Izrael je procijenio štetu nastalu tokom dvanaestodnevnog rata sa Iranom na tri milijarde dolara.

Generalni direktor izraelske Poreske uprave Šaj Aharonovič izjavio je da nikada u istoriji Izraela nisu imali toliku štetu i da je to najveći izazov sa kojim su se suočili.

Aharonovič je istakao da će biti potrebno da se izdvoje sredstva ne samo za popravku zgrada pogođenih raketama, već i za isplate nadoknade lokalnih preduzeća. Ministar finansija Izraela Bezazel Smotrič izjavio je da bi ukupni troškovi rata mogli dostići čak 12 milijardi dolara, dok je guverner Banke Izraela Amir Jaron rekao da ta suma neće preći oko šest milijardi dolara, prenosi “Blumberg”.

Tokom dvanaestodnevne kampanje izraelska ekonomija je bila skoro potpuno zatvorena, uključujući sve škole i kompanije, osim onih koje su označene kao neophodne.

Izraelska Vlada isplatiće oko milijardu i po dolara kompanijama koje su ostale otvorene.

Jedna od glavnih tema za lidere EU na samitu u Briselu biće povećanje vojnih budžeta, o čemu je raspravljano i na samitu lidera NATo-a u Hagu, a biće riječi i o o uvođenju 18. paketa sankcija Rusiji, dok se očekuje i kratka rasprava o Balkanu.

Pretpostavlja se da će, uprkos rezervama Mađarske i Slovačke, biti donesena odluka o usvajanju 18. paketa sankcija protiv Rusiji.

U nacrtu zaključaka navodi se da će EU nastaviti blisku saradnju sa zemljama Balkana i “podržavati njihove reformske napore ka članstvu”. Navodi se i da EU podržava napredak “postepene integracije u EU”, kao i da je budućnost regiona u EU.
Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Kosta obavijestiće večeras lidere o svojoj nedavnoj posjeti zemljama regiona, prenosi RTS.

Na stolu je o otvaranje prvog klastera u pregovorima o članstvu sa Ukrajinom i situacija na Bliskom istoku, uključujući i reviziju trgovinskog sporazuma sa Izraelom.

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je po dolasku na samit da njegova zemlja ne želi novu članicu koja je u ratu.

“Problem je rat. Ako integrišemo Ukrajinu, integrišemo rat. Ne želimo da budemo u istoj zajednici sa zemljom koja je u ratu i predstavlja pretnju i za nas, jer ako je jedna članica u ratu – onda je EU u ratu. To nećemo”, istakao je Orban.

Na samitu NATO-a, održanom ove nedjelje, dogovoreno je povećanje vojnih budžeta na pet odsto BDP-a do 2035. godine.

Glavni teret tog povećanja biće na evropskim zemljama – 23 od 27 članica EU ujedno su i članice NATO-a.

Očekuje se da će evropski lideri zatražiti od visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost Kaje Kalas i komesara za odbranu Andrijusa Kubilijusa da izrade mapu puta za primjenu odbrambene strategije EU.

Postojeće inicijative u oblasti odbrane podrazumijevaju mobilizaciju 850 milijardi evra kroz stvaranje fiskalnog prostora za zemlje članice, kako bi mogle da troše više na odbranu.

Mnogi smatraju da bi u sadašnjoj situaciji moglo doći do podjela između zemalja koje imaju finansijsku mogućnost da ulažu više i onih koje to ne mogu.

Veliki šumski požar izbio je jutros u oblasti Cigunas u regionu Iraklion na Kritu, dok se na ostrvu Hios ponovo razbuktala vatra u već pogođenom području. Požar u oblasti Cigunas približio se naselju Antiskari u Mesari, opština Festos, što je navelo vlasti da izdaju nalog za evakuaciju u pravcu mjesta Lentas, prenio je Katimerini.

Pomoć pružaju i dva helikoptera, kao i cisterne za vodu iz okolnih opština.

Prema lokalnim medijima, ugroženo je nekoliko domaćinstava, naselja i plastenika u toj oblasti.

U međuvremenu, na ostrvu Hios vatrogasne snage se bore sa novim žarištem na planini Provata, sjeverno od sela Liti.

Požar se ponovo razbuktao i jutros, a vatrogasci uz pomoć vazdušnih snaga pokušavaju da ga lokalizuju.

Hios je i dalje u vanrednom stanju nakon što je prethodne sedmice više od 47.700 hektara izgorelo u velikim požarima, prema podacima Kopernikus servisa ЕU.

Vatrogasni komandant na ostrvu Stavros Kapelaridis primljen je u bolnicu zbog simptoma dehidratacije i iscrpljenosti, saopštili su lokalni zvaničnici.

(Blic) Foto: Schreenshot/Youtube