više od 16.000 ljudi umrlo je usljed vrućine u vrijeme toplotnih talasa u Njemačkoj 2026. godine, što je najveći broj od 2016. godine, saopštio je Institut “Robert Koh” /RKI/.

Zaključno sa 3. septembrom, procenjeni broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom u Njemačkoj dostigao je 16.300. Većina smrtnih slučajeva, približno 8.200, bila je među osobama starijim od 85 godina.

Evropa se suočava sa jednim od najtoplijih perioda posljednjih godina, a Španija, Portugalija, Francuska, Italija i Grčka su najteže pogođene.

Francuske vlasti su saopštile da bi ekonomska šteta od toplotnog talasa mogla dostići i do 15 milijardi evra.

Nastavi čitati

Aktuelno