Bivši predsjednik Francuske Nikola Sarkozi rekao je danas da je nevin i da je skandalozna odluka suda u Parizu da ga osudi na pet godina zatvora zbog učešća u kriminalnoj organizaciji u slučaju koji je pokrenut povodom sumnji u libijsko finansiranje predsedničke izborne kampanje 2007. godine.

Ova presuda je izuzetno ozbiljna za vladavinu prava. Mržnja nema granice. Ako baš žele da spavam u zatvoru, spavaću u zatvoru, ali uzdignute glave. Nevin sam. Ova nepravda je skandal. Žaliću se. Boriću se do posljednjeg daha – rekao je Sarkozi, prenosi Figaro.

Sarkozijev advokat Kristof Engren rekao je da mu veoma teško pada to što nema dokaza, već da postoje samo pretpostavke. – Osuđen je po veoma čudnim osnovama, koji su zapravo izmišljotina. Razlog zbog kojeg je osuđen je taj što je navodno optužen da je dozvolio svojim kolegama, Brisu Ortfeu i Klodu Geanu, da razmatraju finansiranje iz Libije – naveo je Engren.

Bivši francuski predsjednik Nikola Sarkozi danas je osuđen na pet godina zatvora sa odloženim izvršenjem, nakon što je ga je prethodno sud u Parizu proglasio krivim za saučesništvo u kriminalnoj organizaciji u slučaju koji je pokrenut povodom sumnji u libijsko finansiranje predsedničke izborne kampanje 2007. godine, objavio je BFMTV.

Kako navodi francuski TV kanal, to znači da će Sarkozi biti zatvoren u narednim nedjeljama.

Evropski su diplomate ove nedelje u Moskvi upozorile Kremlj da je NATO spreman da odgovori na dalja kršenja vazdušnog prostora maksimalnom silom, uključujući i obaranje ruskih aviona, potvrdili su Bloombergu zvaničnici upoznati sa razgovorima.

Napeti sastanak u Moskvi
Na napetom sastanku u Moskvi britanski, francuski i nemački izaslanici izneli su zabrinutost zbog incidenata u kojima su tri borbena aviona MiG-31 prošle nedelje preletela estonski vazdušni prostor, rekli su zvaničnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer su razgovori vođeni iza zatvorenih vrata. Nakon razgovora zaključili su da je povreda vazdušnog prostora bila namerna taktika, koju su naredili ruski zapovednici.

Rusi vodili detaljne beleške
Prema izjavama zvaničnika, ruska strana vodila je opsežne beleške tokom razgovora, što je evropski tim navelo na nagađanje da su njihovi diplomati dobili uputstva da detaljno izveštavaju o stavu NATO-a prema lancu komandovanja.

Nemački vladin zvaničnik potvrdio je da se sastanak održao i da su ambasadori jasno poručili Moskvi da takvi upadi moraju prestati. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je juče da koordinira sa Parizom, Londonom i Varšavom te podržava “sve mere koje su potrebne”.

Britanski i francuski portparoli zasad nisu mogli odmah da komentarišu sastanak. Predsednik Emanuel Makron odbio je u intervjuu za France 24 da precizira kako bi NATO odgovorio na daljnje upade.

Sve je više incidenata
Član 4 Severnoatlantskog ugovora, koji pokreće konsultacije zbog percipirane pretnje, u istoriji Alijanse aktiviran je samo devet puta od osnivanja 1949. godine – a dva puta dogodilo se upravo ovog meseca nakon incidenata u Poljskoj i Estoniji. Danske vlasti juče su najavile da razmatraju isto dok istražuju moguću rusku ulogu u napadima dronova koji su poremetili vazdušni saobraćaj, iako Kremlj ponovo negira učešće.

“Namera je stvoriti podele i uplašiti nas”, rekao je juče novinarima danski ministar pravde Peter Humelgard. “Pretnja hibridnim napadima ostaje sa nama.”

“Rusija nas testira”
Nagli porast takvih aktivnosti podudara se sa mišljenjem nekih bezbednosnih zvaničnika da bi Moskva, čiji rat protiv Ukrajine ulazi u četvrtu godinu, verovatno izbegla konvencionalni napad na Zapad, a umesto toga izvela hibridnu operaciju sa namernom nejasnoćom oko porekla i motiva.

“Rusija nas testira, testira našu spremnost, testira našu odlučnost da uzvratimo”, rekao je u ponedeljak u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN-a, litvanski predsednik Gitanas Nausėda. “Mislim da je veoma važno pokazati solidarnost i, što je još važnije, brzu reakciju.”

Evropa pred dilemom
Ipak, nejasnoće oko Putinovih namera postavljaju evropske zvaničnike pred dilemu: kako odgovoriti, a da se ne pokrene neželjena eskalacija i da se ne naruši jedinstvo Alijanse. Tramp je podržao čelnike NATO-a, uključujući poljskog premijera Donalda Tuska, koji su zatražili odlučniji stav i mogućnost obaranja ruskih aviona, dok je nemački ministar odbrane Boris Pistorius upozorio da bi saveznici mogli “upasti u Putinovu zamku eskalacije” ako počnu da pucaju po ruskim letelicama.

Danski policajci posmatraju neidentifikovane dronove nad aerodromom
“Ako NATO obori ruski avion pod izgovorom navodnog kršenja vazdušnog prostora, to će biti rat”, izjavio je ruski ambasador Aleksej Meškov juče u etru francuskog radija RTL.

Praktični problemi i manjak resursa
Incidenti su, osim političkog, otkrili i praktične probleme u odbrani istočnog krila NATO-a. Rumunske vlasti 13. septembra pratile su ruski dron koji je prešao njihov vazdušni prostor i ostao u njemu 50 minuta. Iako su ga nadzirala dva aviona F-16, odluka da se ne obori – zbog rizika od pada krhotina – izazvala je kritike.

“Kada je u pitanju vaša bezbednost, nema većeg prioriteta od pokazivanja onima koji vas testiraju da ste sposobni da zaštitite svoj vazdušni prostor”, rekao je bivši rumunski predsednik Trajan Basesku za stanicu Digi TV. Savet za nacionalnu odbranu Rumunije tek je u četvrtak odobrio pravila za angažovanje pri obaranju letelica. Za vlasti u Bukureštu dilema je i nedostatak finansijskih sredstava i odgovarajuće opreme, rekli su zvaničnici upoznati s pitanjem.

Obaranje drona avionom projektilima, kao što je nedavno učinjeno u Poljskoj, skupo je i neefikasno, napominju službenici. Potrebniji su sistemi za borbu protiv dronova slični onima u Ukrajini te nesmrtonosni instrumenti poput ometanja i sajber kontrole, zaključuju stručnjaci. Ruski zvaničnici negirali su da su njihovi avioni ušli u estonski vazdušni prostor i tvrde da ne pokušavaju da testiraju NATO. Za zaseban incident u kojem su dronovi ušli u poljski vazdušni prostor rekli su da se radilo o grešci. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ove nedelje da ruski vojni letovi poštuju međunarodna pravila.

Serija kršenja vazdušnog prostora NATO-a
Članice istočnog krila NATO-a suočile su se ovog meseca sa serijom kršenja vazdušnog prostora koja predstavljaju neviđen test odlučnosti Alijanse u trenutku kada Vladimir Putin pojačava napade na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, a američka podrška Kijevu pokazuje znake kolebanja.

Predsednik Donald Tramp ovog je nedelje pozvao Ukrajinu da povrati sav teritorij koji je zauzela Rusija “uz podršku Evropske unije”, pritom opisujući ulogu SAD-a primarno kao prodaju oružja koje saveznici mogu poslati na front.

Na ivici eskalacije
Detalji sastanka u Moskvi pokazuju da je Putinu upućeno snažnije upozorenje povodom niza preleta i upada dronova nad istočnom Evropom te otkrivaju kako obe strane igraju na ivici eskalacije.

Tokom razgovora jedan ruski diplomata Evropljanima je rekao da su upadi odgovor na ukrajinske napade na Krim, naveli su zvaničnici. Kremlj pak poručuje da takve operacije ne bi bile moguće bez podrške NATO-a te da Rusija stoga smatra da je NATO, uključujući i evropske zemlje, već u sukobu sa Rusijom.

Visoki zvaničnik Ministarstva pravde naložio je da najmanje šest saveznih tužilaštava pokrenu istrage grupa čiji je osnivač Džordž Soroš, milijarder i donator demokrata, za kojeg je predsjednik SAD Donald Tramp rekao da bi trebalo da završi u zatvoru.

U ponedjeljak je zvaničnik kancelarije zamjenika državnog tužioca Toda Blanša, izdao direktivu kancelarijama američkih tužilaca u Kaliforniji, Njujorku, Vašingtonu, Čikagu, Detroitu i Merilendu, između ostalih, piše “Njujork tajms” koji navodi da je imao uvid u ovaj dokument.

Predložen je širok spektar optužbi koje tužioci treba da razmotre protiv Soroševe Fondacije za otvoreno društvo. Moguće optužbe uključuju reketiranje, podmetanje požara, prevaru putem elektronskih poruka i materijalnu podršku terorizmu.

Kao dokaz za takve istrage, ukazano je na nedavni izvještaj konzervativne nadzorne grupe poznate kao Centar za istraživanje kapitala, koja prati, kako opisuje američki list, upliv novca liberala u politiku. Tužiocima se sugeriše da utvrde da li su ove optužbe dovoljne za pokretanje krivičnog postupka.

U izvještaju ovog centra pominje se i tvrdnja da je Soroševa organizacija “uložila preko 80 miliona dolara u grupe povezane sa terorizmom ili ekstremističkim nasiljem”. Kao primjer navodi se palestinska NVO “El Hak”, oštar kritičar Izraela koju je vlada ove zemlje 2022. okarakterisala kao paravan za terorističke aktivnosti.

U saopštenju, Fondacija za otvoreno društvo osudila je optužbe kao “politički motivisane napade na civilno društvo, čiji je cilj ućutkivanje govora sa kojim se administracija ne slaže i potkopavanje prava na slobodu govora zagarantovanog Prvim amandmanom”.

Tramp je oštro kritikovao “radikalnu ljevicu”, izdvajajući Soroševu fondaciju i pozivajući da njen čelnik bude stavljen iza rešetaka.

Iste nedjelje, porodica Soroš donirala je 10 miliona dolara demokratskim naporima da se preurede kongresni izborni okruzi u Kaliforniji, što je dio nacionalne političke borbe za kontrolu nad Kongresom.